Kosovski krstaški rat
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Kosovski krstaški rat jedan je od krstaških ratova protiv Osmanlija. Poveo ga je 1448. godine Janko Hunjadi, a završio se velikim porazom hrišćana u Drugoj bici na Kosovu.
Pozadina uredi
Posle propasti Varninskog krstaškog rata u bici kod Varne, Janko Hunjadi se spasao sa malim brojem vojnika. On i dalje nije napuštao ideju da protera Osmanlije iz Evrope. Podržavali su ga još neki hrišćanski vladari kao što je npr. Konstantin Dragaš koji je organizovao ustanke na Peloponezu.
Janko je održavao dobre odnose sa srpskim despotom Đurađom Brankovićem, a u zimu 1446. godine udao je svoju sinovicu Jelenu, kćer despota Tome za najmlađeg despotovog sina Lazara. Naročito su oživele nade u obnovu hrišćanskog saveza otkad je Janko Hunjadi, od juna 1446. godine postao guverner ugarske kraljevine.
Ali i pored sve opasnosti koja je očigledno pretila od Turaka, stari savez nije mogao da se obnovi. Sam papa Nikola V želeo je da Ugarska, pre novih avantura, sredi svoje odnose sa nemačkim carem Fridrihom ӏII. Mleci su imali neprilika ne samo u Zeti i Albaniji već i u Severnoj Italiji. Nije se odazivao ni Alfons V. Pod takvim uslovima nije želeo da se izlaže ni despot Đurađ. Jedini koji je bio spreman da se pridruži Janku bio je Skender-beg.
Početak rata uredi
Početkom septembra 1448. godine Janko Hunjadi prelazi sa svojom vojskom od 70.000 hrišćana u Srbiju. Preko svog ministra finansija, Paskoja Sorkočevića, despot Đurađ mu objašnjava svoje uzdržavanje. Još od pohoda na Varnu odnosi između despota i Mađara bili su osetno ohlađeni. Despot je ovoga puta otišao čak toliko daleko, da je preko Sorkočevića obavestio sultana o ugarskoj vojsci i o njenoj snazi. Sultan Murat odmah napušta opsadu Kroje i polazi u susret Mađarima.
Ljut što nije pridobio despota za savez, Hunjadi je pustio vojsku da se ponaša u Srbiji kao u neprijateljskoj zemlji. Ogromna vojska, sa oko 2000 kola imala je velikih potreba i njen prolazak, i da su odnosi srdačniji, ne bi bio izveden bez sukoba i tereta za stanovništvo.
Drugi kosovska bitka uredi
Ugarska vojska je prošla kroz Kruševac, a odatle kroz Jankovu klisuru (koja od tada nosi takvo ime) i Toplicu na Kosovu. Kad je Hunjadi 17. oktobra izbio na Kosovo zatekao je već spremnu tursku vojsku pod zapovedništvom samog sultana Murata. Druga kosovska bitka trajala je tri dana, od 17. do 20. oktobra 1448. Turci su jednim delom zaobišli hrišćane i udarili im s leđa. U najodlučniji čas bitke prešao je vlaški vojvoda Dan sa svojih 8000 vojnika iz ugarske u tursku vojsku. Ta izdaja se kasnije prenela na Prvu kosovsku bitku između Turaka i Srba. U strahovitoj borbi Ugari su potpuno potučeni. Izgubili su 17 000 junaka. Među poginulima se nalazio i Jankov sestrić Janoš Sekelj (Banović Sekula), hrvatsko-dalmatinski ban Franjo Talovac i mnogi drugi. Pomen o toj pogibiji sačuvale su mnoge narodne pesme, naročito dalmatinske bugarštice, a u narodu se do dan danas održala uzrečica: „Stradao kao Janko na Kosovu“.
Posledice uredi
Razbijena ugarska vojska pršte na sve strane. Neki dospeše u Zetu, a neki čak do Dubrovnika. Glavni deo bežao je preko Srbije. Janka Hunjadija je uhvatio Đurađ Branković i odveo u zatvor u Smederevu. Ima pouzdanih podataka da je to već ostareli despot uradio pod tuđom sugestijom. Pominju se Sorkočević i njegov zemljak Damjan Đorđić. Sam Hunjadi tužio se Republici „da su ta dvojica podjarmivali zle namere između njega i despota iz čega su proizašle najgore posledice i u samoj bici Kosovskoj i u Hunjadijevu zarobljavanju.
Literatura uredi
- Vladimir Ćorović — Istorija Srba (327—329)