Википедија

Korisnik:SmirnofLeary/radovi

< Корисник:SmirnofLeary
RSK MiG
Akcionarsko društvo
Osnovano8. decembar 1939.
Sedište Rusija, Moskva
Rukovodioci
Artjom Mikojan i Mihail Gurjevič (osnivači)
ProizvodiBorbeni i laki civilni avioni.
Veb-sajtwww.migavia.ru

Ruska korporacija za gradnju aviona MiG ili RSK MiG (rus. Российская самолетостроительная корпорация МиГ) je akcionarsko društvo koje se bavi proizvodnjom vojnih, a pre svega lovačkih borbenih aviona. Ranije se „biro za konstrukcije“ sa sedištem u Moskvi bavio samo projektovanjem aviona, dok je danas deo Mig korporacije koja okuplja više kompanija sposobnih za samostalnu proizvodnju sa kompletnim procesom, kombinujući sve aspekte pa i marketing, održavanje i remont vazduhoplova marke MiG. Osnovali su je Artjom Mikojan i Mihail Gurjevič 1939. godine ukazom vlade u Moskvi i konstrukcionog biroa na čijem je čelu bio Nikolaj Polikarpov, a bila je poznata pod imenima „Konstruktorski biro za nove konstrukcije 155“ i „Mikojan“.

Od 1938. godine počinje izuzetna i plodonosna saradnja Artjoma Mikojana i Mihaila Gurjeviča. Za 26 godina uspešne saradnje oni su zajedno konstruisali preko 50 prototipova aviona, od čega je do povlačenja Gurjeviča 1964. god, u serijsku proizvodnju ušlo 9 aviona, sa preko 28 podserijskih i verzija koje su kasnije imale veliki broj modifikacija i različitih usavršavanja. Tako je npr. avion MiG-21, koliko je poznato, imao pet različitih prototipova da bi se dobila čitava gama verzija jednoseda i dvoseda aviona MiG-21. Projektovana su i dva vojna transportno-putnička aviona, koja nisu ušla u serijsku proizvodnju. Konstruktorski biro MiG je projektovao veliki broj namenskih aviona (E-33, E-66, E-266 itd.) za postizanje svetskih rekorda po svim letnim karakteristikama. Među vrhunskim dostignućima ovog konstruktorskog tandema verovatno je MiG-21 postigao najveći uspeh i doneo birou najveću slavu. To je avion koji je u naoružanju imalo blizu 50 zemalja sveta i proizveden je u većem broju primeraka od bilo kojeg drugog lovačkog aviona u svetu. Ta neposredna saradnja i timski rad su trajali sve do 1964. godine, kada se Mihail Gurjevič povukao zbog bolesti. Mikojan je velikodušno, posle povlačenja Gurjeviča, svoje projekte i dalje nazivao zajedničkim imenom MiG. Mikojan je umro u Moskvi 9. decembra 1970. godine, a Mihail Gurjevič 21. novembra 1976. u Moskvi. Nakon Mikojanove smrti, konstruktorski biro je nastavio da radi pod rukovodstvom Beljakova, a novi Migovi nastavljaju i dalje da se projektuju i proizvode [1].

U cilju obnove vazduhoplovne industrije u Rusiji, Vlada Ruske Federacije se odlučila na korak ujedinjenja šest najvećih ruskih proizvođača aviona pod jedan krov, kako bi se izbegla nepotrebna konkurencija između proizvođača i udružili njihovi inženjerski i proizvodni kapaciteti. MiG je od 2006. godine u vlasništvu novoosnovane holding kompanije u čijem je vlasništvu 100% akcija MiG-a, dok je kompanija pod direktnim patronatom Kremlja sa planiranim budžetom od 10 miliardi dolara. Ujedinjena avio-proizvodna korporacija pored MiG-a objedinjuje Suhoj, Tupoljev, Irkut, Iljušin i Jakovljev [2].

