Konstantin Hajgens

Konstantin Hajgens (Hag, 4. septembar 159628. marta 1687) bio je holandski pesnik, diplomata, naučnik, kompozitor i arhitekta.

Konstantin Hajgens
Konstantin Hajgens
Puno imeKonstantin Hajgens
Datum rođenja4 septembar 1596
Mesto rođenjaHag, Holandija
Datum smrti28 mart 1687
Mesto smrtiHag, Holandija
SupružnikSuzanna van Baerle
RoditeljiChristiaan Huygens
Susanna Hoefnagel

Hajgens je poznat kao jedan od najvećih pesnika Zlatnog doba. Bio je sekretar dvojice prinčeva Oranje: Frederiku Hendriku i Viljem II.[1]

Hajgens je svirao različite instrumente (lutu, gitaru, violu da gamba i čembalo) za koje je napisao veliki broj dela. Muzika mu je bila važnija od njegovih književnih dela, koje je, prema svojim rečima, napisao u slobodnom vremenu.

Hajgens Konstantin je bio otac državniku i fizičaru Hajgens Konstantinu junioru i briljantnom fizičaru i matematičaru Kristijanu Hajgensu. On deli grobniicu s sinom Kristijanom u Velikoj Crkvi u Hagu.

Biografija

uredi

Mladost

uredi

Konstantin Hajgens je rođen 4. septembra 1596. godine u Hagu, kao drugi sin Kristijan Hajgens seniora, sekretar Državnog vijeća - i Suzana Hufnagel iz Antverpena, sestra slikara Joris Hufnagela. Ime Konstantin se odnosi na constantania, izdržljivost grada Brede u borbi za slobodu (njegov kum je bio gradonačelnik Brede).[2]

Muzika

uredi

Konstantin je dobio temeljito obrazovanje i ubrzo se ispostavilo da je nadareno dete. Imao je obrazovanje iz matematike, prava i logike. Njegov otac je imao svoja mišljenja o obrazovnim metodama i držao svoju decu kod kuće da ih delimično podučava sam, delimično pažljivo upućenim guvernantama. Od pete godine Konstantin i njegov brat Mauric su dobili muzičko obrazovanje. Počeli su sa pevanjem i naučili su da čitaju beleške koristeći dugmad zlatne boje na svojim jaknama. Dve godine kasnije prve lekcije su počele na violi da gamba,a zatim je sledila lutnja i čembalo. Posebno za igru lutnje, Konstantin je pokazao izuzetan talenat. Već sa jedanaest godina je od njega zatraženo da svira lutu za grupu danskih ambasadora; 1618. godine, na svom prvom diplomatskom putu, svirao je za kralja Džejms I Stjuart.

Jezici

uredi

Konstantin je imao talenat za jezike. Naučio je francuski, latinski i grčki jezik, a kasnije i italijanski i engleski jezik. Takođe se pokazao kao odličan kalkulator i pisac. Sa jedanaest godina napisao je svoj prvi latinski stih. Izučavao je klasične pisce. Praktični cilj, formiranje dobro obrazovanog građanina, bio je najvažniji. Zbog toga je takođe naučio jahanje, mačevanje, crtanje i modeliranje. Ovaj podsticaj za samo-razvoj dolazi delimično od humanističke ideologije, ali posebno od kalvinista, koji su smatrali da se talenti koji Bog daje trebaju razviti.

Brat i sestre

uredi

Konstantin je imao brata Maurica i četiri mlađe sestre: Elisabetu (umrla 1612, 14 godina), Kristinu(umrla 1618, 17 godina), Gertrudu(tri godine mlađa od Konstantina) i Konstantinu (šest godina mlađa od Konstantina). Odrastanje dama uglavnom je bilo fokusirano na pripremu za brak. Naučili su da čitaju, pišu i govore francuski.

Prva ljubav

uredi

Sa devetnaest godina Hajgens je ostvario vezu sa Doroteom van Dorpom, iz Haga. Veza se završila 1616. godine kada se Dorotea zaljubila u drugog. Nije došlo do braka.

