Ksenofont i Marija
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: članak je napisan hagiografskim stilom, a takođe je najverovatnije i istorijski neutemeljen. |
Prepodobni Ksenofont i Marija, i sinovi njihovi Jovan i Arkadije su bili ugledni i bogati Carigrađani, Ksenofont i Marija, življahu životom bogougodnim i svu pažnju posvećivahu hrišćanskom vaspitanju sinova svojih. Kada im sinovi porastoše, poslaše ih na nauke u Virit (Bejrut); no dogodi se, da bura potopi lađu. Promislom pak Božjim Jovan i Arkadije budu nekako spaseni i talasima izbačeni na obalu, ali na dva razna mesta, tako da svaki mišljaše za drugoga da je potonuo. Iz tuge jedan za drugim oni se oba zamonaše u dva razna manastira.[1] Posle dve godine ožalošćeni njihovi roditelji dođu u Jerusalim na poklonjenje svetinjama. Tamo pomoću prozorljivosti jednoga duhovnika sastanu se najpre brat s bratom, a potom i roditelji s decom svojom. Iz blagodarnosti prema Bogu Ksenofont i Marija razdadu sve svoje imanje siromasima, a oni se oboje zamonaše.[2] Dirljiva istorija ove četiri svete duše jasno pokazuje kako Gospod divno rukovodi sudbom onih, koji u Njega veruju; kako popušta na njih muku i žalost, da bi ih posle, još većma ojačane u veri, uveo u što veću radost. Umrli su u V veku.[3]
_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_05261_%D0%9A%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%BD%D1%82.png)
_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_05262_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F.png)
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 26. januara po crkvenom, a 8. februara po gregorijanskom kalendaru.[4]
Izvori uredi
- ^ „Sveti prepodobni Ksenofont i Marija, i sinovi njihovi Jovan i Arkadije”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-23.
- ^ „PREPODOBNI KSENOFONT I MARIJA”. Crkva Hrista Spasitelja u Ubu. 2019-09-29. Pristupljeno 2024-01-23.
- ^ Administrator. „Prepodobni Ksenofont i Marija - Eparhija Šumadijska”. www.eparhija-sumadijska.org.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-23.
- ^ „Sveci pravoslavne crkve na dan 8. februar/veljača”. www.nadanasnjidan.net. Pristupljeno 2024-01-23.
Veliki deo ovog teksta je preuzet iz ohridskog prologa svetog vladike Nikolaja Velimirovića. On ne podleže autorskim pravima