Korisnik:Stefannrt12919/pesak

Digitalna Valuta

Digitalna valuta (digitalni novac, elektronski novac) posmatra se kao i svaka valuta novca, ili imovina slična novcu, koji se prvenstveno upravlja, čuva ili razmenjuje u digitalnim računarskim sistemima posebno putem interneta. Vrste digitalnih valuta uključuju kripto valutu, virtuelnu valutu i digitalnu valutu centralne banke.

Bitkoin logo

Digitalna valuta može se evidentirati u distribuiranoj bazi podataka na internetu, centralizovanoj elektronskoj računarskoj bazi u vlasništvu kompanije ili banke, u digitalnim datotekama ili na kartici sa uskladištenom vrednošću. Digitalne valute pokazuju svojstva slična tradicionalnim valutama, ali u glavnom nemaju fizički oblik za razliku od valuta sa štampanim novčanicama ili kovanicima. Ovaj nedostatak fizičkog oblika omogućava gotovo trenutne transakcije putem interneta i uklanja troškove povezane sa distribucijom novčanica i kovanica. Obično ih ne izdaje vladino telo, pa se zbog toga smatraju nezakonskim sredstvom plaćanja i omogućavaju prenos vlasništva preko državnih granica. Ove vrste valuta mogu se koristiti za kupovinu fizičkih dobara i usluga, ali takođe mogu biti korišćene za određene zajednice, na primer za upotrebu u internet igri.

Digitalni novac može biti centralizovan, tamo gde postoji centralna tačka kontrole novčane mase (banka) ili decentralizovan, gde je kontrola novčane mase unapred određena ili demokratski dogovorena.

Istorijat

1983. godine istraživački rad Davida Čauma (eng. Davida Chaum) predstavio je ideju digitalne gotovine. 1989. osnovao je DC, kompaniju za elektronsku gotovinu, u Amsterdamu da komercijalizuje ideje u svom istraživanju.

Elektronsko zlato je prvi put uvedeno na internetu 1996. godine i raširilo se na nekoliko miliona korisnika pre nego što ga je američka vlada ugasila 2008. godine. Elektronsko zlato su i američka vlada i zvaničnici nazivali digitalnom valutom .

Logoi raznih kriptovaluta

1997. godine Koka-kola je ponudila kupovinu u automatima putem mobilnih plaćanja.

2009. godine je pokrenut Bitkoin koji je označio početak decentralizovane digitalne valute zasnovane na blokčejnu , bez centralnog servera i bez materijalne imovine koja se drži u rezervi. Takođe poznate kao kriptovalute, digitalne valute zasnovane na blokčejnu pokazale su se otpornim na pokušaje vlade da ih reguliše jer nije postojala centralna organizacija ili moć da ih isključi.

Vrste digitalne valute i poređenja

Digitalna valuta kao određena vrsta i kao naziv meta-grupe

Digitalna valuta je termin koji se odnosi na određenu vrstu elektronske valute sa određenim svojstvima. Digitalna valuta je takođe termin koji se koristi za uključivanje meta-grupe, podvrsta digitalne valute, a posebno značenje može se utvrditi samo u određenom pravnom ili kontekstualnom slučaju. Pravno i tehnički, postoji bezbroj zakonskih definicija digitalne valute i mnogih vrsti digitalne valute. Kombinujući različita moguća svojstva, postoji širok broj primena koje kreiraju brojne podvrste digitalne valute. Mnoge državne jurisdikcije primenile su svoju jedinstvenu definiciju digitalne valute, virtuelne valute, kripto valute, e-novca, mrežnog novca, e-gotovine i drugih vrsta digitalne valute. Unutar bilo koje određene vladine nadležnosti, različite agencije i regulatori definišu različita i često oprečna značenja za različite vrste digitalnih valuta na osnovu specifičnih svojstava određene vrste ili podtipa valute.

