Konstantin Hajgens
Konstantin Hajgens (Hag, 4. septembar 1596 – 28. marta 1687) bio je holandski pesnik, diplomata, naučnik, kompozitor i arhitekta.
Konstantin Hajgens | |
---|---|
Puno ime | Konstantin Hajgens |
Datum rođenja | 4 septembar 1596 |
Mesto rođenja | Hag, Holandija |
Datum smrti | 28 mart 1687 |
Mesto smrti | Hag, Holandija |
Supružnik | Suzanna van Baerle |
Roditelji | Christiaan Huygens Susanna Hoefnagel |
Hajgens je poznat kao jedan od najvećih pesnika Zlatnog doba. Bio je sekretar dvojice prinčeva Oranje: Frederiku Hendriku i Viljem II.[1]
Hajgens je svirao različite instrumente (lutu, gitaru, violu da gamba i čembalo) za koje je napisao veliki broj dela. Muzika mu je bila važnija od njegovih književnih dela, koje je, prema svojim rečima, napisao u slobodnom vremenu.
Hajgens Konstantin je bio otac državniku i fizičaru Hajgens Konstantinu junioru i briljantnom fizičaru i matematičaru Kristijanu Hajgensu. On deli grobniicu s sinom Kristijanom u Velikoj Crkvi u Hagu.
Biografija
urediMladost
urediKonstantin Hajgens je rođen 4. septembra 1596. godine u Hagu, kao drugi sin Kristijan Hajgens seniora, sekretar Državnog vijeća - i Suzana Hufnagel iz Antverpena, sestra slikara Joris Hufnagela. Ime Konstantin se odnosi na constantania, izdržljivost grada Brede u borbi za slobodu (njegov kum je bio gradonačelnik Brede).[2]
Muzika
urediKonstantin je dobio temeljito obrazovanje i ubrzo se ispostavilo da je nadareno dete. Imao je obrazovanje iz matematike, prava i logike. Njegov otac je imao svoja mišljenja o obrazovnim metodama i držao svoju decu kod kuće da ih delimično podučava sam, delimično pažljivo upućenim guvernantama. Od pete godine Konstantin i njegov brat Mauric su dobili muzičko obrazovanje. Počeli su sa pevanjem i naučili su da čitaju beleške koristeći dugmad zlatne boje na svojim jaknama. Dve godine kasnije prve lekcije su počele na violi da gamba,a zatim je sledila lutnja i čembalo. Posebno za igru lutnje, Konstantin je pokazao izuzetan talenat. Već sa jedanaest godina je od njega zatraženo da svira lutu za grupu danskih ambasadora; 1618. godine, na svom prvom diplomatskom putu, svirao je za kralja Džejms I Stjuart.
Jezici
urediKonstantin je imao talenat za jezike. Naučio je francuski, latinski i grčki jezik, a kasnije i italijanski i engleski jezik. Takođe se pokazao kao odličan kalkulator i pisac. Sa jedanaest godina napisao je svoj prvi latinski stih. Izučavao je klasične pisce. Praktični cilj, formiranje dobro obrazovanog građanina, bio je najvažniji. Zbog toga je takođe naučio jahanje, mačevanje, crtanje i modeliranje. Ovaj podsticaj za samo-razvoj dolazi delimično od humanističke ideologije, ali posebno od kalvinista, koji su smatrali da se talenti koji Bog daje trebaju razviti.
Brat i sestre
urediKonstantin je imao brata Maurica i četiri mlađe sestre: Elisabetu (umrla 1612, 14 godina), Kristinu(umrla 1618, 17 godina), Gertrudu(tri godine mlađa od Konstantina) i Konstantinu (šest godina mlađa od Konstantina). Odrastanje dama uglavnom je bilo fokusirano na pripremu za brak. Naučili su da čitaju, pišu i govore francuski.
Prva ljubav
urediSa devetnaest godina Hajgens je ostvario vezu sa Doroteom van Dorpom, iz Haga. Veza se završila 1616. godine kada se Dorotea zaljubila u drugog. Nije došlo do braka.
