Калдера

Калдера је велики морфолошки облик вулкана,^[1] сличан кратеру али много већих димензија, обично пречника неколико километара. За њих се може рећи да представљају посебан тип кратера. Овај облик настаје урушавањем вулканске купе након вулканске ерупције али и ерозијом спољашњих сила.^[2] Познато је само седам колапса којим су формиране калдере до којих је дошло од 1900. године,^[3] задња од којих је био вулкан Баурдарбунга, Исланд 2014.^[3] Реч калдера долази од шпанске речи caldera што значи „котао“.

Сам процес настанка је везан обично за велике вулканске ерупције код којих након избацивања магме долази до пражњења настале велике магматске коморе испод куполе вулкана. Новонастало стање је такво да купола вулкана нема потребан ослонац, долази до појаве пукотина по ободу куполе и њеног урушавања. Новонастали облик подсећа на огроман кратер вулкана. По правилу, њихов настанак увек је везан за експлозивне вулканске ерупције. Уколико се активност вулкана настави након стварања калдере она је углавном слабија, са слабијим ерупцијама. Ове слабије ерупције узрокују даље преиначавање примарног кратера у калдеру али се при томе стварају и секундарне вулканске купе унутар калдере. Таква је калдера вулкана Ксудач, чија је ширина 7 km. Ова калдера створена је на месту џиновског вулкана чији је пречник износио 20 km. У њој су смештена три језера и секундарни кратер Штубел постао експлозивном ерупцијом 1907. године. Експлозивна ерупција вулкана Кракатау (1883. године) такође је створила калдеру.^[4]

Ерозивне калдере у ствари су кратери угашених вулкана. Деловањем ерозије, од некадашњег кратера, заостају у рељефу само делови српастог бедема, због чега је унутрашњи део готово сасвим отворен. Такав је случај са Везувом. Стара калдера Монте Сома разорена је према југу ерозивним процесима. Са њене унутрашње стране налази се прстенаста зараван - Атрио дел Кавало око данашње секундарне купе Везува. Ерозивне калдере могу представљати заливе. То се дешава када је калдера у нивоу мора односно када услед разоравања обода калдере вода продре у њу. Примери оваквих калдера су она на вулканском острву Сен Пол у Индијском океану и она на острву Санторин у Егејском мору.

И. С. Шчукин издвојио је, поред експлозивних и ерозивних, тип саломних калдера. Оне су веома ретке а постају саламањем очврсле лаве на дну кратера искључиво лавичних вулкана.

Калдере могу имати различите димензије. Малу калдеру има вулкан Карпински на Курилским острвима. Ширина ове калдере износи 5 km а дубина 700 m. Вулкан Исланд Парк Калдера има џиновску калдеру ширине 30 km. Велике калдере могу имати дно знатне површине. Калдера вулкана Кутјаро захвата површину од 430 km², Ајре 429 km² итд.^[5] Калдере могу бити испуњене водом. То су тзв. кратерска језера.

Неке познате калдере Уреди

Африка
- Кратер Нгоронгоро (Танзанија, Африка)^[6]^[7]
- Долина калдера, (Зеленортска Острва)
- Мененгај кратер (Кенија)^[8]^[9]^[10]

Азија

Северна Америка
- Јелоустонска калдера (Вајоминг, Монтана, Ајова САД)^[11]^[12]

