Korisnik:Nikola Rnjak/pesak

Jedrenje je veština plovidbe uz pomoć vetra kao pokretačke snage. Jedrenje danas može biti rekreativno ili sportsko. Jedriti se može na dasci, u čamcu ili brodu, na jezeru ili moru.

Posebne vrste jedrenja su: jedrenje na ledu, gde je pilot na klizaljkama, skijama ili snoubordu, i jedrenje na kopnu, obično na peščanim plažama u kolicima sa 3 točka i jedrom.

Hiljadama godina jedrenje je imalo veliki značaj za transport i trgovinu, ribolov i ratovanje. Krajem 19. veka, značaj jedrenja je opao pojavom motorizovanih brodova koji nisu zavisili od vremenskih prilika, koji su bili brži i zahtevali manje osoblja i drugih troškova.

U nekim manje razvijenim delovima sveta jedrenje je i do danas zadržalo izvestan privredni značaj. Recimo, jedrenjaci i danas plove iz Persijskog zaliva ka Indiji i Africi.

Kroz istoriju jedrenjaci su se menjali po konstrukciji i veličini. Najmanje jedrilice imaju samo jednog putnika, dok najveće jedrenjake opslužuju desetine mornara. Razvijeni su i mnogobrojni jedriličarski manevri koji su u sportskom jedrenju dosegli svoj vrhunac.

Istorija

Stari vek

Egipatska jedrilica (zidna slika iz 1422—1411. godine p. n. e)

Prva poznata predstava broda sa jedrima potiče sa pogrebne urne iz Luksora iz 5000. godine pre nove ere. Za plovidbu duž Nila, u Sredozemnom i Crvenom moru, Egipćani su koristili brodove sa jarbolom i velikim pravougaonim jedrom. Jedro se moglo okretati, tako da je jedrilica mogla da koristi i bočni vetar.

Oko 3000. pre nove ere stanovnici uz obale Južnog kineskog mora su razvili kanue koje su koristili za naseljavanje Polinezije.

Feničani i stari Grci su oko 1000. godine p. n. e. razvili dva osnovna tipa brodova sa jedrima: teretni brod sa prostranim trupom i velikim pravougaonim jedrom, i galiju, koja je imala jarbol sa pravougaonim jedrom srednje veličine, dok bi je za vreme bonace ili pomorske bitke pokretali veslači.

U narednim vekovima brodovi su jedrili u mnoge istraživačke i osvajačke pohode. Na primer, grčki istoričar Herodot je pomenuo da je egipatski faraon Neho II poslao feničansku ekspediciju koja je oplovila Afriku u smeru kazaljke na satu, 596—594. godine p. n. e. Oko 470. p. n. e. kartaginski admiral Hano je otplovio na zapad kroz Gibraltar i stigao sve do Gvinejskog zaliva. Do danas se sačuvao njegov izveštaj o ovom putovanju. Grk Eudoksos iz Kizika je 120—117. godine p. n. e. putovao jedrenjakom do Indije u istraživačko putovanje. Tada je shvatio značaj monsunskih vetrova za plovidbu u Indijskom okeanu.

I Rimljani su koristili kombinaciju jedrenjaka i broda sa veslačima za svoje vojne i trgovačke misije. Značajan tehnički doprinos ovog vremena je pojava pramca kao dela konstrukcije jedara. Sa razvojem trgovine dobrima sa Dalekog istoka između Sirije i Italije, u Mediteranu su se pojavili gusari. Godine 102. p. n. e. napadi kilikijskih i kritskih pirata su toliko učestali da je Rim poslao trupe Marka Antonija Starijeg na Kilikiju sa osrednjim uspehom. Rimska flota je u doba Rimskog carstva stalno imala mnogo manji značaj nego kopnene trupe.

Srednji vek

Anglosaksonci su u vreme poznog Rimskog carstva došli do Engleske koristeći duge brodove sa jednim jarbolom i jednim pravougaonim jedrom. Vikinzi su usavršili ovaj tip brodova između 6. i 8. veka. Najvažnije tehničko dostignuće ovoga doba bio je razvoj sistema jedara. Vitki vikinški brodovi mogli su da dostignu brzine do 20 čvorova.

Posle ere Vikinga, na Severnom moru i Baltiku su korišćeni široki trgovački brodovi trgovačkog udruženja Hanza. Do kraja Srednjeg veka razvijeni su i brodovi sa 2 i 3 jarbola. Verzija koja je nastala u Španiji i Portugalu pod imenom Karavela, poslužila je moreplovcima poput Kristifora Kolumba, Vaska da Game i Ferdinanda Magelana da krenu na svoja istraživačka putovanja. Početkom 15. veka kineski admiral Ženg He je predvodio više ekspedicija jedrenjaka u Indijski okean do obala istočne Afrike.

Novi vek

Kati Sark - jedan od poslednjih klipera

Od 17. veka u upotrebi su novi, specijalizovani tipovi brodova, kao što su linijski brodovi (bojni brodovi sa više paluba za topove) i fregate (lako naoružani brzi brodovi). Brodograditelji su smišljali sve inovativnije nacrte. Brodovi su bili vitkiji, sa većim deplasmanom i većim brzinama. Trgovačke mornarice u 19. veku su koristile tip broda kliper, koji je dostizao brzine od 18 čvorova.

Upotreba gvožđa (od 1890. čelika) kao materijala za brodogradnju, bila je početak ere oklopnjača. Istovremeno, brodovi su uvećavali svoje manevarske moći. Parna mašina je počela da istiskuje upotrebu jedara. Danas se brodovi na jedra koriste, gotovo isključivo, za zabavu i sport.

