Kraljevo jezero

Kraljevo jezero je bara na periodično-plavnom području "Veliki Jaroš" između Malog Peska, Horgoša i Kanjiže, u severoistočnoj Bačkoj. Ovaj predeo je ostatak nekadašnjeg aluvijuma Tise, gde se reka izlivala pre njenog uređenja branama, i predstavlja jednu od zadnjih travnatih slatina u Bačkoj. Kao iskonski očuvani predeo pašnjačke kulture, iako danas gotovo više nema pašarenja, ovaj predeo je uključen u plan zaštite područja pod imenom "Predeo izuzetnih odlika Kanjiški jaraši".

Opis i prirodne vrednosti

Crvenonogi prudnik (Tringa totanus)

Barski račić (Triops cancriformis)

Kraljevo jezero je deo područja "Jaroš" kod Kanjiže, i kao najdublja tačka, zajedno sa još nekoliko depresija (Vajkoš, Bogarzo, Dobrovoljački rit, nekadašnji Kapitanski rit – danas ribnjak) u vremenu koncentracije podzemnih voda povremeno se puni vodom. Kao takva, ova bara predstavlja tipično ekološko stanište slanih bara, koje imaju svoj karakterističan hidrološki ciklus: u proleće kada se topi sneg se puni vodom, a do početka leta postepeno presušuje. Tada se u koritu nagomilava so, što se u ekološkom žargonu zove "cvetanje" slatine. Ovaj osetljivi, u suštini primorski a u unutrašnjosti kontinenta sve ređi ekosistem nastanjuje niz specijalizovanih organizama.

Od beskičmenjaka tu su predstavnici insekata (npr. Berosus spinosus, Gomphus flavipes i Ephydra ssp.), račića (Copepoda, Cladocera), i barskih pužića (npr. Anisus spirorbis i Planorbarius corneus).

Od specifičnih, halofitnih (so-ljubivih) biljaka u vodi žive alge porožnice (Chara ssp.) i zuka (Bolboschoenus maritimus), a na obali su prisutni predstavnici biljnih zajednica slatina (Puccinellio-Salicornea). Flora slatina je mozaičnog karaktera, u zavisnosti od stepena zaslanjenosti. Čak postoji razlika i između depresija i takozvanih terasa na slatini (engl. hummock-hollow mosaic), a drugačiji je biljni pokrivač i na različitim tlima (solončak, solonjec).

Ekolozi razlikuju veliko odstupanje u biodiverzitetu i prisustvu određenih organizama u plavljenom i na suvom slatinskom staništu. Različit je živi svet i u vodama različitog tipa (jako slane bele, eutrofne crvenkaste, i crne, manje slane vode).

Slatine odlikuje i specifičan ptičji svet, na primer sabljarka (Recurvirostra avosetta), morski žalar (Charadrius alexandrinus) ili crvenonogi prudnik (Tringa totanus). Travnate slatine su veoma važne i kao odmorište za ptice na seobi, na primer za ždralove (vidi: Slano Kopovo).

Spoljašnje veze

• Opis predloženog područja na sajtu Pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode (pristupljeno 31. 1. 2016)
• Slatine nisu industrijske zone (Politika, 09.11.2012)