Konstantin Paleolog (sin Mihaila VIII)
Konstantin Paleolog, poznat i kao monah Atanasije (grčki: Κωνσταντῖνος Παλαιολόγος; jesen 1261. — 5. maj 1306), je bio vizantijski vojskovođa i pripadnik dinastije Paleolog. Bio je sin cara Mihaila VIII Paleologa i deda srpske kraljice Marije Paleolog. Dvorac Konstantina Porfirogenita Paleologa dobio je naziv po njemu.
Konstantin Paleolog | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | jesen 1261. |
Mesto rođenja | Carigrad, Vizantijsko carstvo |
Datum smrti | 5. maj 1306.44/45 god.) ( |
Mesto smrti | Carigrad, Vizantijsko carstvo |
Grob | manastir Lips |
Porodica | |
Supružnik | Irina Paleolog Raulina |
Potomstvo | Jovan Paleolog |
Roditelji | Mihailo VIII Paleolog Teodora Dukina Vatacina |
Dinastija | Paleolozi |
Biografija
urediKonstantin je bio treći sin cara Mihaila VIII Paleologa (1259-1282) i carice Teodore Dukine Vatacine.[1] Rođen je na jesen 1261. godine, neposredno po oslobađanju Carigrada i rušenja Latinskog carstva.[2] Stoga mu se pripisuje epitet "porfirogenit", odnosno "rođen u purpuru", jer je rođen u purpurnoj sobi velike palate, on je prvi nosilac ovog nadimka još od cara Aleksija II Komnina.[3] Moguće je da mu je otac dodelio titulu despota. Konstantin je 1280. godine učestvovao u ratu protiv Srba u Makedoniji.[4] Srbijom je tada vladao kralj Dragutin (1276-1282) tokom čije vladavine nije bilo ozbiljnijih sukoba sa Vizantijom. Konstantin je učestvovao i u pohodu protiv turskih pljačkaša u Maloj Aziji. Uspešno je očistio dolinu Velikog Meandra od pljačkaša. Kasnije je obnovio čuveni Studitski manastir u Carigradu. Njegov stariji brat car Andronik II nasledio je oca na prestolu (1282-1328). Konstantin se 1292. godine, sukobio sa svojim bratom te je pritvoren. Kasnije je postao monah po imenu Atanasije. Umro je 5. maja 1306. godine, u Carigradu.[5] Sahranjen je u manastiru Lips.
Bio je omiljeni sin svog oca i od njega je nasledio 60.000 perpera, hvaleći se da namerava da prikupi bogatstvo skoro duplo veće od toga pre nego što umre.[6] Car Mihailo VIII je čak planirao da odvoji kao samostalni posed za Konstantina ogromnu oblast oko Soluna nad kojom bi Konstantin imao apsolutnu vlast (βασιλικην αυτοκρατοριαν).[7]
Oko 1287. oženio se Irinom Raul i od tada je verovatno živeo van dvorskog kompleksa Vlaherna, kako Pahimer priča da su supružnici posedovali sopstvenu kuću u Carigradu, koja je bila među najluksuznijim vilama u gradu.[8]
Svoj privilegovan položaj i bogatstvo Konstantin je demonstrirao krajnje grubim i arogantnim odnosom prema dvorskim službenicima.[8] To je iznerviralo cara Andronika II, koji je ponašanje svog brata smatrao neprikladnim ispoljavanjem moći.[9]
1293. godine, dok je bio u Nimfejonu, Konstantin je oklevetan da sprema zaveru protiv svog brata. Uhapšen po naredbi cara Andronika II, Konstantinu je suđeno i 28. juna 1293. godine, car Andronik II ga je, zatvorenog u kavezu, vratio u Carigrad, gde ga je do kraja života držao pod stražom u palati.[9]
Štaviše, po naređenju cara Andronika II, sva Konstantinova imovina je prebačena u riznicu, a Pahimer priča da je prenos bogatstva Konstantina Porfirogenita bio je veliki spektakl, jer su posmatrači sat vremena posmatrali kako njegova blaga prolaze.[9]
Georgija Akropolit priča da se car Andronik II nije usudio da ostavi brata u prestonici dok je on sam bio odsutan iz grada, plašeći se da će Konstantina pustiti njihova majka carica Teodora. Zbog toga je car na svoja putovanja van prestonice vodio sa sobom i brata i za to vreme ga držao zatvorenog u kavezu.