Jedrilice su se koristile za razonodu bogatih u Engleskoj i Holandiji u 17. veku. Prvi jahting klub je osnovan 1720. u Korku u Irskoj. Ovaj klub je prvi organizovao takmičenje u jedrenju (regatu) 1749. U drugoj polovini 19. veka počele su masovno da se održavaju trke jedrilica po Evropi i Severnoj Americi. Kup Amerika je prvi put organizovan 1851, a Kilska nedelja 1882. Prvo olimpijsko takmičenje u jedrenju održano je na Olimpijskim igrama 1900.

Istorija sportskog jedrenja

Najstariji jedriličarski klub na svetu je "Water Club of Cork" koji se nalazi u gradu Kork na jugoistoku Irske.Klub je osnovan 1720. godine i dan danas je aktivan. Najstariji dokaz o regati potiče iz 1749. godine kada je održana regata između kluba "Greenwicha" i "Norena" na reci Temzi. Kao početak organizovanja jedriličarskih regata uzima se 1775. kada je osnovan "Thames Club Cumberlan Fleet" klub.

Istorijski dan za svetsko jedrenje je 1. juna 1815. godine kada se grupa engleske gospode našla u "Thatched House Taveru" u St. James˙s Street u Londonu sa ciljem da okupi ljubitelje jedrenja na jedno mesto. Pod predsednikom Lorda Granthama, 42 Jedriličara su osnovali Yacht Club (što je prvi put u istoriji da su te dve reči spojene zajedno). I ako je osnovan u Londonu, klub je premešten u luku grada Cowesa na ostrvu Wight. 1817. godine Engleski princ ih je počastion svojim članstvo a kad je postao kralj 1820. godine George IV., klub je preimenovao u Royal Yacht Club sa pravom postavljanjem ratne zastave. Tako je Engleska preuzela primat u jedriličarstvu od Holandije gde su nastale prve jedreilice za sport i razonodu.

U Sjedinjenim Američkim Državama službeni početak rada prvih jedriličarskih klubova je bio 30. juli 1844. godine kada je 9 jedriličara na čelu sa John Cox Stevensom osnovalo New York Yacht Club (NYYC). Prvu službenu regatu u Americi NYYC je organizovao u julu 1845. godine na ruti kroz New York. Širu listu klubova u Srbiji pogledajte ovde.

Jedriličarska takmičenja

Jedriličarska takmičenja nazivaju se regate. Cilj takmičenja je proći kroz zadatu stazu u što kraćem vremenskom roku. Svaka regata se dogovara na određenom regatnom polju, za propisanu klasu te jedrilice dozvoljene za takmičenje. Na nekim regatama istovremeno se takmiče jedrilice različitih klasa, ali njihova regatna polja su ili odvojena ili su na istom polju ali sa razmacima u startevima i njihove trke se boduju odvojeno.

Olimpijske klase iz 2000 godine

Jedriličarska takmičenja se održavaju u svim klasama, u rasponu od malih jedrilica za jednu osobu do velikih jedrilica sa posadama od 2 do 20 članova. Za učešća u nekim velikim regatam kao što je "America's Cup", "Sydney-Hobart" ili "Volvo Ocean Race", potrebno je izdvojiti pozamašne novčane sume novca za učestvovanje i izradu broda kojim bi se jedrilo, dok postoje regate i za standarnizovane jedrilice koje su jeftine i može svaki jedriličarski klub da si priušti, najprestižnije takmičenje tih jedrilica je Olimpijada. Što tiče regatnog polja, većina trka se organizuje u blizini obale, na polju označenim bovama. Takođe postoje regate izdržljivosti gde takmičari moraju prejedriti cele okeane i mora, a nekada i celi svet kao što je "Volvo Ocean Race" .

Pehar osvajača "America's Cup"

Sportskim jedrenjem upravlja Međunarodna jedriličarska federacija (ISAF, skraćenica od International Sailing Federation). ISAF se bavi propisivanjem pravila takmičenja, tehničke parametre jerdilica i itd.

Klase jedrilica se određuju po: dužini jedrilice, kvadraturi i obliku jedra (kroj jedra i materijal od koga je jedro napravljeno), broju korita plovila (postoje jedrilice sa jednim koritom tzv standarne jedrilice, postoje katamarani jedrilice sa dva korita i trimarani jedrilice sa 3 korita),broju posade.

Jedrenje u Srbiji

U Srbiji se jedri dosta klasa jedrilica, počevši od najmanje klase za decu do 15 godina optimist, Laser 4.7 za decu od 15-18 godina, Laser Radial i Laser Standard, koji su ženska i muška Olimpijska klasa koje se razlikuju samo po dužini jarbola korito čamca je identično, Fin je muški jednosed koji je olimpijska klasa i 470 koji je jedrilica sa 2 člana posade i takođe olimpijska klasa. Takođe se u Srbiji jedre klasa Mikrotoner M550,jedrilica od 3 člana posade i veliki krstaši od više članova posade.

Savez i jedriličarski klubovi Srbije

U Srbiji postoje 3 saveza od kojih je 1 glavni Jedriličarski savez Srbije , Jediličarski savez Beograda i jedriličarski savez Vojvodine

Klubovi u Srbiji:

Jedriličarski klub Zemun

Akademski jedriličarski klub - Beograd

Nautički klub Palilula

Jediličarski klub Gemaks

Brodarski klub Metalac

Jedriličarski klub Ada

Jedriličarski klub Sava

Jedriličarski klub Vojvodina

Jedriličarski klub Palić

Jedriličarski klub Reful