Korisnik:Sarajlic97/pesak

Grb Kraljevine SHS

UDRUŽENjE RUDARSKIH PREDUZETNIKA KR. SHS.

Još 6. marta 1895. god. bila su propisana i odobrena Pravila rudarskog udruženja za Kraljevinu Srbiju na osnovu čl. 2 . zakona o ustrojstvu Ministarstva Narodne Privrede. Pravila je odobrio tadašnji ministar Narodne Privrede g. S. M. Lozanić. Na čelu ovoga udruženja bejahu: gg. Jefrem P. Gudović, kao privremeni predsednik odbora, a kao članovi Feliks Hofman, Jov. A. Milojković, A. Novaković i Mil. N . Marković.

Cilj udruženja

Ovo je udruženje osnovano, da bi ee udružile y snage svih rudarskih preduzimača, kako bi se sa što većim uspehom poradilo na unapredenju rudarstva. Sedište udruženja bilo je u Beogradu. Njegov zadatak je bio:

1. da ispituje prilike, u kojima se nalaze srbijansko rudarstvo i topioništvo, kao i drugi industrijski radovi, koji su u vezi sa rudarstvom, te da traži način, kako da se otklone prepreke, koje sprečavaju i uspo ravaju njegovo razvijanje;
2. da ispituje u Srbiji razna rudišta i da o njima obaveštava rudarsko preduzimače, koji bi hteli i imali mogućnosti da pristupe iskorišćavanju ruda, da ih potstrekava i upućuje kako da rade, i da u isto vreme bude veza izmedu njih i nadležnih organa;
3. Di domaći rudarski proizvodi otvaraju način saobraćaja u zemlji i sa strane;
4. da po porudžbinama posrcduje oko nabavke mašina, sprava i drugog potrebnog materijala za rudarska preduzeća;
5. da priređuje izlete u raznc rudarske predele u zemlji i na strani; da organizuje konferencije o rudarstvu angažovanjem najuglednijih stručnjaka;
6. da se uopšte brine za ovu granu privrede i da rad na svima pitanjima, koja ulaze u delokmg rudarstva te da bude i savetodavni organ državnim vlastima na polju rada za unapredenje rudarske industrije;
7. Da bacaju izložbe rudarskih proizvoda;
8. Naučiti i biti zainteresovan za rudarstvo kroz publiciste;
9. da rešava sporove u delokrugu rudarskih preduzeca.
10. da organizuje stručnu biblioteku, zbirku uzoraka i obaveštajni odsek.

Kada je počelo ovo udruženje da radi i da ispunjava svoj zadatak u svima njegovim tačkama, odmah se primetio napredak u ovoj važnoj grani narodne privrede.

Obnova udruženja

Posle rata još je jača bila potreba, da postoji jedno udruženje rudarskih preduzimača, pa se je odmah pristupilo obnovi ovoga, ali sa iskrenom namerom i toplom željom. da se ono što pre poširi i da obuhvati sve rudarske preduzimače, kao one iz predratne Srbije tako i one iz svih oslobođenih naših pokrajina, u jednu celinu, kako bi se na taj način, odmah po oslobodcnju, udario čvrst osnov unapređivanju rudarsko industrije u našoj zemlji. Pokretači ove važne ustanove podneli su 8. aprila 1919. god. Ministarstvu Šuma i Ruda »Statut udruženja rudarskih poduzetnika u Kraljevini S. H. S.« na odobrenje, i ovaj je statut bio odobren 11. aprila 1919. god. od strane ministra Šuma i Ruda, g. Pavla Marinkovića.

Osnivači udruženja

Osnivači ovog društva bejahu:

• Gosp. Dr . Voja Veljković Nacionalne Poslanik Sam Bivši ministar; Društvo za eksploataciju ugljenih rudnika u srezu mlavskom i despotovačkom;
• Gosp. Milivoje 2. Jovanović , bivši ministar;
• Gosp. Dr . Voja Marinković, bivši ministar;
• Gosp. Drag Vasić , bivši Nacionalni predstavnik;
• Gosp. Kosta Timotijević, bivši ministar i narodni poslanik, za Prvo Industrijsko Topioničarsko Društvo Steg;
• Gosp. Dr . David Alkalaj, advokat kao zastupnik »Crvenog Brega« i »Jelašnice«;
• Gosp. Đorđe Vajfert;
• Braća Munch;
• Gosp. Dr . Ivan Brabec;
• Gosp. Šarl Direnberger;
• Gosp. Makso S. Antonijević,
• Gosp. Milan Dimić;
• Gosp. Naum Dimitrijević;
• Gosp. Svetozar S. Majormarković;
• Gosp. Inž. Đorde Zlatković;
• Gosp. Petar Trpković;
• Gosp. Đorde Utješenović kao zastupnik Franousko Srpske Industrije Cementa i Uglja A. D. u Popovcu i Stenjevcu;
• Gosp. Jakov Ruso;
• Gosp. Dr . Vlada Marković kao zastupnik Srpsko-Brodarskog Društva;

• Gosp. Milutin K. Stepanović kao zastupnik ugljenog rudnika »Skobalj«.