Studije
urediGodine 1616. Mauric i Konstantin su otišli na akademiju u Lajdenu, gde su upisali pravo. Njihovo studiranje bilo je prvenstveno namenjeno uspostavljanju društvenih kontakata koji bi kasnije mogli pomoći u izgradnji karijere. Mauric je ubrzo bio pozvan da pomogne svom bolesnom ocu kao sekretar Državnog veća. Konstantin je završio studije 1617, a zatim se vratio u Hag.
Konstantin je 1618. godine bio na praksi šest nedelja kod Antonis de Huberta, advokata iz Zirikzeja. Hubert je bio neko ko je veoma voleo jezik i književnost.
Smrt
urediKonstantin umire 28. marta 1687. u 90. godini života. Nakon smrti njegove supruge Suzane Van Baerle, 50 godina kasnije. [3] Nedelju dana nakon njjegove smrti sahranjen je u Velikoj Crkvi u Hagu.[3]
Bibliografija
urediGodine 1614. napisao je svoju prvu holandsku pesmu, inspirisanu francuskim pesnikom Du Bartasom, u kojem hvali život na farmi.
- Pier liep my tegen 't lyf, en wou geen stroo-breed wycken;
- Hy sei, 't en lust hem niet voor yder geck te strycken;
- Maer, seid ik, dat lust my,
- En trad van 't sandpad af en liet den geck voorby.
Godine 1617. se prvi put pojavila pesma u štampanoj formi: Larmes sur la Mort de feu Monsieur Maurice de Nassauposvećena smrti Maurica Nasaua (1604-1617).
U svojoj mladosti, Hajgens je uglavnom pisao pesme na latinskom i francuskom jeziku. U oktobru 1621. Hajgens je napisao Batava Tempe. Ova pesme je bila himna u njegovom gradu Hagu. U decembru je započeo ’t Kostelick Mal.
Godine 1624. Hajgens je završio Zedeprinten(Crtež karaktera), zbirku satiričnih, moralističkih pesama sa ličnim opisima u stilu grčkog učenika Teofrasta.
Godine 1625. pojavio se svežanj Otia of Ledige uren, u kojem se nalazi sva njegova objavljena poezija.
- 1621. — Batava Tempe, dat is 't Voor-hout van 's-Gravenhage
- 1622. — Kerkuria mastix, satyra, 't Costelick mall
- 1623. — De uytlandighe herder
- 1624. — Stede-stemmen en dorpen
- 1624. — Zedeprinten
- 1625. — Otiorum libri sex en Otia, of Ledighe Uren
- 1630. — Kasteel Zuilichem
- 1638. — Dagh-werck
- 1641. — Ghebruyck en onghebryck van 't orgel
- 1644. — Momenta desultoria (vermeerderde uitgave in 1655)
- 1647. — Eufrasia, Ooghentroost. Aen Parthenine, bejaerde maecht, over de verduysteringh van haer een ooghe
- 1647. — Heilighe daghen
- 1647. — Pathodia sacra et profana
- 1653. — Trijntje Cornelis
- 1653. — Vitaulium. Hofwijck, Hofstede vanden Heere van Zuylichem onder Voorburgh
- 1656-1657 - Spaensche spreeckwoorden vertaelt
- 1658. — Korenbloemen (vermeerderde uitgave in 1672)
- 1667. — Zee-straet
- 1841. — Cluys-werck (door W.J.A. Jonckbloet uitgegeven)
Reference
uredi- ^ „Constantijn Huygens: Lord of Zuilichem (1596–1687)”. Essentialvermeer. Pristupljeno 16. 4. 2018.
- ^ „Constantijn Huygens (1596-1687)”. Kb. Pristupljeno 16. 4. 2018.
- ^ „Huygens' Hofwijck”. Hofwijck. Arhivirano iz originala 04. 09. 2019. g. Pristupljeno 16. 4. 2018.