Tako je bilo i 1299. godine, kada je car Andronik II otišao u Solun na svadbu svoje ćerke Simonide.[10]
Porodica
urediKonstantin je bio oženjen Irinom Paleolog Raulinom.[11] Imao je jednog sina, panhipersevasta Jovana Paleologa[5], koji je bio oženjen Irinom Metohit, ćerkom Teodora Metohita, oca srpske kraljice Marije, supruge kralja Stefana Dečanskog (1321-1331).
Porodično stablo
uredi16. ?Mihailo Duka Paleolog? | ||||||||||||||||
8. Aleksije Paleolog (mega duks) | ||||||||||||||||
4. Andronik Duka Paleolog | ||||||||||||||||
18. Jovan Kantakuzin | ||||||||||||||||
9. Irina Komnina | ||||||||||||||||
19. Marija Komnin | ||||||||||||||||
2. Mihailo VIII Paleolog | ||||||||||||||||
20. Đorđe Komninoduka Paleolog | ||||||||||||||||
10. Aleksije Paleolog (despot) | ||||||||||||||||
21. ?Irina Komnina Kantakuzin? | ||||||||||||||||
5. Teodora Paleologina Dukina Vatacina | ||||||||||||||||
22. Aleksije III Anđeo | ||||||||||||||||
11. Irina Komnina Anđelina | ||||||||||||||||
23. Eufrosina Dukina Kamatera | ||||||||||||||||
1. Konstantin Paleolog | ||||||||||||||||
24. Vasilije Vatac | ||||||||||||||||
12. Isak Duka Vatac | ||||||||||||||||
25. Rođak Aleksija III | ||||||||||||||||
6. Jovan Duka Vatac | ||||||||||||||||
3. Teodora Dukina Vatacina | ||||||||||||||||
14. Jovan Komnin Anđeo | ||||||||||||||||
7. Evdokija Anđelina | ||||||||||||||||
Reference
uredi- ^ Barišić 1983, str. 43.
- ^ Macrides, Munitiz & Angelov 2013, str. 27.
- ^ Barišić 1983, str. 43; Macrides, Munitiz & Angelov 2013, str. 27.
- ^ Barišić 1983, str. 46.
- ^ a b Barišić 1983, str. 52.
- ^ Cawley 2020, Medieval Lands.
- ^ Guilland 1959, str. 58
- ^ a b Schrijver 2012, str. 100.
- ^ a b v Schrijver 2012, str. 101.
- ^ Schrijver 2012, str. 101–102.
- ^ Barišić 1983, str. 47.
Literatura
uredi- Barišić, Franjo (1983), „Konstantin Porfirogenit Paleolog”, Zbornik radova Vizantološkog instituta, Beograd: Vizantološki institut SANU, 22: 43—58, ISSN 0584-9888
- Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Kaplaneres, Sokrates; et al. (1989), „21492. Παλαιολόγος Κωνσταντῖνος”, Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (na jeziku: nemački), 9, Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, ISBN 3-7001-3003-1
- Cawley, Ch. (2020) [2006-2021], „BYZANTIUM 1261 – 1453”, Medieval Lands, FMG (objavljeno 22. 9. 2020)
- Gaul, Niels (2016), „All the Emperor’s Men (and His Nephews): Paideia and Networking Strategies at the Court of Andronikos II Palaiologos, 1290 – 1320.”, Dumbarton Oaks Papers (na jeziku: engleski), 70: 245 — 270, JSTOR 26497737, Pristupljeno 25. 4. 2022
- Guilland, Rodolphe (1959), „Recherches sur l'histoire administrative de l'Empire byzantin: Le despote, δεσπότης”, Revue des études byzantines (na jeziku: francuski), 17: 52—89, doi:10.3406/rebyz.1959.1199, Pristupljeno 20. 7. 2022
- Macrides, Ruth; Munitiz, Joseph A.; Angelov, Dimiter (2013), Pseudo-Kodinos and the Constantinopolitan Court: Offices and Ceremonies, Birmingham Byzantine and Ottoman Studies (na jeziku: engleski), 15, Farnham: Ashgate; Centre for Byzantine, Ottoman and Modern Greek Studies, University of Birmingham, str. 27, 195, 320, 382, ISBN 978-0-7546-6752-0
- Schrijver, Frouke Marianne (septembar 2012), The early Palaioligan court (1261 – 1354) (PDF) (A thesis submitted to the University of Birmingham for the degree of Doctor of Philosophy) (na jeziku: engleski), E-theses repository, University of Birmingham Research Archive