Pokretači, sa svojim ozbiljnim i svesrdnini radom, nisu dugo čekali, da se oko njih okupe svi rudarski preduzimači u Srbiji kao i prijatelji ove grane naše privrede, kako bi svojim moralnim i materijalnim učestvovanjem pomogli da udruženje pristupi stvarnom radu na ispunjavanju svoga zadatka.

Članovi udruženja 1923. godine

God. 1923 . u Udruženju nalaze se kao članovi povlastičari: Gg. Braća Munch, sopstvenici rudnika »Rtanj«; Franc .-Srpska ind. Cementa i uglja A. D. Popovac; Društvo Aleksinačkih ugljenih rudnika; Franc. Društvo Borskih rudnika; Kostolački Rudnik g. Đ. Vajferta; g . P. Despić, zakupac Podrinskih rudnika; Srpsko -Akcionarsko Topioničko Industrijsko Društvo — Beograd, umesto ranijeg »Prvog Industrijskog Topioničkog Društva »Sleg«; Dunavsko Parobrodarsko Društvo za Pečujske Rudnike; Brodarski Sindikat S. 11. 8.za Aliksar, umesto ranijeg »Srpskog Brodarskog Društva«; gosp. Dorde Genčie, povlastičar rudnika »Srpski Balkan«; Društvo za eksploataciju goriva. »Tresibaba«, umesto ranijeg gosp. Nikole R. Đordevića;gosp.K. J. Celi, upravnik rudnika »Podvis« gosp. Đorda Vajferta; Zaječarsko Industrijsko Udruženje »Zvezdan«; gosp. Stevan Sibinović, sopstvenik rudnika »Dobra Sreća«; gosp. Nikola Jocić, sopstvenik rudnika »Resava«; gg. Braća Savić, sopstvenici rudnika »Bogovina« Bezimeno Društvo bakarnih rudnika »Majdan Pek«; Trbovljanska Premogokopna Družba Trbovlje; gosp. Inž. Đorđe Zlatković za »Miranovčec«; Ugljenik »Ladanje Donje«; Uprava Golubovačkog ugljenokopa »Jelenac A. D.j.gosp. Dušan Jovanović za »Jovanović«; Uprava rudnika »Rakova Bara«; gg. Braća Teokarević; Beočinska Fabrika Cementa; Fabrika Cementa »Ralja«; gosp. Šonda , povlastičar rudnika »Venčac-Orašac«; — kao članovi istraživači sa ulogom od Din. 40 .—: gosp. Leon M. Lebl, upravnik rudnika »Aliksarc; gosp. Drag. Radovanović; gosp. Kosta Krajinčenić i sin; Za »Stubicuc sada Francusko-Srpska Industrija Cementa i uglja; g . Mih. Cebinac; g . Ilija Bankerović za »Bunuševački Rudnik«; gosp. Rista Bunuševac za »Repištec; gosp. Milutin Stepanović za rudnik na Kosmaju; gosp. Dušan Janković; gosp. Ranimir Marković za »Ripanj« i »Dvorište«; Rusko -Slovenska Jianka za »Džep«; » Beogradska Ujedinjena Banka« za rudnik kod Đevđelije; gosp. Miloš Milošević, načelnik ministarstva narodne privrede u penziji; A . D. za eksploataciju ugljenih ruda u srezu mlavskom i despotovačkom u Petrovcu.

