Korisnik:Djordjevic.Mina/pesak

Hronologija pojave rudnika od XIII do XVI veka u Srbiji

Hronologija pojave rudnika od XIII do XVI veka u Srbiji data je u sledećoj tabeli:

Pojava pojedinih rudnika po razdobljima

XIII vek	XIV vek (1300-1350)	XIV vek (1350-1400)	XV vek (1400-1450)	XV vek (1450-1500)	XVI vek
Rudnik	Trešnjica	Crnča/Gračanica	Krupanj	Vareš (Majdan)	Kučajna
Brskovo (Gračanica)	Lipnik	Srebrenica	Zajača	Čajniče	Majdanpek
	Plana	Gluhavica	Bohorina	Sebešić
	Belasica/Kamenica	Olovo	Deževica	Daštansko
	Koporići	Ostružnica	Dusina	Zletovo
	Trepča	Fojnica	Kovači
	Janjevo	Kreševo	Zaplanine
	Novo Brdo	Železnik	Belo Brdo
	Rogozna	Ostraća	Kratovo
			Rudišta
			Livađe

Imena rudničkih jama

Danas znamo i imena mnogih rudničkih jama čiji su delovi bili uglavnom vlasništvo trgovaca i preduzetnika, koje su takođe bile i cehovi. Imena su dobijale na različite načine, bez određenih pravila. Na neka imena su uticali lokalni toponimi kao na primer Mirojev potok u Srebrenici, Selca u rudničkom kompleksu, ili neka pojedinost sa terena kao Oskoruša i Cvet u okolini Novog Brda, Podkupus u srebreničkom kraju. Neka imena javljaju se u obliku prisvojnog prideva, kao Višetina na Ceru, ali i kao lična imena ili zanimanja: Slavomir i Slavna u području Trepče, Radovan i Božidar kod Novog Brda, Reponić na Ceru, Klobučar kod Trepče, dok se za neka teško nalaze objašnjenja. Ono što je zanimljivo jeste to što nema svetačkih imena, koja su česta u srednjoevropskim rudarskim basenima. Često se dešavalo i obrnuto, da su nazivi rupa i cehova uticali na nastanak mesnih imena da bi se imena rudnika i rudara sačuvala od zaborava.

Literatura

Ćirković Sima; Kovačević-Kojić Desanka; Ćuk Ruža. Staro srpsko rudarstvo. Novi Sad: „Prometej”. 2002.

Vidi još

• Rudarstvo u Srbiji