Digitalna valuta naspram virtuelne valute

Prema izveštaju Evropske centralne banke za 2015. godinu „Šeme virtuelnih valuta - dalja analiza“, virtuelna valuta je digitalni prikaz vrednosti koju ne izdaje centralna banka, kreditna institucija ili institucija e-novca, a koji, u nekim okolnostima, može se koristiti kao alternativa novcu. U prethodnom izveštaju iz oktobra 2012. godine, virtuelna valuta je definisana kao vrsta neregulisanog, digitalnog novca, koji izdaju i obično kontrolišu njeni programeri, a koristi se i prihvata među članovima određene virtuelne zajednice.

Prema izveštaju Banke za međunarodna poravnanja iz novembra 2015. godine „Digitalne valute“, to je sredstvo predstavljeno u digitalnom obliku i ima neke monetarne karakteristike. Digitalna valuta može biti denominovana u suverenu valutu i ​​izdati je izdavalac odgovoran za otkup digitalnog novca u gotovini. U tom slučaju digitalna valuta predstavlja elektronski novac (e-novac). Digitalna valuta denominovana u sopstvenim jedinicama vrednosti ili sa decentralizovanim ili automatskim izdavanjem smatraće se virtuelnom valutom. Kao takav, bitkoin je digitalna valuta, ali takođe i vrsta virtuelne valute. Bitkoin i njegove alternative zasnivaju se na kriptografskim algoritmima, pa se ove vrste virtuelnih valuta nazivaju i kripto valutama.

Digitalna naspram kriptovalute

Kripto valuta je podvrsta digitalne valute i digitalno sredstvo koje se oslanja na kriptografiju kako bi povezali digitalni potpisi prenosa sredstava, ravnopravno umrežavanje i decentralizacija. U nekim slučajevima se za kreiranje valute i upravljanje valutom koristi šema dokazivanja o radu ili dokazivanja udela. Kripto valute mogu omogućiti decentralizaciju sistema elektronskog novca. Kada se implementiraju sa blokčejnom, sistem digitalne knjige ili sistem vođenja evidencija koristi kriptografiju za uređivanje zasebnih delova unosa u bazu podataka koji se distribuiraju na mnogim odvojenim serverima. Prvi i najpopularniji sistem je bitkoin, pir-tu-pir (eng. peer-to-peer) elektronski monetarni sistem zasnovan na kriptografiji.

Digitalna naspram tradicionalnih valuta

Većina tradicionalne novčane mase je bankarski novac koji se drži na računarima. U nekim slučajevima se smatra digitalnom valutom.

Tipovi sistema

Centralizovani sistemi

Valuta se može elektronski zameniti debitnim karticama i kreditnim karticama elektronskim prenosom sredstava na prodajnom mestu.

Mobilni digitalni novčanici

Brojni sistemi elektronskog novca koriste beskontaktni prenos plaćanja kako bi olakšali lako plaćanje i pružili primaocu više samopouzdanja da ne pušta svoj elektronski novčanik tokom transakcije.