Rad udruženja na obnovi rudarstva

Kako je Uprava Udruženja bila izabrana prve godine, tako je i na glavnoj godišnjoj sednici Udruženja, koja je bila održana u Beogradu 15. aprila 1923. god., bila ponovo birana, uživajući potpuno poverenje članova. U upravi se nalaze: Gosp. Đorde Vajfert, industrijalac, kao počasni predsednik; gosp. Adolf Muncli, industrijalac, kao predsednik; a kao članovi: g. Dr. F. Gramberg, Nikola Jocić, Petar Trpković, Žika Zlatanović, Gautier i Otman Hen. Uprava je odmah pristupila najaktivnijem poslu, i posvršavala sve one velike radove oko snivanja temelja za obnovu rudarstva u Srbiji. Postarala se je za prve male zajmove 'preduzimačima, dobavljala im je materijal i eksploziv, rešavala je pitanja odnosa između radnika i poslodavaca (na zadovoljstvo jednih i drugih), vršila je raspodelu proizvodnje i ulagala je sav svoj trud oko uspešnog rešavanja svih onih pitanja, koja su bila na dnevnom redu pred nadležnim faktorima, a koja su interesovala ne samo njene članove, već i ostale rudarske preduzimače (kao što su npr.: nabavka eksploziva, šumske takse, osiguranje rudarskih radnika, zaštita radnika, raspođela uglja, obezbedenje rudnika, oslobođenje radnika od vojne obaveze, eksproprijacija itd.) Ovakav rad Uprave Udruženja nije mogao a da ne skrene na sebe pažnju nadležnih faktora, te su i oni sa svoje strane izlazili uvek u susret Udruženju i svakoj njegovoj predstavci, ali naravno u granicama mogućnosti. Rad je Uprave u mnogome bio olakšan predusretljivošću vlasti, a u prvome redu Generalne Direkcije Ruda, koja je umela da uvaži značaj ovoga rada, pa je i sama, pod stručnim vodstvom svoga direktora g. Dim. Antule i šefova odseka, najviše doprinela uspehu kod obnavljanja rudarske industrije.

Centralna organizacija i rudarski dom

Danas je ovo udruženje postalo faktor vrlo velikog značaja, pa i u svome radu ide dalje. Da bi slo uspešnije provelo organizaciju čitave rudarske delatnosti u našoj zemlji, ono radi sada na podizanju Rudarskog Doma u Beogradu, u kojem će udružiti sve rudarske preduzimače iz svih naših pokrajina, kako bi svi saglasno pristupili unapredivanju našega rudarstva na širokoj osnovi. Rudarski Dom bio bi centralna rudarska organizacija za sve naše pokrajine, duk bi ove imale svoje pokrajinske sckoije u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu i Splitu. Do danas od strane Uprave nije bio ostavljen po strani ni jedan posao, koji ulazi u delokrug ovakvoga udruženja. Ali, pošto su i odviše veliki bili pripremni radovi za obnovu rudarstva u Srbiji, to je sasvim prirodno, da se tek sada može pristupiti uređivanju Udruženja sa svima njegovim odsecima. — Ali tu će bi ti svršeno, kada bude podignut Rudarski Dom, u kome će se smestiti kancelarije, zbirke, izložbene sale, obaveštajni odsek, odsek za istraživanje ruda, statističko odelenje, odelenje za pomoć rudarskim preduzimačima i rudarskim radnicima itd. Sem ovih radova oko podizanja Rudarskog Doma, ovo Udruženje u sporazumu sa Srpskim Geološkim Društvom danas radi na što savršenijoj organizaciji istraživačkog rada i na izradi detaljne geološke karte naše zemlje. U tom radu vrlo efikasno učestvuje i Generalna Direkcija Ruda.

Pošto naglo ekonomno razvijanje naše zemlje zahteva, da se što pre i što potpunije iskoriste sva ona rudna blaga, kojima je bogato naše podzemlje, sa svim je prirodno, da taj zadatak ne može biti ispunjen delatnošću, ma koliko ona marljiva i svestrana bila, isključivo srbijanskih preduzimača, već zahteva saradnju svih pokrajina. Uprava ovoga Udruženja, svesna ove neosporne činjenice, da snaga i jedinstvo naše države imaju svoj čvrst osnov samo u zajednici privrednika iz svili naših pokrajina, istaknula se je u dosađašnjem svom radu kao najiskreniji i neumorni propagator pri vrednoga ujedinjavanja i udruženoga rada. A imajući, kao svoje polje rada, jedno od najvažnijih u našoj narodnoj privredi, od velikog je značaja i imaće blagotvorne i koristonosne posledice njena akcija na organizovanju svih rudara u zemlji. Stranke , plemenski anahronizmi, uskogrudni i kratkovidni kampanilizam, koji se sukobljavaju na svakom koraku na našoj političkoj pozornici, usporavaju akciju ovoga Udruženja, jer za ovaj trenutak među njegovim članovima vidimo svega tri preduzeća izvan granica stare Srbije: Trbovlje, Donje Ladanje i Jelenu. Žao nam je, što smo primorani od činjenice, da to konstatujemo. Ali , to su samo trenutne posledice nastranosti i rada nekih zabludelih. Taj rad je nemoćan, da podigne prepreku pred akcijom ovoga Udruženja, jer je ovo u stanju da ukloni sve prepreke svojim iskrenim težnjama, nesalomljivom voljom i trezvenim radom. Upravni Odbor ovoga Udruženja ozbiljno je shvatio svoju dužnost, te je sa potrebnom stručnom spremom obuhvatio ceo delokrug svoga rada, pa smo mi ubeđeni, da njegov rad mora biti krunisan konačnim uspehom.