Википедија

Космос (knjiga)

Kosmos (engl. Cosmos) je naučnopopularna knjiga iz 1980. godine, koju je napisao astronom i dobitnik Pulicerove nagrade, Karl Sejgan. Trinaest ilustrovanih poglavlja knjige, koja odgovaraju 13 epizoda TV serije Kosmos, sa kojima je knjiga razvijena i namenjena da ih dopuni, istražuju zajednički razvoj nauke i civilizacije. Jedna od Sejganovih glavnih svrha knjige i televizijske serije bila je da objasni složene naučne ideje svima koji su zainteresovani za učenje. Sejgan je takođe verovao da je televizija jedno od najboljih nastavnih sredstava ikada izmišljenih, pa je želeo da iskoristi svoju šansu da obrazuje svet.[1] Delimično podstaknut popularnošću TV serije, Kosmos je proveo 50 nedelja na listi najprodavanijih časopisa Publishers Weekly i 70 nedelja na listi najprodavanijih časopisa The New York Times da bi postao najprodavanija naučna knjiga ikada objavljena u to vreme. Godine 1981. dobio je nagradu Hugo za najbolju ne-fikciju. Uspeh knjige bez presedana doveo je do dramatičnog povećanja popularnosti literature sa naučnom tematikom. Uspeh knjige takođe je pokrenuo Sejganovu književnu karijeru. Nastavak Kosmosa, Plava tačka u beskraju, izdat je 1994. godine.[2]

Kosmos
Prvo izdanje na srpskom jeziku
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovCosmos
AutorKarl Sejgan
Zemlja SAD
Jezikengleski
Izdavanje
Broj stranica365
Prevod
Datum
izdavanja		1980.
Hronologija
PrethodnikBrokin mozak
NaslednikPlava tačka u beskraju

Godine 2013, Kosmos je objavljen u novom izdanju, sa predgovorom En Drujan i esejem Nila Degrasa Tajsona.[3]

Rezime uredi

Kosmos ima 13 poglavlja, koja odgovaraju 13 epizoda televizijske serije Kosmos. U originalnom izdanju, svako poglavlje je obilno ilustrovano.[4] Knjiga pokriva širok spektar tema, uključujući Sejganova razmišljanja o antropološkim, kosmološkim, biološkim, istorijskim i astronomskim pitanjima od antike do savremenog doba. Sejgan ponavlja svoj stav o vanzemaljskom životu – da veličina univerzuma dozvoljava postojanje hiljada vanzemaljskih civilizacija, ali da ne postoje verodostojni dokazi koji bi pokazali da je takav život ikada posetio zemlju.[5] Sejgan istražuje 15 milijardi godina kosmičke evolucije i razvoja nauke i civilizacije.[6] On prati poreklo znanja i naučnih metoda, mešajući nauku i filozofiju, i spekuliše o budućnosti nauke.[7] On takođe razmatra osnovne premise nauke tako što daje biografske anegdote o mnogim istaknutim naučnicima, stavljajući njihov doprinos u širi kontekst razvoja moderne nauke.[8]

Knjiga, kao i televizijska serija, sadrži niz prizvuka na Hladni rat, uključujući suptilne reference na samouništenje i beskorisnost trke u naoružanju.[9]

Stil i sadržaj uredi

Kosmos koristi lagan, razgovorni ton kako bi složene naučne teme učinio čitljivim za laičku publiku. O mnogim temama, knjiga obuhvata sažetiji, prefinjeniji prikaz prethodnih ideja o kojima je Sejgan pisao.

Knjiga se ne bavi samo misterijama svemira. Sejgan počinje svako poglavlje filozofskim citatom kako bi podsetio čitaoce da univerzum nisu samo zvezde i planete, već veza između svih stvari. On podseća čitaoce da smo „svi mi zvezdane tvari”, i, iako se čini da su ljudi trenutno sami u svemiru, univerzum nije stvoren da bi naša rasa napredovala, već da smo mi proizvod nečeg mnogo većeg. Sejganova knjiga eksplicitno podržava potragu za inteligentnim vanzemaljskim životom, jer veruje da će vanzemaljci biti u stanju da podstaknu ogromnu promenu u životu na Zemlji.