• 1994. godine Mondeks (eng. Mondex) i Nacionalna Vestminster Banka (eng. National Westminster Bank) obezbedili su „elektronsku tašnu“ stanovnicima Svindona.
• 2005. godine Telefonika (eng. Telefonica) i BBVA (eng. BBVA) banka pokrenule su sistem plaćanja u Španiji pod nazivom Mobipai, koji je koristio jednostavne usluge usluge kratkih poruka sa funkcionisanim telefonima namenjenim određenim uslugama, uključujući taksije i pretplatne telefonske dopune putem BBVA struje.
• U januaru 2010. Venmo (eng. Venmo) je pokrenut kao mobilni sistem plaćanja putem SMS-a, koji se transformisao u društvenu aplikaciju u kojoj prijatelji mogu platiti jedni drugima manje troškove poput šoljice kafe, kirije i plaćanja dela računa u restoranu kada neko zaboravi novčanik. Popularan je način plaćanja među studentima, ali ima nekih sigurnosnih problema. Može se povezati sa bankovnim računom, kreditnom/debitnom karticom ili imati učitanu vrednost kako bi se ograničio iznos gubitka u slučaju narušavanja bezbednosti. Kreditne kartice i nebitne debitne kartice naplaćuju 3% naknade za obradu.
• 19. novembra 2011. godine Gugl (eng. Google ) novčanik je objavljen u Sjedinjenim Američkim Državama kako bi olakšao korišćenje kreditnih/debitnih kartica na telefonu.
• 2012. godine Irski O2 (u vlasništvu Telefonike) pokrenuo je Izitrip za plaćanje putarina koje su naplaćivane na račun mobilnog telefona ili avansnog kredita.
• Britanski O2 izumeo je O2 novčanik gotovo u isto vreme. Novčanik se može napuniti redovnim bankovnim računima ili karticama i isprazniti ga od strane trgovaca na malo koristeći tehniku poznatu kao „novčane poruke“. Usluga je ukinuta 2014. godine.
• 9. septembra 2014. godine Epl Pej (eng. Apple Pay) je najavljen na Ajfon 6 događaju. U oktobru 2014. godine objavljen je kao nadogradnja za rad na Ajfon 6 (eng. iphone) i Apple Watch uređaju. Veoma je sličan Gugl novčaniku, ali samo za Apple uređaje.

Decentralizovani sistemi

Digitalna valuta je u nekim slučajevima primenjena kao decentralizovani sistem bilo koje kombinacije izdavanja valute, evidencije vlasništva, autorizacije i potvrde prenosa vlasništva i skladištenja valuta.

Prema Banci za međunarodna poravnanja (BIS), „ove šeme ne razlikuju korisnike na osnovu lokacije i stoga omogućavaju prenos vrednosti između korisnika preko granica. Štaviše, brzina transakcije nije uslovljena lokacijom uplatioca i primalaca uplate.

Zakon

Od 2001. godine, Evropska unija primenjuje direktivu o elektronskom novcu, sprovodi bonitetni nadzor poslovanja institucija za elektronski novac, koji su poslednji put izmenjeni 2009. godine. Pojavile su se sumnje u stvarnu prirodu elektronskog novca EU, pošto su upućeni pozivi u vezi sa Direktivom o platnim uslugama EU iz 2007. godine u korist spajanja platnih institucija i institucija za elektronski novac.

U Sjedinjenim Državama elektronski novac reguliše član 4A Jedinstvenog komercijalnog zakonika za transakcije na veliko i Zakon o elektronskom transferu sredstava za potrošačke transakcije. Odgovornost dobavljača i odgovornost potrošača regulisane su Uredbom E.

Regulisanje

Virtuelne valute predstavljaju izazove za centralne banke, finansijske regulatore, odeljenja ili ministarstva finansija, kao i fiskalne vlasti i statističke vlasti.

Smernice američke komisije za trgovinu robama sa robom

Američka komisija za trgovinu robama sa robom utvrdila je da su virtuelne valute pravilno definisane kao roba u 2015. godini. CFTC ( eng. CFTC) je upozorio investitore protiv šema PUMP-DUMP koje koriste virtuelne valute.

Smernice američke uprave prihoda

Obaveštenje 2014 godine američke Službe unutrašnjih prihoda definiše bilo koju virtuelnu valutu, kripto valutu i ​​digitalnu valutu kao imovinu, dobici i gubici oporezuju se u okviru standardnih imovinskih politika.

Smernice američkog trezora

20. marta 2013. godine, Mreža za izvršenje finansijskih zločina izdala je smernice da pojasni kako se Američki zakon o tajnosti banaka primenio na lica koja kreiraju, razmenjuju i prenose virtuelne valute.

Smernice američke komisije za hartije od vrednosti

U maju 2014. američka Komisija za hartije od vrednosti „upozorila je na opasnosti od bitkoina i drugih virtuelnih valuta" .

