Kratersko jezero
Kratersko jezero, takođe i vulkansko jezero, je tektonsko jezero koje se formira u vulkanskom krateru ili kalderi, zbog čega je njihova površina uglavnom kružnog oblika. Atmosferske padavine ispunjavaju krater vulkana i formiraju jezero, sve dok se ne dostigne ravnoteža između kapaciteta vode koji dospeva i kapaciteta vode koji se gubi kao posledica isparavanja, podzemne drenaže, a takođe je moguće i površinsko isticanje ako jezero ispuni krater do najniže tačke litice. Kraterska jezera prekrivaju aktivna grotla vulkana i često se nazivaju vulkanska jezera. Voda u njima je tipično kisela, zasićena vulkanskim gasovima i mutna sa jako zelenom bojom. Jezera locirana u ugašenim vulkanima imaju slatku i bistru vodu. Bistrina vode je izrazita zbog toga što ta jezera nemaju potoke koji u njih utiču i donose taložne naslage.
Svetski poznato kratersko jezero je Kratersko jezero u Oregonu, Sjedinjene Američke Države. Ono se nalazi u krateru planine Mazama (engl. Mount Mazama), i to je najdublje jezero u SAD sa dubinom od 594 m. Kratersko jezero se puni kišom i snegom, nema drugih priliva vode, a takođe ni isticanja sa površine, i iz tog razloga ima bistriju vodu od bilo kog jezera na svetu.
Ojos del Saldo (engl. Ojos del Saldo), najviši vulkan na svetu (6.893 m), ima stalno kratersko jezero sa oko 100 m u prečniku, na visini od 6.390 m na istočnoj strani. Ovo je najverovatnije najviše kratersko jezero u svetu.
Usled njihove nestabilne okoline, neka kraterska jezera postoje samo povremeno, dok druga kraterska jezera mogu, sasvim suprotno, biti velika i dugotrajna; na primer, Toba jezero (engl. Lake Toba) se formiralo posle erupcije pre više od 70.000 godina i ima površinu od preko 1.000 km².
Dok je većina kraterskih jezera slikovita i živopisna, neka takođe mogu biti i smrtonosna. Isticanje gasa iz Njos jezera (engl. Lake Nyos) ugušilo je 1986. godine 1.800 ljudi.
Vulkanskih jezera ima mnogo u Japanu, Indoneziji, na Islandu, u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj, gde ih nazivaju „mar”.
Ovom tipu jezera pripadaju i ona koja nastaju pregrađivanjem rečne doline lavom. Najveće takvo jezero je Viktorijino (Ukreve). Na ovaj način nastala su jezera Sevan (Gokča) u Jermeniji, Ejda kod Klermon Ferana u Francuskoj itd.[1]
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
Reference uredi
- ^ Dukić, Dušan; Gavrilović, Ljiljana (2008). Hidrologija. Beograd: Zavod za udžbenike. ISBN 978-86-17-15346-3.