Popularnost uredi

Ubrzo nakon objavljivanja, Kosmos je postao najprodavanija naučna knjiga ikada objavljena na engleskom jeziku,[10][11][12][13] i bio je prva naučna knjiga koja je prodata u više od pola miliona primeraka.[14] Iako delimično podstaknut popularnošću televizijske serije, Kosmos je postao bestseler po sopstvenoj zasluzi, dostigavši stotine hiljada čitalaca.[15] Tek kasnih 1980-ih nadmašila ga je Kratka istorija vremena Stivena Hokinga (1988).[16] Kosmos je proveo 50 nedelja na listi najprodavanijih časopisa Publishers Weekly[17] i 70 nedelja na listi najprodavanijih časopisa The New York Times.[18] Kosmos je prodat u preko 900.000 primeraka dok se nalazio na ovim listama,[19] i kontinuirana popularnost je omogućila da bude prodat u oko pet miliona primeraka na međunarodnom nivou.[20] Ubrzo nakon što je Kosmos objavljen, Sejgan je dobio 2 miliona dolara unapred za roman Kontakt.[21] Ovo je bila najveća svota za nenapisanu beletristiku u to vreme.[14] Uspeh Kosmosa učinio je Sejgana „bogatim i slavnim”.[22] Takođe je doveo do dramatičnog povećanja popularnosti naučnih knjiga, otvarajući nove opcije i čitalačku publiku za ovaj žanr.[19] Istoričar nauke Brus Levenštajn sa Univerziteta Kornel primetio je da je među naučnim knjigama „Kosmos označio trenutak kada se očigledno dešavalo nešto drugačije”.[15]

Nakon uspeha Kosmosa, Sejgan je postao slavni naučnik. Pojavljivao se u mnogim televizijskim programima, pisao redovnu kolumnu za časopis Parade i radio na stalnom unapređenju popularnosti naučnog žanra.[23]

Levenštajn je takođe primetio moć knjige kao alata za regrutovanje. Zajedno sa knjigama Lovci na mikrobe i Dvostruka spirala, opisao je Kosmos kao jednu od „knjiga za koje ljudi kažu 'Hej, razlog zašto sam postao naučnik je zato što sam pročitao tu knjigu'.”[15] Naročito u astronomiji i fizici, rekao je, knjiga je inspirisala mnoge ljude da postanu naučnici.[21] Sejgan je takođe nazvan „najuspešnijim popularizatorom našeg vremena”, zbog njegove sposobnosti da privuče tako veliku i raznoliku publiku.[24]

Popularnost Sejganovog Kosmosa se pominje u argumentima koji podržavaju povećanje ulaganja u istraživanje svemira.[25] Sejganovu knjigu je u Kongresu pomenuo i Artur Č. Klark u govoru u kome je promovisao kraj hladnoratovske potrošnje protiv interkontinentalnih balističkih raketa, umesto toga tvrdeći da bi ovaj budžet bio bolje potrošen na istraživanje Marsa.[26]

Prijem uredi

Prijem Sejganovog dela bio je uglavnom pozitivan. U recenziji časopisa The New York Times, romanopisac Džejms Mičener je pohvalio Kosmos kao „pametno napisan, maštovito ilustrovan sažetak [Sejganovih]... razmišljanja o našem univerzumu... Njegov stil je preliven, sa svetlima koja sijaju na neočekivanim suprotstavljanjima misli.”[27] Američki astrofizičar Nil Degras Tajson opisuje Kosmos kao nešto „više od Karla Sejgana”.[28] Dejvid Vajthaus iz BBC-ja otišao je toliko daleko da je izjavio da „... Ako pošaljemo samo jednu knjigu da ulepša biblioteke dalekih svetova..., neka to bude Kosmos.”[29] Kirkus Reviews opisao je knjigu kao „Sejgana u svom najboljem izdanju.” Cornell News Service je okarakterisao knjigu kao „pregled kako su nauka i civilizacija rasle zajedno.”[17] Godine 1981. Kosmos je dobio nagradu Hugo za najbolju ne-fikciju.[30]

Kongresna biblioteka označila je Kosmos za jednu od osamdeset osam knjiga „koje su oblikovale Ameriku”.[31]