Propisi države Njujork

U julu 2014. godine, odeljenje za finansijske usluge države Njujork predložilo je najopsežniju regulativu virtuelnih valuta do danas, koja se obično naziva BitLajsens (eng. BitLicence). Prikupila je doprinos pristalica bitkoina i finansijske industrije kroz javne rasprave i period komentara do 21. oktobra 2014. godine kako bi prilagodila pravila. Predlogom u saopštenju za štampu NI DFS-a „nastojalo se postići odgovarajući balans koji pomaže u zaštiti potrošača i iskorenjivanju nelegalnih aktivnosti". Manje kompanije su kritikovale da favorizuju uspostavljene institucije, a kineske berze bitkoina žalile su se da pravila su „previše široke u primeni van Sjedinjenih Američkih Država“.

Adaptacija od strane vlada

Od 2016. godine, preko 24 zemlje ulažu u tehnologije distribuirane knjige sa investicijom vrednom 1.4 milijarde dolara. Pored toga, preko 90 centralnih banaka uključeno je u ove diskusije, uključujući implikacije digitalne valute koju emituje centralna banka.

• Hong Kongov sistem, započet 1997. godine kao elektronski novčanik za javni prevoz, najuspešnija je i zrela primena beskontaktnih pametnih kartica koji se koriste za masovni tranzit. Posle 5 godina, 25 posto transakcija kartice Oktopus nije povezano sa tranzitom i prihvata ih više od 160 trgovaca.
• Londonski transportni sistem , Ojster (eng. Oyster) je plastična pametna kartica koja može da primi kredit uz naplatu, putne kartice i sezonske karte za autobus i tramvaj. Kartica Ojster može se koristiti za putovanje autobusom, podzemnom železnicom, tramvajem, DLR (eng. DLR-om) i većinom nacionalnih železničkih usluga u Londonu.
• Japanska beskontaktna rfid pametna kartica se koristi na razne načine, kao što su sistemi za prodaju karata za javni prevoz, e-novac i ključeva od vrata stanovanja
• Holandski elektronski sistem gotovine, sve ATM kartice izdate od strane holandskih banaka imale su vrednost koja se može učitati uz pomoć ovog sistema. Za ljude bez banke, pretplaćene kartice mogle su se kupiti na raznim lokacijama u Holandiji.
• Belgijska elektronska aplikacija za debitne kartice, uvedena u februaru 1995. godine kao sredstvo za zamenu gotovine za male transakcije. Sistem je povučen 31. decembra 2014. godine.

U martu 2018. godine, Maršalska ostrva postala su prva država koja je izdala sopstvenu kripto valutu i ​​potvrdila je kao zakonsko sredstvo plaćanja. valuta se naziva „soverajn“.

Kanada

Banka Kanade istražila je mogućnost stvaranja verzije svoje valute na blok lancu. Kanadska banka udružila se sa pet najvećih nacionalnih banaka - i blokčejn konsultantskom kućom P3 - za ono što je bilo poznato kao projekat Džasper. U simulacionom radu 2016. godine, centralna banka je izdala kovanice na blok-lancu sličnom Eterijumu. Banke su koristile kovanice za razmenu novca onako kako to rade na kraju svakog dana kako bi poravnale svoje glavne račune.

Kina

2016. godine Fan Ifei, zamenik guvernera kineske centralne banke, Narodne banke Kine , napisao je da su „sazreli uslovi za digitalne valute, što može smanjiti operativne troškove, povećati efikasnost i omogućiti širok spektar novih aplikacija ". Prema Fan Ifei (eng. Fan Yifei), najbolji način da se iskoristi situacija je da centralne banke preuzmu vođstvo, kako u nadzoru privatnih digitalnih valuta, tako i u razvoju sopstvenog digitalnog zakonskog sredstva plaćanja.