Референце Уреди

^ „caldera”. Dictionary.com Unabridged. Random House.
^ Troll, V. R.; Walter, T. R.; Schmincke, H.-U. (2002-02-01). „Cyclic caldera collapse: Piston or piecemeal subsidence? Field and experimental evidence”. Geology (на језику: енглески). 30 (2): 135—38. Bibcode:2002Geo....30..135T. ISSN 0091-7613. doi:10.1130/0091-7613(2002)030<0135:CCCPOP>2.0.CO;2.
^ ^а ^б Gudmundsson, Magnús T.; Jónsdóttir, Kristín; Hooper, Andrew; et al. (15. 7. 2016). „Gradual caldera collapse at Bárdarbunga volcano, Iceland, regulated by lateral magma outflow” (PDF). Science. 353 (6296): aaf8988. PMID 27418515. S2CID 206650214. doi:10.1126/science.aaf8988. hdl:10447/227125. Архивирано (PDF) из оригинала 2018-07-24. г.
^ Shelly, D.R.; Thelen, W.A. (2019). „Anatomy of a Caldera Collapse: Kīlauea 2018 Summit Seismicity Sequence in High Resolution”. Geophysical Research Letters. 46 (24): 14395—14403. Bibcode:2019GeoRL..4614395S. S2CID 214287960. doi:10.1029/2019GL085636  .
^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
^ Africa's Great Rift Valley. Harry N. Abrams. 2001. стр. 135—139. ISBN 978-0-8109-0602-0.
^ Sinclair, A. R. E.; Packer, Craig; Mduma, Simon A. R.; Fryxell, John M. (15. 05. 2009). Serengeti III: Human Impacts on Ecosystem Dynamics. University of Chicago Press. стр. 53. ISBN 9780226760353. Приступљено 12. 6. 2018 — преко Google Books.
^ „Menengai Crater”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2015. г. Приступљено 28. 2. 2015.
^ „Menengai Crater Kenya / Rift Valley / Nakuru /”. wikimapia. Приступљено 28. 2. 2015.
^ Obwocha, Beatrice. „Menengai crater to become active again”. Приступљено 28. 2. 2015.
^ „Yellowstone”. Global Volcanism Program. Smithsonian Institution. Приступљено 31. 12. 2008.
^ Lowenstern, Jacob B.; Christiansen, Robert L.; Smith, Robert B.; Morgan, Lisa A.; Heasler, Henry (10. 05. 2005). „Steam Explosions, Earthquakes, and Volcanic Eruptions—What's in Yellowstone's Future? – U.S. Geological Survey Fact Sheet 2005–3024”. United States Geological Survey.