Reference uredi

  1. ^ Golden, Frederic, Peter Stoler, and Calif. 1980. "The Cosmic Explainer He-e-e-re's Carl, bringing you nothing less than the universe." Time 116, no. 16: 62. Academic Search Complete, EBSCOhost (accessed April 10, 2013).
  2. ^ „Pale Blue Dot”. Powell's Books. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  3. ^ Sagan, Carl; Druyan, Ann; Tyson, Neil deGrasse (2013). Cosmos. New York: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-53943-4. 
  4. ^ „Cosmos: Bibliographical Data”. Book Depository. The Book Depository International Ltd. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  5. ^ Michener, James (25. 1. 1981). „Ten Million Civilizations Nearby”. The New York Times. Pristupljeno 21. 5. 2011. 
  6. ^ „Cosmos: Full Description”. Book Depository. The Book Depository International Ltd. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  7. ^ „Cosmos: About this Edition”. Borders. Borders, Inc. Arhivirano iz originala 24. 3. 2010. g. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  8. ^ Lessel, Thomas (maj 1985). „Science and the Sacred Cosmos: The Ideological Rhetoric of Carl Sagan.”. Quarterly Journal of Speech. 71 (2): 175—187. doi:10.1080/00335638509383727. 
  9. ^ Tyson, Neil deGrasse (January—February 2013). „Another round of Cosmos”. Columbia Journalism Review. 51 (5): 30—33.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  10. ^ „Carl Sagan to lecture at Stanford April 23”. Stanford News Service. Stanford University. 2012-04-04. Arhivirano iz originala 08. 04. 2015. g. Pristupljeno 7. 1. 2010. 
  11. ^ „Carl Sagan: Founder and First President of The Planetary Society”. The Planetary Society. Arhivirano iz originala 01. 05. 2007. g. Pristupljeno 7. 1. 2010. 
  12. ^ Garreau, Joel (2003-07-21). „Science's Mything Links As the Boundaries of Reality Expand, Our Thinking Seems to Be Going Over the Edge”. Washington Post. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  13. ^ „Meet Dr. Carl Sagan”. The Science Channel. Arhivirano iz originala 2007-05-18. g. Pristupljeno 2010-01-02. 
  14. ^ a b „Science and Technology: Public Attitudes and Understanding”. National Science Foundation. 2004. Arhivirano iz originala 14. 1. 2011. g. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  15. ^ a b v Lewenstein, Bruce (2002-03-08). „How Science Books Drive Public Discussion”. National Institute for Standards and Technology. Arhivirano iz originala 29. 06. 2011. g. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  16. ^ Shermer, str. 490
  17. ^ a b Brand, David; Friedlander, Blaine P.k Jr. (2001-02-19). „From somber Silent Spring to creative Cosmos, author's style can make difference in selling science, says Cornell researche”. Cornell News. Cornell University. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  18. ^ Brand, David (1996-12-20). „Carl Sagan, Cornell astronomer, dies today (Dec. 20) in Seattle”. Cornell News. Cornell University. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  19. ^ a b Nord, David; Joan Shelley Rubin (2009). „Science Books Since 1945”. A History of the Book in America: Volume 5: The Enduring Book: Print Culture. Michael Schudson. UNC Press. str. 357. ISBN 978-0-8078-3285-1. 
  20. ^ Ruprecht, Louis (1996). „Book Reviews”. Journal of the American Academy of Religion. Oxford Journals. LXIV (2): 459—464. ISSN 1477-4585. doi:10.1093/jaarel/lxiv.2.459. Pristupljeno 2010-02-06. 
  21. ^ a b Lewenstein, Bruce (mart 2007). „Why should we care about science books?” (PDF). Journal of Science Communication. International School for Advanced Studies. 6 (1): C03. ISSN 1824-2049. doi:10.22323/2.06010303  . Arhivirano iz originala (PDF) 2011-06-12. g. Pristupljeno 2010-01-02. 
  22. ^ Morrison, David (januar 2007). „Man for the Cosmos: Carl Sagan's Life and Legacy as Scientist, Teacher, and Skeptic”. Skeptical Inquirer. Arhivirano iz originala 1. 2. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2015. 
  23. ^ Lawler, Peter (leto 1999). „Aliens, the Cosmos, and the Foundations of Political Life.”. Perspectives on Political Science. 28 (3): 131. doi:10.1080/10457099909602354. 
  24. ^ Lawler, Peter Augustine (September—October 1998). „Aliens in the cosmos or, the curious affair of Carl Sagan and E.T.”. American Enterprise. 9 (5): 47—49.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  25. ^ Extensions of Remarks - Friday, November 18, 1983, 129 Cong. Rec. E5773 (1983).
  26. ^ Senate - Wednesday, October 10, 1984, 130 Cong. Rec. 31165 (1984)
  27. ^ Dicke, William (1996-12-21). „Carl Sagan, an Astronomer Who Excelled at Popularizing Science, Is Dead at 62”. New York Times. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  28. ^ Why Carl Sagan is Truly Irreplaceable https://www.smithsonianmag.com/science-nature/why-carl-sagan-truly-irreplaceable-180949818/
  29. ^ Whitehouse, David (1999-10-15). „Sci/Tech Carl Sagan: A life in the cosmos”. British Broadcasting Corporation. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  30. ^ „Cosmos”. Goodreads. 2002-05-07. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  31. ^ Druyan, Ann; Sagan, Carl; Tyson, Neil deGrasse (2013). Cosmos. New York: Ballantine Books. str. xix. ISBN 978-0-345-53943-4. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Космос_(књига)&oldid=26907064”