Od 11. januara 2009. godine, generalni direktor MiG-a je Mihail Pogosjan sa zadatkom formiranja operativne jedinice za borbene avione unutar Ujedinjene avio-proizvodne korporacije. U ovoj jedinici pored MiG-a postavljena je i kompanija Suhoj [3].

Struktura kompanije OAO RSK MiG uredi

  • Korporativni centar (uprava, marketing, prodaja i operativno-eksplaticiona podrška).
  • Inženjerski centar - OKB A. I. Mikojan (razvoj i projektovanje).
  • Proizvodni centar (serijska proizvodnja u 3 proizvodna kompleksa).
  • Centar za operativna ispitivanja u letu - A. V. Fedotov.

Kompanije u vlasništu MiG-a ili kompanije u kojima MiG ima udela:

  • OAO Crveni Oktobar (rus. ОАО Красный Октябрь) - Kompanija za proizvodnju mlaznih motora.
  • OAO MMP Černišev - kompanija sa sedištem u Moskvi.
  • OAO Klimov - kompanija sa sedištem u Sankt Peterburgu.
  • OAO NTP Aviatest - kompanija sa sedištem u Rostovu na Donu.

Istorijat uredi

Sam konstrukconi biro Mig, je institucionalno deo veće „korporacije za gradnju aviona MIG“. Cela korporacija zapošljava oko 15000 ljudi, od kojih 2500 radi u birou za konstrukcije. Od svog formiranja početkom Drugog svetskog rata, biro je bio uključen u izradu oko 250 različitih projekata aviona, od kojih je 120 ušlo u fazu izgradnje. U to vreme, njegov glavni proizvodni pogon u Moskvi je izgradio više od 15000 aviona. Na početku 21. veka, najviše je Migovih borbenih aviona, sa učešćem oko 20 % boraca na svetu, što je više aviona u službi od bilo kojeg drugog proizvođača. Kompanija takođe ima dodatni proizvodni pogon u Luhovici. Dok, Mig i Sukhoj ravnomerno dele rusko tržište borbenih aviona, ali su teška vremena 1990-ih primorala proizvođače da se okrenu energičnom marketingu u inostranstvu u zemljama Bliskog Istoka, Južne Azije, Afrike i istočne Evrope i da skromno diversifikuje u civilnom tržištu putničkih aviona [4].


Kompanija je počela sa radom 1939, kada je sovjetski lider Josif Staljin izdao naredbu za formiranje odeljenja po uzoru na konstruktorski biro istaknutog konstruktora avijacije Nikolaja N. Polikarpova u Moskvi, kako bi se razvio borbeni lovački avion. Odlučeno je da ovaj biro vodi inženjer Artjom Mikojan, koji je zauzvrat tražio da mu zamenik bude bliski kolega Mihail Gurevič. Ova dva čoveka komplementarnih sposobnosti i ličnosti će ostati zajedno i sarađivati na većini najbitnijih projektata realizovanih tokom njihovih vrlo uspešnih karijera. Njihov prvi rad je bio avion I-200 sa jednim motorom. Ovaj visinski presretač, koji je prvi put poleteo 1940. godine je na kraju nosio oznaku Mig-1 (Po inicijalima konstruktora Mikojana i Gureviča). Uskoro sledi unapređena verzija pod oznakom Mig-3. Tokom 1942. godine odeljenje je reorganizovano u nezavisan konstruktorski biro sa fabrikom za proizvodnju aviona u Moskvi i pod oznakom Konstruktorski biro za nove konstrukcije 155 ili OKB-155.

Osnivanje biroa uredi

 
Slika prvog aviona biroa MiG. Avion MiG-1 konstruisan za vreme Drugog svetskog rata.