Литература Уреди

Sinclair, A. R. E.; Packer, Craig; Mduma, Simon A. R.; Fryxell, John M. (15. 05. 2009). Serengeti III: Human Impacts on Ecosystem Dynamics. University of Chicago Press. ISBN 9780226760353. Приступљено 12. 6. 2018 — преко Google Books.
Clough, C. T.; Maufe, H. B.; Bailey, E. B. (1909). „The Cauldron-Subsidence of Glen Coe, and the Associated Igneous Phenomena”. Quarterly Journal of the Geological Society. 65 (1–4): 611—78. doi:10.1144/GSL.JGS.1909.065.01-04.35.
Gudmundsson, A (2008). Magma-Chamber Geometry, Fluid Transport, Local Stresses, and Rock Behavior During Collapse Caldera Formation. In Gottsmann J. & Marti, J (Ed. 10) Caldera Volcanism: Analysis, Modeling, and Response (314–46) Elsener, Amsterdam, The Netherlands
Kokelaar, B. P; Moore, I. D (2006). Glencoe caldera volcano, Scotland. Keyworth, Nottinghamshire: British Geological Survey. ISBN 9780852725252.
Lipman, P; 1999. "Caldera". In Haraldur Sigurdsson, ed. Encyclopedia of Volcanoes. Academic Press. ISBN 978-0-12-643140-7.
Williams, H (1941). „Calderas and their origin”. California University Publ. Geol. Sci. 25: 239—346.
Wotzlaw, Jörn-Frederik; Bindeman, Ilya N.; Watts, Kathryn E.; Schmitt, Axel K.; Caricchi, Luca; Schaltegger, Urs (септембар 2014). „Linking rapid magma reservoir assembly and eruption trigger mechanisms at evolved Yellowstone-type supervolcanoes”. Geology. 42 (9): 807—810. Bibcode:2014Geo....42..807W. ISSN 1943-2682. doi:10.1130/g35979.1.
Budd, David A.; Troll, Valentin R.; Deegan, Frances M.; Jolis, Ester M.; Smith, Victoria C.; Whitehouse, Martin J.; Harris, Chris; Freda, Carmela; Hilton, David R.; Halldórsson, Sæmundur A.; Bindeman, Ilya N. (2017-01-25). „Magma reservoir dynamics at Toba caldera, Indonesia, recorded by oxygen isotope zoning in quartz”. Scientific Reports (на језику: енглески). 7 (1): 40624. Bibcode:2017NatSR...740624B. ISSN 2045-2322. PMC 5264179  . PMID 28120860. doi:10.1038/srep40624.
Wilson, C. J. N. (2001). „The 26.5ka Oruanui eruption, New Zealand: An introduction and overview”. Journal of Volcanology and Geothermal Research. 112 (1–4): 133—174. Bibcode:2001JVGR..112..133W. doi:10.1016/S0377-0273(01)00239-6.
de Silva, Shanaka (2008). „Arc magmatism, calderas, and supervolcanos”. Geology. 36 (8): 671—672. Bibcode:2008Geo....36..671D. doi:10.1130/focus082008.1  .
Bryan, S.E. (2010). „The largest volcanic eruptions on Earth” (PDF). Earth-Science Reviews. 102 (3–4): 207—229. Bibcode:2010ESRv..102..207B. doi:10.1016/j.earscirev.2010.07.001.
Keller, G (2014). „Deccan volcanism, the Chicxulub impact, and the end-Cretaceous mass extinction: Coincidence? Cause and effect?”. Geological Society of America Special Papers. 505: 57—89. ISBN 9780813725055. doi:10.1130/2014.2505(03).
BG, Mason (2004). „The size and frequency of the largest explosive eruptions on Earth”. Bull Volcanol. 66 (8): 735—748. Bibcode:2004BVol...66..735M. S2CID 129680497. doi:10.1007/s00445-004-0355-9.
Petraglia, M.; Korisettar, R.; Boivin, N.; Clarkson, C.; Ditchfield, P.; Jones, S.; Koshy, J.; Lahr, M. M.; et al. (2007). „Middle Paleolithic Assemblages from the Indian Subcontinent Before and After the Toba Super-Eruption”. Science. 317 (5834): 114—116. Bibcode:2007Sci...317..114P. PMID 17615356. S2CID 20380351. doi:10.1126/science.1141564.
Knight, M.D.; Walker, G.P.L.; Ellwood, B.B.; Diehl, J.F. (1986). „Stratigraphy, paleomagnetism, and magnetic fabric of the Toba Tuffs: Constraints on their sources and eruptive styles”. Journal of Geophysical Research. 91 (B10): 10355—10382. Bibcode:1986JGR....9110355K. doi:10.1029/JB091iB10p10355.
Ninkovich, D.; Sparks, R.S.J.; Ledbetter, M.T. (1978). „The exceptional magnitude and intensity of the Toba eruption, Sumatra: An example of using deep-sea tephra layers as a geological tool”. Bulletin Volcanologique. 41 (3): 286—298. Bibcode:1978BVol...41..286N. S2CID 128626019. doi:10.1007/BF02597228.
Rose, W.I.; Chesner, C.A. (1987). „Dispersal of ash in the great Toba eruption, 75 ka” (PDF). Geology. 15 (10): 913—917. Bibcode:1987Geo....15..913R. ISSN 0091-7613. doi:10.1130/0091-7613(1987)15<913:DOAITG>2.0.CO;2. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 6. 2010. г.
Williams, M.A.J.; Royce, K. (1982). „Quaternary geology of the middle son valley, North Central India: Implications for prehistoric archaeology”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 38 (3–4): 139. Bibcode:1982PPP....38..139W. doi:10.1016/0031-0182(82)90001-3.
„What is a supervolcano? What is a supereruption?”.
Antonio Costa; Victoria C. Smith; Giovanni Macedonio; Naomi E. Matthews (2014). „The magnitude and impact of the Youngest Toba Tuff super-eruption”. Frontiers in Earth Science. 2: 16. Bibcode:2014FrEaS...2...16C. doi:10.3389/feart.2014.00016  .
„Lexique du substrat rocheux”. dnr-mrn.gnb.ca. Приступљено 2019-12-22.
„Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2019-12-12. г. Приступљено 2019-09-11.
Tingey, David G.; Hart, Garret L.; Gromme, Sherman; Deino, Alan L.; Christiansen, Eric H.; Best, Myron G. (2013-08-01). „The 36–18 Ma Indian Peak–Caliente ignimbrite field and calderas, southeastern Great Basin, USA: Multicyclic super-eruptions”. Geosphere (на језику: енглески). 9 (4): 864—950. Bibcode:2013Geosp...9..864B. doi:10.1130/GES00902.1  .
„Volcanic Explosivity Index: Measuring the size of an eruption”.
Ort, Michael (22. 9. 1997). „La Garita Caldera”. Northern Arizona University. Архивирано из оригинала 19. 5. 2011. г. Приступљено 5. 8. 2010.
Lipman, Peter W. (2007-11-02). „Geologic Map of the Central San Juan Caldera Cluster, Southwestern Colorado”. USGS Investigations Series I-2799. Архивирано из оригинала 31. 8. 2010. г. Приступљено 6. 8. 2010.

