Kristof Vilibald Gluk
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Kristof Vilibald Gluk (nem. Christoph Willibald Gluck), (Erasbah, 2. jul 1714 — Beč, 15. novembar 1787) nemački je kompozitor i dirigent.[1][2]
Kristof Vilibald Gluk | |
|---|---|
 nemački kompozitor i dirigent | |
| Datum rođenja | 2.juli 1714. |
| Mesto rođenja | Erasbah, Nemačka |
| Datum smrti | 15. novembar 1787. |
| Mesto smrti | Beč, Austrija |
Bio je kompozitor i dirigent bečkog dvora, a kasnije angažovan u Parizu. Nakon ranih opera u tradicionalnom stilu italijanske barokne opere, počeo je u Beču komponovati opere u kojima napušta konvencionalne šeme i provodi reformu zasnovanu na muzičko-dramskom jedinstvu. U njima obrađuje opšteljudska etička načela, a stil je izgradio sintezom elemenata italijanske i francuske opere, nemačke pesme i instrumentalnog stila. Uticao je na mnoge, italijanske, francuske i nemačke kompozitore, a komponovao je oko 100 opera, balete, instrumentalnih dela, ode i pesme.
Detinjstvo i mladost
urediRođen je u malom bavarskom gradu Erasbahu (današnjem Berhingu) kao najstariji od šestoro braće. Otac Alexander Johanes Gluk bio je šumar i nadglednik za sakupljanje putarine grada Erasbaha i okolnih bogatih crkvenih imanja.[1] Godine 1711. njegov se otac venčao s Marijom Valburg, a 1717. sele se u Češku, gde otac postaje glavni šumar u službi princa Filipa Hyacinta von Lobkovica 1727. godine. Gluk je prvo muzičko obrazovanje stekao kao pevač i svirač u crkvama. Prema Glukovim rečima, otac nije podržavao njegov interes za muziku te je insistirao da sin krene očevim stopama, što je dovelo do sukoba između njih dvojice.[3]
Prema različitim pričama, zbog tog je sukoba Gluk pobegao iz kuće u Beč, gde je živio pevajući i svirajući po crkvama i trgovima, iako se većina njegovih biografa ne slaže s ovom verzijom događaja. Odlazak iz kuće dogodio se kasnije i Gluk je otputovao u Prag, gde je od 1731. pohađao filozofski fakultet[2] i stekao formalno znanje iz metafizike, logike i matematike. Sveučilište je tada imalo bogatu muzičku scenu koja je podrazumevala italijansku operu i oratorijum. Gluk je nakon nekog vremena napustio sveučilište bez diplome, a sledeća istorijska beleška spominje ga tek 1736. u Beču.[4][3][4][5]
Izvori
uredi- ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 116. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ a b „GLUK Kristof Vilibald (Christoph Wilibald Gluck)”. snp.org.rs. Pristupljeno 18. 1. 2024.
- ^ a b Irene Brandenburg: Christoph Willibald Gluck und seine Zeit, Laaber : Laaber-Verl. 2010. ISBN 978-3-89007-252-4.
- ^ a b Irene Brandenburg, Elisabeth Richter, Gerhard Croll: Gluck-Schriften. Ausgewählte Aufsätze und Vorträge 1967–2002. Gluck-Studien, Band 4. Bärenreiter, Kassel. 2003. ISBN 978-3-7618-1606-6.
- ^ Bruce Alan Brown: Gluck and the French Theatre in Vienna. Clarendon. . Oxford. 1991. ISBN 978-0-19-316415-4.