Godine 1939. Mikojan i Gurjevič dobijaju sopstveni konstruktorski biro poznat pod skraćenicom OKB 155 i imaju nalog, da projektuju laki lovac-presretač za velike visine. Radni naziv projekta je bio I-200, iz kojeg je nastao prvi zajednički avion Mikojana i Gurjeviča MiG-1 koji je poleteo 1939. godine. Avion je imao Mikulinov motor AM-35A sa 12 cilindara, koji je na visini od 6.000 metara razvijao snagu od oko 1630 kW. Serijska proizvadnja je počela početkom 1940. godine, pre završetka ispitivanja prototipa, zbog ratne situacije. U to vreme je avion MiG-1 po maksimalnoj brzini (648 km/h), po plafonu leta i naoružanju, bio znatno iznad ostalih lovaca u svetu. Zbog nedovoljne stabilnosti po dubini i zbog nedovoljne pokretljivosti - avion je modifikovan u MiG-3. Tako je do 1942. godine proizvedeno 4322 lovca MiG-1 i MiG-3. Ne treba zaboraviti ni činjenicu, da su jedino ova dva aviona tokom rata serijski proizvodena u Sovjetskom Savezu. Do pojave MiG-5 izrađen je veliki broj prototipova različitih modela: I-211 (E), I-220 (A), I-221 (A), I-221 (2A), I-222 (3A), I-224 (4A), I-225 (SA) i dr. Prototip I-225 (SA) je na visini od 10000 metara razvijao brzinu od 726 km/h, dok je I-224 (4A) dostigao plafon leta od 14000 metara. Stručnjaci su bili iznenađeni ovim dostignućima. Razvoj u projektovanju i proizvodnji aviona je napredavao velikom dinamikom. Dostignuća od juče su bukvalno sutradan bila premašena. Na svim ovim modelima su poboljšavana mnoga tehnička rešenja, posebno po pitanju pogonske grupe, performansi leta i naoružanja [1].

Početak ere mlaznih aviona uredi

Budući da Nemačka nije vršila mnogo strateških bombardovanja protiv Sovjetskog Saveza tokom Drugog svetskog rata, malo je Migovih presretačkih aviona bilo primenjeno u ratu u svojoj primarnoj ulozi, a konstrukcioni biro dobija na značaju, veličini i uticaju tek u posleratnom periodu. Korišćenjem tehnologije zaplenjene od nemaca posle rata, Mikojan i Gurevič su proizveli prvi sovjetski mlazni lovac, Mig-9, koji je prvi put poleteo 1946.

Probijanje zvučnog zida uredi

 
Avion MiG-17, prvi avion Migove konstrukcije koji je leteo nadzvučnim brzinama.

Tokom Hladnog rata, OKB-155 razvio neke od najcenjenijih sovjetskih mlaznih lovačkih aviona. Od sredine 1940-ih do kasnih 1950-ih stvoren je Mig-15 (koji je šokirao zapadne sile tokom [[Korejski rat| proizvodi ="Britanika"></ref>.

Sedamdesete i osamdesete uredi

Biro je pretrpeo promenu rukovodstva 1960 i 70-tih godina. Gurevič se povukao 1964, a Mikojan je umro 1970 kada ga je nasledio njegov zamenik Rostislava A. Beljakov. Beljakovom je radio u Migu od 1941, a bio je lični izbor Artjoma Mikojana za naslednika. Sa njim na čelu, organizacija, koja u 1978. preimenovana u čast Mikojana, proizvela je nekoliko novih borbenih aviona za Sovjetski Savez. Među njima su Mig-29 presretački i napadački avion i Mig-31 lovac-presretač za sve vremenske uslove, koji je prvi put poleteo u 1970-ih. U kasnim 1980-im formalni naziv biroa je promenjen u ANPK A. I. Mikojana (Avijacijski i naučni kompleks A. I. Mikojan), iako je i dalje poznat kao MIG.