Спољашње везе Уреди

[1] „caldera”. Dictionary.com Unabridged. Random House.

[2] Troll, V. R.; Walter, T. R.; Schmincke, H.-U. (2002-02-01). „Cyclic caldera collapse: Piston or piecemeal subsidence? Field and experimental evidence”. Geology (на језику: енглески). 30 (2): 135—38. Bibcode:2002Geo....30..135T. ISSN 0091-7613. doi:10.1130/0091-7613(2002)030<0135:CCCPOP>2.0.CO;2.

[Gudmundsson_EtAl_2016-3] а ^б Gudmundsson, Magnús T.; Jónsdóttir, Kristín; Hooper, Andrew; et al. (15. 7. 2016). „Gradual caldera collapse at Bárdarbunga volcano, Iceland, regulated by lateral magma outflow” (PDF). Science. 353 (6296): aaf8988. PMID 27418515. S2CID 206650214. doi:10.1126/science.aaf8988. hdl:10447/227125. Архивирано (PDF) из оригинала 2018-07-24. г.

[Shelley_Thelen_2019-4] Shelly, D.R.; Thelen, W.A. (2019). „Anatomy of a Caldera Collapse: Kīlauea 2018 Summit Seismicity Sequence in High Resolution”. Geophysical Research Letters. 46 (24): 14395—14403. Bibcode:2019GeoRL..4614395S. S2CID 214287960. doi:10.1029/2019GL085636  .

[5] Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

[Ref-1-6] Africa's Great Rift Valley. Harry N. Abrams. 2001. стр. 135—139. ISBN 978-0-8109-0602-0.

[Serengeti_III-7] Sinclair, A. R. E.; Packer, Craig; Mduma, Simon A. R.; Fryxell, John M. (15. 05. 2009). Serengeti III: Human Impacts on Ecosystem Dynamics. University of Chicago Press. стр. 53. ISBN 9780226760353. Приступљено 12. 6. 2018 — преко Google Books.

[8] „Menengai Crater”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2015. г. Приступљено 28. 2. 2015.

[9] „Menengai Crater Kenya / Rift Valley / Nakuru /”. wikimapia. Приступљено 28. 2. 2015.

[10] Obwocha, Beatrice. „Menengai crater to become active again”. Приступљено 28. 2. 2015.

[GVP-11] „Yellowstone”. Global Volcanism Program. Smithsonian Institution. Приступљено 31. 12. 2008.

[USGSFS3024-12] Lowenstern, Jacob B.; Christiansen, Robert L.; Smith, Robert B.; Morgan, Lisa A.; Heasler, Henry (10. 05. 2005). „Steam Explosions, Earthquakes, and Volcanic Eruptions—What's in Yellowstone's Future? – U.S. Geological Survey Fact Sheet 2005–3024”. United States Geological Survey.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]