Korisnik:Rados66/pesak
 | Ovaj članak je deo projekta seminarskih radova na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu. Datum unosa: mart—jun 2019. Ova grupa studenata uređivaće u prostoru članaka. Nemojte prebacivati članak u druge imenske prostore. Pozivamo vas da doprinesete njegovom kvalitetu i pomognete studentima pri uređivanju. |
Crni Ruski Terijer
uredi | |||||||||||||||||||||||||
| Drugi nazivi | Čorni terijer, CRT | ||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Poreklo | Rusija | ||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
| Domaći pas (Canis lupus familiaris) | |||||||||||||||||||||||||
Crni ruski Terijer (skraćeno CRT, Ruski: Russkiй čёrnый terьer), takođe poznat i kao Čorni terijer (čorni na ruskom znači crni) je rasa psa koja je nastala SSSR u Crvenoj Zvezdi Kenel tokom kasnih 1940-ih i ranih 1950-ih i koristili su se kao vojni/radni psi. U današnje vreme, Crni ruski terijer je pasmina koja je priznata od strane FCI (Internacionalne Kinološke Federacije FCI septembar 1983. godine), AKC (Američkog Kenel Kluba AKC jul 2004. godine), CKC, KC, ANKC, NZKC i mnogih drugih kinoloških organizacija. Moderni Crni ruski Terijer je radni pas, pas čuvar, sportski i druželjubiv pas. Uprkos njegovom imenu, Crni ruski Terijer nije pravi Terijer: veruje se da je sedamnaest rasa učestvovalo u njegovom razvoju, uključujući Erdel Terijera, Veliki Šnaucera, Rotvajlera, Njufaundlenda, Kavkaskog ovčara i druge rase.
Istorija
urediCrni ruski Terijer je nastao u bivšoj SSSR u Crvenoj Zvezdi Kenel u svrhe vojnog/radnog psa. Uzgojni fond je većinom bio uvezen iz zemalja u koja je Crvena Armija bila aktivna tokom Drugog svetskog rata, posebno Istočna Nemačka. Rase koje su bile uključene u razvoj su bile Veliki Šnaucer, Erdel Terijer, Rotvajler, Njufaundlend, Kavkaski ovčar i druge rase. Crni ruski Terijeri su uzgajani za radnu sposobnost, a manje za izgled, i raniji primeri samo liče na današnje Crne ruske Terijere svojom građom i tipom krzna. Crni ruski Terijer su odgajani isključivo u državnom vlasništvu u Crvenoj Zvezdi Kenel u Moskvi do 1957, kada je nekoliko štenaca prodato civilnim uzgajivačima. Ovi uzgajivači su počeli da ih uzgajaju i za izgled (pošto je original bio prilično jednostavan) zadržavajući radnu sposobnost. Tokom vremena, rasa se proširila i na druge krajeve SSSR na primer Sankt Peterburg, Sibir, Ukrajina i kasnije u prvu evropsku zemlju Finsku i posle na druge evropske zemlje Mađarku, Čehoslovačku, Poljsku, Nemačku i na kraju Ameriku, Kanadu i Australiju i druge. U Moskvi su na izložbi 1955. godine prvi put prikazani radni primeri ove rase i prvi standard rase je objavljen 1958. godine,[1] koji je kasnije usvojen od strane Internacionalne Kinološke Federacije 1984. godine.[2] Ruska Federacija uzgajivača radnih pasa i Ruska Kinološka Federacija (RKF) usvojli su drugi standard za rasu koji je više u skladu sa modernim Crnim ruskim Terijerom. Takođe je 1996 rasa prvi put predstavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu.Kenel Klub je 1988. godine je dodao Crnog ruskog Terijera u Registar Uvoza.
Opis
urediKrzno
urediKrzno je duplo krzno sa grubom spoljašnjom dlakom preko mekšeg sloja. Krzno je tvrdo i gusto, nikada mekano, vunasto, svilenkasto ili kovrdžavo. Trebalo bi da bude ošišano na dužinu od 5-15 centimetara(2 do 6 inča)[3]. Trebalo bi da se formiraju brada i obrve na licu, kao i blaga griva oko grebena i vrata koja je češća kod mužijaka. Krzno je crne boje sa ponekom rasutom sivom dlakom.