Devedesete uredi

 
Avion MiG-29 bugarskog ratnog vazduhoplovstva.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991, kompanija, kao i mnoga druga bivša sovjetska preduzeća zadužena za odbranu zemlje, je reprogramirala svoje operacije. Godine 1995. Vlada Ruske Federacije uspostavljena MAPO-Mig (Moskovska avio-proizvodna organizacija Mig), kombinujući proizvodne pogone aviona sa samim konstrukcionim biroom. Naredne godine ruski predsednik Boris Jeljcin osniva gigant VPK MAPO, koji konsoliduje 12 velikih avio kompanija, uključujući MAPO-Mig, u jedinstvenu celinu koja bi se mogla fokusirati na veći broj delatnosti, na istraživanje i razvoj, proizvodnja i marketing aviona, motora, avioelektroničkih sistema i drugih proizvoda. U kasnim devedesetim MAPO-Mig je optužen za skandal vezan za finansijske malverzacije i u žestokoj konkurenciji sa Suhojem došlo je do velikih otpuštanja i ostavke nekoliko glavnih konstruktora. Godine 1999, kao deo opšte restruktukcije od strane ruske vlade MAPO-Mig je ponovo preimenovan, ovaj put u Ruska korporacija za gradnju aviona MiG ili RSK Mig.

Kako bi opstalo u izuzetno napetoj post-komunističkoj ekonomiji, preduzeće se okrenulo uglavnom za izvoz i prodaju modernizovane verzije aviona MiG-29. Uprkos nedostatku interesa vlade, on je nastavio da razvija napredne koncepte borbenih aviona, uključujući 1.42 višenamenski lovac pete generacije. Takođe poznat kao 1.44I, avion koji je imao svoj prvi let 2000. godine [4].


U svom veku postojanja organizacija je promenila nekoliko naziva [5]:

  • Eksperimentalno konstruktorsko odeljenje zavoda br.1 (Moskva, 8. decembar 1939.)
    (rus. Опытно-конструкторский отдел (ОКО) завода №1)
  • Eksperimentalno konstruktorsko odeljenje zavoda br.1 (Kujbišev, oktobar 1941.)
  • Konstruktorski biro za nove konstrukcije 155 ili OKB 155 (od marta 1942.)
    (rus. опытно-конструкторское бюро)
  • MMZ „Zenit“ (od 1966.)
  • MMZ „Zenit“ sa imenom A. I Mikojana (od 1971.)
  • MMZ im. A. I Mikojana (od 1978.)
  • ANPK MiG (90-ih godina.)
  • RSK MiG (od decembra 1999.)

Materijal za Mikojana - it:Mikoyan Gurevich, fr:Mikoyan-Gourevitch, ru:MiG (kompaniя) - struktura kompanije danas.

[6] [7] [8] [9]

Avioni uredi

Spisak aviona konstrukcionog biroa MiG [10][11][12].