 
Supruga Suzana Hajgens 1667.

Studije

uredi

Godine 1616. Mauric i Konstantin su otišli ​​na akademiju u Lajdenu, gde su upisali pravo. Njihovo studiranje bilo je prvenstveno namenjeno uspostavljanju društvenih kontakata koji bi kasnije mogli pomoći u izgradnji karijere. Mauric je ubrzo bio pozvan da pomogne svom bolesnom ocu kao sekretar Državnog veća. Konstantin je završio studije 1617, a zatim se vratio u Hag.

Konstantin je 1618. godine bio na praksi šest nedelja kod Antonis de Huberta, advokata iz Zirikzeja. Hubert je bio neko ko je veoma voleo jezik i književnost.

Konstantin umire 28. marta 1687. u 90. godini života. Nakon smrti njegove supruge Suzane Van Baerle, 50 godina kasnije. [3] Nedelju dana nakon njjegove smrti sahranjen je u Velikoj Crkvi u Hagu.[3]

Bibliografija

uredi
 
Konstantin Hajgens 1672.

Godine 1614. napisao je svoju prvu holandsku pesmu, inspirisanu francuskim pesnikom Du Bartasom, u kojem hvali život na farmi.

Pier liep my tegen 't lyf, en wou geen stroo-breed wycken;
Hy sei, 't en lust hem niet voor yder geck te strycken;
Maer, seid ik, dat lust my,
En trad van 't sandpad af en liet den geck voorby.

Godine 1617. se prvi put pojavila pesma u štampanoj formi: Larmes sur la Mort de feu Monsieur Maurice de Nassauposvećena smrti Maurica Nasaua (1604-1617).

U svojoj mladosti, Hajgens je uglavnom pisao pesme na latinskom i francuskom jeziku. U oktobru 1621. Hajgens je napisao Batava Tempe. Ova pesme je bila himna u njegovom gradu Hagu. U decembru je započeo ’t Kostelick Mal.

Godine 1624. Hajgens je završio Zedeprinten(Crtež karaktera), zbirku satiričnih, moralističkih pesama sa ličnim opisima u stilu grčkog učenika Teofrasta.

Godine 1625. pojavio se svežanj Otia of Ledige uren, u kojem se nalazi sva njegova objavljena poezija.

  • 1621. — Batava Tempe, dat is 't Voor-hout van 's-Gravenhage
  • 1622. — Kerkuria mastix, satyra, 't Costelick mall
  • 1623. — De uytlandighe herder
  • 1624. — Stede-stemmen en dorpen
  • 1624. — Zedeprinten
  • 1625. — Otiorum libri sex en Otia, of Ledighe Uren
  • 1630. — Kasteel Zuilichem
  • 1638. — Dagh-werck
  • 1641. — Ghebruyck en onghebryck van 't orgel
  • 1644. — Momenta desultoria (vermeerderde uitgave in 1655)
  • 1647. — Eufrasia, Ooghentroost. Aen Parthenine, bejaerde maecht, over de verduysteringh van haer een ooghe
  • 1647. — Heilighe daghen
  • 1647. — Pathodia sacra et profana
  • 1653. — Trijntje Cornelis
  • 1653. — Vitaulium. Hofwijck, Hofstede vanden Heere van Zuylichem onder Voorburgh
  • 1656-1657 - Spaensche spreeckwoorden vertaelt
  • 1658. — Korenbloemen (vermeerderde uitgave in 1672)
  • 1667. — Zee-straet
  • 1841. — Cluys-werck (door W.J.A. Jonckbloet uitgegeven)

Reference

uredi
  1. ^ „Constantijn Huygens: Lord of Zuilichem (1596–1687)”. Essentialvermeer. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  2. ^ „Constantijn Huygens (1596-1687)”. Kb. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  3. ^ „Huygens' Hofwijck”. Hofwijck. Arhivirano iz originala 04. 09. 2019. g. Pristupljeno 16. 4. 2018.