Konstantin (sin cara Teofila)
Konstantin (grč. Κωνσταντῖνος , oko 831/834 – oko 835) bio je kratkovečni princ i car - savladar Vizantijskog carstva.
.jpg)
Život uredi
Konstantin je bio najstariji sin cara Teofila i carice Teodore . Imao je pet sestara: Teklu, Anu, Anastasiju, Pulheriju i Mariju. Pošto je car Teofilo nasledio cara Mihaila II 2. oktobra 829. godine, Konstantin je postao prestolonasljednik i krunisan je za cara - savladara, i kao takav se pojavljuje na novčićima svog oca, iako je označen kao despot (još uvek nije formalna titula, već počasna zamenjiva sa vasilevsom).[1] Umro je ubrzo potom, još u detinjstvu.[2]
Malo je jasno o datumima njegovog rođenja, krunisanja i smrti. Prema Prosopographie der mittelbyzantinischen Zei, rođen je kasnih 820-ih i umro pre 831. godine, ali su se njegovi roditelji prvi put sreli u maju 830. i venčali sledećeg meseca, što sugeriše datum rođenja najranije 831. godine.[3][4] Neki autori navode njegov datum rođenja kao 834. godine, pretpostavljajući da je krunisan odmah po rođenju.[4][5] U svakom slučaju, samo jedan car se pominje u De Ceremoniis za 831. godinu; Konstantin takođe nedostaje na novčićima iskovanim 831/32. i 832/33. godine, mada bi to moglo značiti da je proglašen za cara - savladara tek 833. godine. Verovatno je umro do 836. godine, pošto je te godine car Teofilo zabeležen da nema muškog naslednika (Konstantinov mlađi brat car Mihailo III će se roditi 840.), situaciju koju je car Teofilo pokušao da ispravi udavanjem svoje male kćerke Marije za generala Aleksija Mozela, koji je malo pre ovoga (verovatno već 831) bio unapređen u cezara.[5][2]
Reference uredi
- ^ Grierson 1973, str. 178
- ^ a b Grierson 1973
- ^ Lilie 2000, str. 568
- ^ a b Garland 1999, str. 98–99
- ^ a b Treadgold 1975
Izvori uredi
Antički izvori
- Konstantin VII Porfirogenet, De Ceremoniis II, 42.
- Teofan Kontinuatus III4 i 18.
Savremeni izvori
- Garland, Lynda (1999). Byzantine Empresses: Women and Power in Byzantium AD 527–1204. Routledge. ISBN 0-415-14688-7.
- Grierson, Philip (1973). Catalogue of the Byzantine Coins. III. Dumbarton Oaks Papers. str. 406—452. ISBN 9780884020455.
- Martindale, J.R. (2001). „Konstantinos 259”. Prosopography of the Byzantine Empire. ISBN 978-1-897747-32-2.
- Treadgold, Warren (1975). „The Problem of the Marriage of the Emperor Theophilus”. Greek, Roman, and Byzantine Studies. 16: 325—341.