Oznaka tipa Varijante i naziv tipa Prvi let Namena Proizvodnja
Prvi projekti i avioni MiG-a zasnovani na avionu MiG-1 ili I-200.
MiG-1 I-200 Lovački avion za velike visine leta. Serija (100)
I-200 № 1 5. 4. 1940. Lovački avion Prototip
I-200 № 2 9. 5. 1940. Lovački avion Prototip
I-200 № 3 6. 6. 1940. Lovački avion Prototip
MiG-3 Visinski lovac razvijen iz MiG-1 aviona. Serija (3322)
I-211 Razvoj aviona MiG-3 sa motorom AŠ-82 Projekat
I-230 Lovački avion MiG-3U Projekat
I-231 Razvoj Mig-3 sa AM-39 Projekat
MiG-5 DIS-200 Projekat, MiG-3 sa motorom AM-37. Projekat
Pioniri mlazne avijacije sa podzvučnim brzinama leta.
MiG-7 1941. Razvoj Mig-3 PM-37 Eksperimentalni
I-220 ili A 1943.
I-221 ili 2A Visinski lovac sa kabinom pod pritiskom
I-222 ili 3A 7. 5. 1944.
I-223 ili 3A 1944.
I-225 ili 5A 21. 5. 1944.
MiG-13 I-250 ili N 3. 3. 1945. Eksperimentalni aviona sa kombinovanim motorom Eksperimentalni
MiG-8 1945 Eksperimentalni avion. Eksperimentalni
I-270 ili Ž 1946. Eksperimentalni avion sa raketnim motorom Eksperimentalni
MiG-9 I-300, NATO - (engl. Fargo) 24. 4. 1946. Taktički frontovski lovac
I-307 ili MiG-9F
I-308 ili MiG-9FR Izviđačka varijanta MiG-9
MiG-15 I-310 ili SV, NATO - (engl. Fagot) 30. 12. 1947. Taktički frontovski lovac
MiG-15bis, IŠ
MiG-15Pbis, SP-1, SP-5 Mig-15bis sa radarom.
MiG-15U, SU 30. 6. 1951. Sa pokretnim topom
MiG-15 UTI, I-312 ili ST, ST-2 23. 5. 1949. Školsko-trenažni lovački avion Serijski
MiG-15P UTI, ST-7 1953. Školsko-trenažni lovački avion sa radarom. Serijski
MiG-15bis, SDK-5 Bespilotni avion, meta za vežbanje
I-320 ili R-1, R-2, R-3 16. 4. 1949. Lovac-presretač
MiG-15bis 45o, I-330 ili SI-2 12. 1949. Prototip aviona MiG-17 Prototip
MiG-17 SI-2 1950. Taktički frontovski lovac Serijski
MiG-17F, SF 29. 9. 1951. Serijski
MiG-17F, SP-2 MiG-17F sa radarom „Koršun“. Eksperimentalni
MiG-17P, SP-7 1952. Laki lovac-presretač Serijski
MiG-17PF, SP-7F Lovac - presretač Serijski
SP-8 Ispitivanje sistema RD (??? Šta je RD) Eksperimentalni
SP-9 i SP-11 Ispitivanje sistema naoružanja Eksperimentalni
MiG-17PF, SP-10 Varijanta sa novim topom. Eksperimentalni
MiG-17PFU, SP-6 Mig-17PF sa UR. Serijski
SN 1953. Ispitivanje novog topa. Eksperimentalni
SI-7, 16, 19, 21, 91 Ispitivanje sistema naoružanja Eksperimentalni
MiG-17R, SR-2 Mig-17F za aero-foto snimanje. Serijski
SDK-5 Za razradu sistema sa vođenim raketama. Eksperimentalni
SI-10 27. 11. 1953. Sistem sa pokretnim stabilizatorom Eksperimentalni
KS-1 1954. Varijanta sa protivbrodskim krstarećim raketama.
KS-11 1955. Sa raketama vazduh—zemlja.
I-340 ili SM-1 krajem 1951. Mig-17 sa 2 h AM-5 Eksperimentalni
I-350 ili M, SI-16 16. 6. 1951. Eksperimentalni
Avioni na mlazni pogon sa kroz-zvučnim brzinama leta.
I-360 ili SM-2 27. 5. 1952. Prototip aviona MiG-19. Prototip
MiG-19 SM-9, NATO - (engl. Farmer) 5. 1. 1954. Trans-sonični frontovski lovac. Serijski (2069)
MiG-19C 16. 9. 1954. Sa upravljivim stabilizatorima. Serijski
MiG-19SV Visinski lovac - presretač.
MiG-19P kraj 1954. Višenamenski lovački avion. Serijski
MiG-19PM Višenamenski lovački avion sa UR (UR ???). Serijski
MiG-19PMU Eksperimentalni
SM-10 Eksperimentalni
SM-12 19. 4. 1957. Mig-19SV sa motorima RD-9BF ili RZ-26 Eksperimentalni
SM-12PM Višenamenski lovac - presretač. Eksperimentalni
SM-12PMU Višenamenski lovac - presretač sa akceleratorom. Eksperimentalni
SM-20 Eksperimentalni
SM-30 Avion MiG sa katapultirajućim sedištem. Eksperimentalni