U oktobru 2019. Narodna banka Kine je najavila da će digitalni renminbi biti objavljen nakon godina pripreme. Verzija valute, poznata kao DCEP (eng. DCEP),, zasniva se na kripto valuti koja se može „odvojiti“ od bankarskog sistema. Na objavu su stigli razni odgovori: neki je smatraju pokušajem kineske vlade da zaobiđe američke dolare u međunarodnom bankarstvu i poravnanju plaćanja, čime narušava ili slabi sposobnost Amerike da iskoristi dolar kao svetsku valutu radi ostvarivanja svojih širih geopolitičkih interesa, dok drugi veruju da se više radi o domaćoj kontroli i nadzoru.

U decembru 2020. godine, Narodna banka Kine je stanovnicima Sudžoua distribuirao digitalni renminbi u vrednosti od 20 miliona CNP putem lutrijskog programa za dalju promociju digitalne valute koju podržava vlada. Primaoci valute mogli su da kupuju i van mreže i putem Interneta, proširivši se na raniju probu koja nije zahtevala internet vezu uključivanjem mrežnih prodavnica u program. Kompanija za e-trgovinu JD prijavila je oko 20.000 transakcija u prva 24 sata suđenja. Za razliku od ostalih platforma za plaćanje putem Interneta, kao što su Alipej (eng. Alipay) ili Vičet Pej (eng. Wechat Pay), digitalna valuta nema naknade za transakcije.

Danska

Danska vlada predložila je da se oslobodi obaveze odabranih maloprodaja da prihvataju gotovinu, približavajući zemlju ekonomiji bez gotovine. Danska privredna komora podržava ovaj potez. Gotovo trećina danske populacije koristi aplikaciju za pametne telefone za prenos novca.

Norveška

Holandska centralna banka eksperimentiše sa virtuelnom valutom zasnovanom na blokčejnu pod nazivom "DNBCoin".

Indija

Objedinjeni interfejs za plaćanja UPI (eng. UPI) je trenutni sistem plaćanja u realnom vremenu koji je razvila Nacionalna korporacija za plaćanja u Indiji, a koji olakšava međubankarske transakcije. Interfejs reguliše Rezervna banka Indije i radi trenutnim prenosom sredstava između dva bankovna računa na mobilnoj platformi. UPI je izgrađen preko usluge neposrednog plaćanja za prenos sredstava. Budući da je digitalni sistem plaćanja, dostupan je 24/7 i tokom državnih praznika. Za razliku od tradicionalnih mobilnih novčanika, koji uzimaju određenu količinu novca od korisnika i čuvaju ga na sopstvenim računima, UPI podiže i deponuje sredstva direktno sa bankovnog računa kad god se zahteva transakcija. Koristi adresu za virtuelno plaćanje (jedinstveni ID koji obezbeđuje banka), broj računa sa IFS kodom, broj mobilnog telefona sa MMID (eng. MMID ) (identifikator mobilnog novca), Aadhaar broj ili virtuelni ID za jednokratnu upotrebu. Za potvrdu svake uplate potreban je UPI-PIN(eng. UPI-PIN) (UPI lični identifikacioni broj koji jedan kreira u aplikaciji UPI banke).

Rusija

Ruska banka pod kontrolom vlade poseduje uslugu elektronskog plaćanja i istoimenu digitalnu valutu.

Švedska

Švedska je u procesu zamene svih svojih fizičkih novčanica i većine svojih kovanica do sredine 2017. godine. Međutim, nove novčanice i kovanice švedske krune verovatno će cirkulirati oko polovine vrhunca 2007. od 12.494 kruna po stanovniku. Riksbanka planira da započne rasprave o elektronskoj valuti koju je izdala centralna banka kojoj „ne treba da zameni gotovinu, već da joj deluje kao dopuna“. Zamenica guvernera Sesilija Skingslej izjavila je da će se gotovina i dalje izvlačiti iz upotrebe u Švedskoj, a iako je gotovinu u Švedskoj trenutno prilično lako, često je vrlo teško položiti je na bankovne račune, posebno u ruralnim oblastima. Trenutno nije doneta odluka o odluci o stvaranju „e-krune“. U svom govoru Skinsglej navodi: „Prvo pitanje je da li e-krunu treba knjižiti na račune ili bi e-kruna trebalo da bude neki oblik digitalno prenosive jedinice kojoj nije potrebna osnovna struktura računa, poput gotovine“. Skingslej takođe navodi: „Drugo važno pitanje je da li Riksbanka treba da izda e-krunu direktno široj javnosti ili da ide preko banaka, kao što to sada činimo sa novčanicama i kovanicama“. Druga pitanja će se obrađivati poput kamatnih stopa, da li treba da budu pozitivna, negativna ili nula?

