Korisnik:Tamarra/pesak
Agariceae su porodica basidiomicete gljiva i uključuju rod Agaricus, kao i bazidiomicete koje su prethodno klasifikovane u porodice Tulostomataceae, Lepiotaceae i Lycoperdaceae.
Taksonomija
urediPorodicu Agaricaeae objavio je francuski botaničar Fransoa Fulgis Ševalije 1826.[1] Ime je dobio po tipskom rodu Agaricus, koji je prvobitno opisao Karl Line u svom delu "Species Plantarum", što u prevodu na srpski znai vrste biljaka, iz 1753. godine. U svojoj autoritativnoj klasifikaciji Agaricales iz 1986, Rolf Singer je podelio Agaricaceae u četiri plemena koja se uglavnom razlikuju po boji spora: Leucocoprineae, Agariceae, Lepioteae i Cystodermateae[2]. Rodovi koji su nekada bili klasifikovani u porodice Tulostomataceae, Battarreaceae, Lycoperdaceae i Mycenastraceae od tada su premešteni u Agaricaceae na osnovu studija molekularne filogenetike.[3] Prema standardnom referentnom tekstu, Agaricaceae sadrži 85 rodova i 1340 vrsta.[4]
Opis
urediVrste Agaricaceae koriste široku lepezu morfologije plodnog tela. Iako preovlađuje pileat oblik (tj. sa kapom i drškom), poznati su gasteroidni i sekotioidni oblici. Kod vrsta pilića, škrge su obično tanke i nisu vezane za trn. Poklopci su nabrazdani do glatki, i kreću se od približno ravnih do umbonastih. Obično imaju centralno pričvršćeni trn i delimični veo nalik membrani.[5]Vrste koje su ranije bile klasifikovane u porodicu Lycoperdaceae poznate su i kao prave puffballs. Njihova plodna tela su okrugla i sastavljena su od žilave kožice koja okružuje masu spora. Kada sazre, koža se otvara i oslobađaju svoje spore.
Boja otiska spora vrsta Agaricaceae je veoma varijabilna, u rasponu od bele preko zelenkaste do okerne do ružičaste; rđasto-braon ili cimet braon boje su odsutne. Mikroskopski, površina spora se kreće od glatke do ornamentisane, a prisustvo pora klica je promenljivo. Amiloidnost (tj. osetljivost na bojenje u Melcerovom reagensu) je takođe promenljiva. Bazidije (ćelije koje nose spore) su obično male, sa četiri spore i mogu imati isprekidane cistidije.[5]
Generacije
urediIzumrli rod Coprinites je jedan od četiri poznata roda Agaricace u fosilnom zapisu. Ostali uključuju Aureofungus, Protomicena i Archaeomarasmius. Archaeomarasmius leggeti, iz ćilibara atlantske obalne ravnice, je 90–94 Ma); ostali fosilni rodovi su od dominikanskog ćilibara i datiraju do 15–20 Ma.[6]
Porodica trenutno uključuje sledeće rodove:
- Agaricus
- Barcheria
- Bovista
- Calbovista prethodno iz porodice Lycoperdaceae
- Celvatia
- Chamaemyces
- Chlorophyllum
- Clarkeinda
- Coniolepiota
- Coprinites
- Coprinus
- Cystoagaricus
- Cystolepiota
- Disciseda
- Endoptychum
- Eriocybe
- Gyrophragmium
- Handkea
- Heinemannomyces
- Hymenagaricus
- Lepiota
- Leucoagaricus
- Leucocoprinus
- Lycoperdon
- Macrolepiota
- Melanophyllum
- Micropsalliota
- Montagnea
- Podaxis
- Ripatitella
- Rugsospora
- Sericeomyces
- Smithiomyces
- Tulostoma
- Verrucospora
Ekologija
urediAgariceae su široko rasprostranjene. Većina vrsta je saprobna i preferiraju travnjačka i šumska staništa.[5] Poznato je da se rodovi Lecuagaricus i Lecuocuprinus uzgajaju od strane mrava koji uzgajaju gljivice u uzajamnosti mrava i gljivica.[7]
Ekonomski značaj
urediRod Agaricus uključuje neke vrste koje se komercijalno uzgajaju širom sveta. Uobičajena "pečurka", Agaricus bisporus, je najrasprostranjenija jestiva gljiva. Agaricus blazei je poznata lekovita gljiva koja se koristi u brojne terapeutske i medicinske svrhe.[8][9] Nekoliko vrsta je otrovno, poput Lepiote, Agaricus, Ksanhodermatey i Chlorophillum vrste.[5]
Reference
uredi- ^ Chevallier FF. (1826). Flore générale des environs de Paris, selon la méthode naturelle: Description de toutes les plantes agames, cryptogames et phanérogames qui y croissent spontanément; leurs propriétés, leur usage dans la médecine, les arts, et l'économie domestique; avec une classification naturelle des agames et des cryptogames, basée sur l'organisation de ces végétaux (in French). Vol. 1. Paris, France: Ferra Jeune. p. 121.
- ^ Singer R. (1986). The Agaricales in Modern Taxonomy (4th ed.). Königstein im Taunus, Germany: Koeltz Scientific Books. pp. 465–7. ISBN 3-87429-254-1.
- ^ "Agaricaceae Chevall., Flore Générale des Environs de Paris 1: 121 (1826)". MycoBank. International Mycological Association. Retrieved 2013-12-03.
- ^ Kirk PM, Cannon PF, Minter DW, Stalpers JA (2008). Dictionary of the Fungi (10th ed.). Wallingford: CAB International. p. 11. ISBN 978-0-85199-826-8.
- ^ a b v g Cannon PF, Kirk PM (2007). Fungal Families of the World. Wallingford, UK: CAB International. pp. 3–4. ISBN 978-0-85199-827-5.
- ^ Hibbett DS, Binder M, Wang Z (2003). "Another fossil agaric from Dominican Amber". Mycologia. 95 (4): 685–7. doi:10.2307/3761943. JSTOR 3761943. PMID 21148976
- ^ Hölldobler B, Wilson EO (2009). The Superorganism: The Beauty, Elegance, and Strangeness of Insect Societies. New York, NY: W. W. Norton & Company.
- ^ Lima CU, Cordova CO, Nóbrega Ode T, Funghetto SS, Karnikowski MG (2011). "Does the Agaricus blazei Murrill mushroom have properties that affect the immune system? An integrative review". Journal of Medicinal Food. 14 (1–2): 1–8. doi:10.1089/jmf.2010.0017. PMID 21128829.
- ^ Wang H, Fu Z, Han C (2013). "The medicinal values of culinary-medicinal royal sun mushroom (Agaricus blazei Murrill)". Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine. 2013: 842619. doi:10.1155/2013/842619. PMC 3833359. PMID 24288568.