SM-50 sa ŽRD  ??? Prevesti
SM-51 razvoj SM-50 Eksperimentalni
SM-52 razvoj SM-50 Eksperimentalni
MiG-19CU Eksperimentalni
H-20 1955. razvoj nadzvučanih krstarećih raketa Serijski
I-1 1953. Lovac - presretač (verzija Mig-19 sa 1 VK-7) Eksperimentalni
I-380 ili I-3 1954. Frontovski lovac sa VK-3 Eksperimentalni
I-410 ili I-3P 1954. Lovac - presretač Projekat
I-3U 1956. Lovac - presretač sa sistemom Uragan-1 Eksperimentalni
I-7U 22. 4. 1957. Lovac - presretač Eksperimentalni
I-7K Lovac - presretač sa sistemom UR Projekat
I-75F 28. 4. 1958. Višenamenski lovac-presretač. Prototip (2)
Prva varijanta aviona MiG-23 i avion MiG-21 sa delta krilom.
E-1 1955. Promeljiv ugao strele krila i motor AM-5. Projekat
E-2, NATO - (engl. Faceplate) 14. 2. 1955. Promeljiv ugao strele krila i motor AM-9. Eksperimentalni
MiG-23 E-2A Avion sa strelastim krilom i motorom R-11. Eksperimentalni
E-4 16. 6. 1956. Avion sa delta krilom. Eksperimentalni
E-5 1956. Avion sa delta krilom i motorom R-11. Eksperimentalni
E-50 1955. Avion sa strelastim krilom i ŽRD. Ispitivanje (3)
E-50A Avion sa strelastim krilom. Eksperimentalni
MiG-21 E-6, NATO - (engl. Fishbed) 1958. Frontovski lovački avion. Serijski (10158)
MiG-21U ili E-33 1962. Školsko-trenažni borbeni avion Serijski
MiG-21US 1966. Školsko-trenažni borbeni avion Serijski
MiG-21UM 1971. Školsko-trenažni borbeni avion Serijski
MiG-21F 1958. Serijski
MiG-21F-13 1960. Avion sa UR K-13 Serijski
E-66 1958. Avion sa namenom za postavljanje rekorda sa ŽRD. Eksperimentalni
E-66A 1961. Avion sa ŽRD Eksperimentalni
MiG-21P ili E-7 1958. Višenamenski lovački avion. Eksperimentalni
MiG-21PF ili E-7 1962. Višenamenski lovački avion. Serijski
MiG-21FL 1965. Serijski
MiG-21PD Avion za ispitivanje vertikalnog uzletanja. Eksperimentalni
MiG-21PFM ili E-7 SPS 1964. Serijski
MiG-21R 1965. Izviđačka varijanta. Serijski
MiG-21S ili E-7S 1965. Serijski
MiG-21SM 1968. Serijski
MiG-21M Varijanta MiG-21SM namenjena za izvoz. Serijski
MiG-21MF 1970. Razvojna varijanta MiG-21SM. Serijski
MiG-21MT 1971. Serijski
MiG-21SMT 1971. Serijski
MiG-21 bis ili E-7 bis 1971. MiG-21 sa povećanim manevarskim sposobnostima. Serijski
MiG-21I ili A-144 18. 3. 1968 Varijanta za ispitivanje krila za Tupoljev Tu-144. Eksperimentalni
MiG-21LŠ Laki jurišni avion - „Šturmovik“ Projekat
MiG-21I kraj 80-ih Modernizovana verzija MiG-a 21 iz 80-ih godina.
E-8 1962. Lovački avion namenjen za ispitivanja. Prototip (2)
E-150 1958. Višenamenski lovac - presretač. Eksperimentalni
E-151 Presretač sa instaliranim topom. Projekat
E-152 ili E-166 1961. Višenamenski lovac - presretač. Eksperimentalni
E-152A 1959. Višenamenski lovac - presretač. Eksperimentalni
E-152M 1961. Višenamenski lovac - presretač. Eksperimentalni
MiG-ovi avioni sa promenljivim uglom strele krila: MiG-23 i MiG-27.
MiG-23 PD 23-01 ili E-231 3. 4. 1967. Avion za ispitivanje vertikalnog uzletanja. Eksperimentalni
MiG-23 23-11 26. 5. 1967. Prototip MiG-23 sa promenljivim uglom strele. Eksperimentalni
MiG-23S NATO oznaka - (engl. Flogger) 21. 5. 1969. Lovački avion sa promenljivim uglom strele. Serijski
MiG-23UB 1970. Školsko-borbeni avion Serijski
MiG-23M jun 1972. Serijski
MiG-23MS 1973. Varijanta MiG-23 namenjena za izvoz.
MiG-23MF, NATO - (engl. Flogger-B) Varijanta MiG-23 namenjena za izvoz.
MiG-23ML ili 23-12 1974. Laki MiG-23, prepravljen sa smanjenom težinom.
MiG-23M Modifikovana i prepravljena prva S varijanta.