Švajcarska

2016. godine gradska vlada je prvi put prihvatila digitalnu valutu u plaćanju gradskih taksi. Kanton Cug, Švajcarska, dodao je bitkoin kao sredstvo plaćanja malih iznosa, do 200 švajcarskih franaka, u testu i pokušaju da napreduje Cug kao region koji napreduje u budućim tehnologijama. Da bi smanjio rizik, Cug odmah konvertuje bilo koji primljeni bitkoin u švajcarsku valutu. Švajcarske savezne železnice, švajcarska železnička kompanija u državnom vlasništvu, prodaju bitkoine na svojim automatima za prodaju karata.

Velika britanija

Glavni naučni savetnik vlade Velike Britanije savetovao je svog premijera i parlament da razmotre mogućnost korišćenja digitalne valute zasnovane na blokčejnu.

Glavni ekonomista Engleske banke, centralne banke Ujedinjenog Kraljevstva, predložio je ukidanje papirne valute. Banka se takođe zainteresovala za blokčejn. 2016. godine započeo je sa višegodišnjim istraživačkim programom kako bi istražio implikacije digitalne valute koju je izdala centralna banka. Engleska banka je izradila nekoliko istraživačkih radova na tu temu. Jedan sugeriše da bi ekonomske koristi izdavanja digitalne valute na distribuiranoj knjizi mogle dodati čak 3 procenta ekonomskoj proizvodnji zemlje. Banka je rekla da želi da sledeća verzija osnovne softverske infrastrukture banke bude kompatibilna sa distribuiranim knjigama.

Čvrste i meke digitalne valute

Čvrsta elektronska valuta nema mogućnost osporavanja ili poništavanja kada se koristi. Gotovo je nemoguće stornirati transakciju, opravdanu ili ne. Veoma je slična gotovini.

Meke elektronske valute suprotne su tvrdim elektronskim valutama. Uplate se mogu stornirati. Obično, kada se uplata stornira, postoji „vreme obračuna“. Čvrsta valuta se može „ublažiti“ pomoću nezavisne usluge.

Kritika

Mnoge postojeće digitalne valute još uvek nisu zabeležile široku upotrebu i možda ih neće biti lako koristiti ili razmeniti. Banke uglavnom ne prihvataju niti nude usluge za njih. Postoji zabrinutost da su kripto valute izuzetno rizične zbog njihove vrlo velike volatilnosti i potencijala za šeme pumpi i deponija. Regulatori u nekoliko zemalja upozorili su protiv njihove upotrebe, a neke su preduzele konkretne regulatorne mere kako bi odvratile korisnike. Sve ne-kripto valute su centralizovane. Kao takve, vlada ih može zatvoriti ili zapleniti u bilo kom trenutku.

Lista

Valuta	Godina nastanka	Aktivna	Pronalazač
Beenz	1998	NE	Charles Cohen
E-gold	1996	NE	Gold & Silver Reserve Inc.
Rand	1999	NE	James Orlin Grabbe
Ven	2007	DA	Hub Culture

Spoljašnji linkovi

1. https://mbs.edu.rs/mbsblog/virtuelne-valute/
2. https://vp.rs/2021/03/22/digitalizacija-imovine-digitalni-aseti-i-digitalni-novac/