Veličina
urediPrema FCI standardu [3] mužijaci se kreću od 72 do 76cm i ne više od 78cm visine u poređenju sa ženkinih 68-72 i ne više od 74cm. Mužijaci teže između 50 i 60kg (110-132lbs), i teina ženki je između 45 i 50kg (99-110lbs). Danas se tolerišu čak i veći pojedinci ako su im proporcije dobre i ako imaju ispravne pokrete. U dobu zrelosti (preko 18 meseci starosti), prema AKC standradu[4] preporučuje se za mužijake 27-30 inča sa željenom visinom između 27 i 29 inča, 26 i 29 inča za ženke sa željenom visinom između 26 i 28 inča. Odrastao mužijak ispod 27 inča i preko 30 inča se smatra ozbiljnom greškom. Odrasle ženke niže od 26 inča i više od 29 inča se smatraju ozbiljnom greškom. Iako standard takođe navodi:“Razmatranje visine ne bi trebalo da bude bitnije od tipa, proporcije, kretanja i drugih funkcionalnih atributa.“ U proporcijama, Crni ruski Terijer bi trebalo da bude blago duži od visine, odnos od 9 ½ do 10 je idealan[5].
Temperament
urediKarakter i temperament Crnog ruskog Terijera je od najveće važnosti. Crni ruski Terijer je smiren, siguran, hrabar i samouveren pas, iako takođe može biti tvrdoglav i lenj. Jako je inteligentan i lako usvaja dresiranje. Crni ruski Terijer je u početku gajen za zaštitu i čuvara. On je oprezan i odgovoran, instikivni zaštitnik, odlučan, neutrašiv, duboko odan porodici, povučen je i stoga ne uživa kada je stranac u njegovom ličnom prostoru. Stidljivost ili prekomerna razdražljivost su ozbiljna mane.
Nega
uredi
Crni ruski Terijer, zbog svog odgajanja za radnog psa, ima veoma jaku „radnu etiku“, i potrebno mu je zadati neki posao da odradi da bi bio srećan. Rani treninzi su obavezni, osetljivi su na jake, dosledne obuke, odlični su na takmičenjima poslušnosti. Dobro se snalaze i u drugim sportovima za pse, kao što su okretnost, i obuci za psa za zaštitu. Imaju krzno koje se slabo linja, pa ih treba četkati nekoliko puta nedeljno. Psi koji se takmiče u konformaciji se moraju šišati minimum jednom u tri nedelje da bi se krzno održalo u stanju za izložbe. Crnim ruskim Terijerima je potrebno dosta vežbi, jer mogu postati hiperaktivni i destruktivni ukoliko nemaju gde da potroše svoju energiju.
Zdravlje
urediCrni ruski terijer je generalno zdrav pas i dugog životnog veka (životni vek 9-14 godina), međutim podložan je određenim naslednim bolestima.
Glavne brige:[6]
Manje brige:
- Hipertrofična osteo distrofija (HOD) - razvojna bolest zasnovana na ishrani poslebno kod mladih, teških i pasa koji brzo rastu;
- Panosteitis (Pano ili Lutajuća hromost)- razvojna bolest zasnovana na ishrani poslebno kod mladih, teških i pasa koji brzo rastu;
- Bolesti srca – najčešći problemi sa srcem su stenoza aorte, displazija mitralne valvule, kardiomiopatija;
- Bolesti očiju – najčeći očni problemi su ektropijum (izvrtanje kapka), entropijum (uvrtanje kapka) i konjuktivitis;
- Alergije su česta pojava kod pasa, i Crni ruski Terijer nije izuzetak. Postoje tri glavna tipa alergija: alergije na hranu, alergije kontakta i inhalatorne alergije;
Drugi problemi:
- Vruća tačka
- Gljivične infekcije – posebno ušiju i području brade
Zbog toga je jako važno proveriti svakog potencijalnog uzgajivača kao i prostor gde se psi gaje. Odlučan odgajivač će uraditi sve zdravstvene provere prostora u kome želi da odgaja psa pre nego što se odluči da odgaja psa. Zdravstene provere prostora gde sa odgajaju psi vam ne mogu garantovati da štene neće razviti neki zdravstveni problem kasnije, pa je jako važno da „radite svoj domaći“ za bilo kog potencijalnog odgajivača.
Reference
uredi- ^ „The Dog Scene: Russian Black Terrier”. www.thedogscene.co.uk. Pristupljeno 2019-05-13.
- ^ „The Kennel Club”. Pristupljeno 2019-05-13.
- ^ a b „FCI-Standard N° 327” (PDF). Fédération Cynologique Internationale. 10. 1. 2011. Pristupljeno 2019-05-13.
- ^ „Black Russian Terrier standard”. AKC.
- ^ „Black Russian Terrier standard”. AKC.
- ^ „Black Russian Terrier”. Canine Health Information Centre. Arhivirano iz originala 13. 5. 2019. g. Pristupljeno 13. 5. 2019.
- ^ „Canine Hyperuricurosia”. Veterinary Genetics Laboratory.
- ^ „Juvenile Laryngeal Paralysis & Polyneuropathy (JLPP) in Black Russian Terriers”. Canine Genetic Diseases Network. Pristupljeno 2019-05-13.