MiG-23P ili 23-14 1977. Presretač za potrebe protivvazduhoplovne odbrane.
MiG-23MLD ili 23-18
MiG-23I
MiG-23B ili 32-24 20. 8. 1970. Lovac-bombarder zasnovan na MiG-23S. Serijski (24)
MiG-23BN ili 32-23 1973. Lovac-bombarder namenjena za izvoz. Serijski
MiG-23BM ili 32-25 1973. Prototip aviona MiG-27. Prototip
MiG-23BK 1974. Prototip aviona MiG-27K.
MiG-27 1974. Serijski
MiG-27K 1975. Avion sa novom avioelektronikom. Serijski
MiG-27M ili 32-29 1976.
MiG-27ML ili 32-29L 1982. Varijanta MiG-27 namenjena za izvoz.
MiG-27D ili 32-27 1982. Poboljšana varijanta Mig-27 i Mig-27M.
Supersonični MiG-ovi avioni: MiG-25 i MiG-31.
MiG-25 ili MiG-25R E-155R ili E-266 6. 3. 1964. Izviđački avion za velike visine leta. Serijski
MiG-25RB 1970. Izviđačko - bombarderski avion.
MiG-25RBK 1972. Izviđač - bombarder sa sistemom (SDRR) - „Kub“
MiG-25RBS 1977. Izviđač - bombarder sa radarom - „Sablja“
MiG-25RBV 1978. sa elektronskom obaveštajnom stanicom „Viraž“
MiG-25RBT Izviđač - bombarder sa radarom - „Tangaž“
MiG-25RBN Sa opremom za noćno izviđanje.
MiG-25RBŠ Izviđač - bombarder sa sistemom (SDRR) - „Šar“
MiG-25BM 1982. Avion za neutralizaciju sistema PVO.
MiG-25RU Školsko-borbena varijanta aviona MiG-25RB.
MiG-25P ili E-155P 9. 9. 1964. Teški lovac - presretač. Serijski
E-155PA sred. 60-ih Varijanta sa uvećanom brzinom leta. Projekat
E-155M ili E-266M 1975. Avion sa namenom za postavljanje rekorda. Eksperimentalni
MiG-25PD 1978. Varijanta sa poboljšanim Avio-elektronikom.
MiG-25PDS Poboljšana varijanta MiG-25P.
MiG-25MP ili E-155MP 16. 9. 1975. Prototip aviona MiG-31.
MiG-31 NATO - (engl. Foxhound) 1979. Teški lovac - presretač.
MiG-31B Mig-31 sa uređajem za dopunjavanje goriva u letu.
MiG-31BS Mig-31, razvojna varijanta Mig-31b. Modernizacija.
MiG-31M 21. 12. 1985. Novo naoružanje, radar i avio-elektronika. Eksperimentalni
MiG-31BM 1998. Avion za neutralizaciju sistema PVO. Modernizacija.
MiG-31F ili E-155MF 198?. Višenamenski lovački avion. Projekat
MiG-31D 1986. Varijanta za blisku podršku. Eksperimentalni
MiG-31Э 1992. Varijanta MiG-31 namenjena za izvoz.
MiG-31FЭ 1998. Varijanta MiG-31BM namenjena za izvoz.
tip 301 Hipersonični izviđačko - bombarderski avion. Projekat
MiG-ovi avioni četvrte generecije: MiG-29, projekat MiG-33 i MiG-35.
MiG-29 NATO - (engl. Fulcrum) 6. 10. 1977. Frontovski lovac.
MiG-29K 23. 7. 1988. Varijanta za poletanje sa nosača aviona.
MiG-29KVP Prototip MIG-29K
MiG-29S
MiG-29UB 29. 4. 1981. Školsko-borbeni avion. Serija (220 +)
MiG-29SM 1995. Višenamenski lovački borbeni avion.
MiG-29SMT 29. 11. 1997. Višenamenskih sa većom borbenom efikasnošću.
MiG-33 Razvoj Mig-29 sa sistemom OVT. Projekat
MiG-35 MiG-29M, NATO - (engl. Fulcrum-F) 26. 4. 1986. Sa poboljšanom avio-elektronikom i SU. Eksperimentalni
Ostali avioni i projekti MiG-a.
MiG-AT 1996. Školsko-trenažni avion. Eksperimentalni
MiG-AS 199?. Školsko-trenažni jednosed zasnovan na MiG-AT. Projekat
MiG-39 MFI ili MiG-1.42 (1.44) 1999. Prototip višenamenske taktički lovac 5 generacije Eksperimentalni
I-2000 LFI Laki frontovski-lovac pete generacije. Projekat
MiG-2000 Hipersonični trans-atmosferski avion. Projekat
MiG-105.11 ЭPOS 11. 10. 1976. Prototip namenjen za kosmičke letove. Eksperimentalni
MiG-110 1999. Projekat lakog putničko-transportnog aviona. Projekat
MiG-115 Projekat lakog putničkog aviona. Projekat
MiG-125 Projekat lakog poslovnog putničkog aviona. Projekat

Galerija uredi

Vidi još uredi

 
SmirnofLeary/radovi na Vikimedijinoj ostavi.

Reference uredi

  1. ^ a b Najslavniji konstruktorski tandem: Mikojan - Gurevič: Časopis Aeromagazin br. 70 str. 36-38, decembar 2005/januar 2006.
  2. ^ „Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. novembar 2009. 
  3. ^ „Mihail Pogosяn” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 17. novembar 2009. 
  4. ^ a b "MiG." Encyclopædia Britannica. (jezik: engleski) Ultimate Reference Suite. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2009.
  5. ^ „OKB im. A. I. Mikoяna” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 13. novembar 2009. 
  6. ^ „OKB MiG Aircraft and History”. Kompletan istorijat proizvođača aviona MiG (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 11. 2009. 
  7. ^ „Mikojan & Gurevich”. Popis aviona MiG-a (na jeziku: engleski). 30. 3. 2005. Pristupljeno 13. novembar 2009. 
  8. ^ „Russian Aviation Museum”. Strana Mikojana i Gureviča (na jeziku: engleski). 8. 10. 1997. Pristupljeno 13. novembar 2009. 
  9. ^ „Portraits of Mikoyan & Gurevich”. Strana Mikojana i Gureviča (na jeziku: engleski). 8. 10. 1997. Pristupljeno 13. novembar 2009. 
  10. ^ „Samoletы OKB im A. I. Mikoяna” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 13. novembar 2009. 
  11. ^ „Aviacionnыe firmы. M”. Popis vazduhoplova proizvođača pod slovom M (na jeziku: ruski). Pristupljeno 13. novembar 2009. 
  12. ^ „The MIG Story”. Hronološka galerija slika aviona MiG (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. novembar 2009. 

Spoljašnje veze uredi

#3d2692
#e3a607
#F8DC8F
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:SmirnofLeary/радови&oldid=21750349”