Kultura Esvatinija

Osnovno obeležje najvažnijih kulturnih ceremonija u Svazilendu su pesma i igra koju izvode muškarci i žene obučeni u spektakularnu tradicionalnu nošnju. Iako je monarhija bila kritikovana kao neliberalna, glavni kulturni festivali se okreću oko svetih ceremonija zbližavanja ljudi i podseća ih na njihovu vezu sa kraljem. Narodna nošnja je upadljiva i često se nosi, pogotovu na ceremonijama gde muškarci nose štitove po kojima se razlikuje i njihova pripadnost određenom puku. Mlađi muškarci, do 25 godina starosti, nose braonkasto crvene štitove sa kožom pavijana obmotanom oko držača. Zreliji muškarci koriste crnu i belu kožu kojom prekrivaju štitove, a ukrašavaju ga kožom majmuna. Stariji se mogu prepoznati po većim, sivim štitovima čiji su držači obmotani kožom šakala. Tradicionalna odeća podrazumeva suknju koja se nosi ispod većeg ili manjeg komada lavlje kože ili krzna. Žene takođe nose kožnu suknju sa ogrtačem. I muškarci i žene se ukrašavaju perlama, ogrlicama i narukvicama.

Sisvati i Engleski su službeni jezici, a pismo je Englesko. Iako religija domorodaca nije široko rasprostranjena, tradicionalna Svazi kultura ostaje čvrsto ukorenjena u životima ovog naroda. Važne ceremonije, kao što su Incvala i Umhlanga, imaju religiozni karakter. Jedan od najvažnijih elemenata Incvala običaja predstavlja hodočašće do njihove rodne zemlje, na obalama Mozambika, gde sakupljaju penu sa talasa Indijskog okeana. Prezime Dlamini je najčešće i rasprostranjeno je u svim delovima zemlje. Većina njih tvrdi da su po poreklu pripadnici kraljevske loze, tako da se nedavne 1998. dogodio nesporazum kada su se dva čoveka istog imena, Peter Dlamini, pojavili da daju zakletvu za jedno ministarsko mesto. Većina populacije pripada Svazi narodu, ali postoji i mali broj Zulua, Tsonga-Shangaan i Evropljana. Izbeglice iz Mozambika, kako afričkog tako i evropskog porekla, čine značajnu manjinu.

Kukuruz je osnovna žitarica i uglavnom se konzumira kao kaša sa dodatkom masti, što možda zvuči neprivlačno, ali ne treba zaboraviti da je ovo siromašna zemlja koja hronično boluje od nedostatka zaliha hrane u regionima sklonim suši. U prošlosti, Svazi su jeli dosta mesa, ali je danas ishrana ograničena na kukuruz, mleko i povrće. Afričko domaće pivo se pravi uglavnom od sorguma ili kukuruza i vredi ga probati, mada, njegov kvalitet varira od mesta do mesta.

Pevanje i igranje su najvažniji u Svazi svakodnevnici. Pevanje uključuje i pojanje (pesme hvale, tzv. Mantre). Grnčarija i rezbarenje su sledeći po važnosti u Svazi kulturi.

Religija

U biti, Svaziji su monoteisti, bez akcenta na vrhovno biće, superiornog Boga. Iako ga priznaju kao vrhovnog Gospodara, Svaziji su ipak okrenuti drvenom običaju poštovanja duhova predaka. Još uvek postoji i tradicija prinošenja žrtava precima, kako u vidu ritualnog klanja životinja, tako i prinošenjem raznih poklona, voća, rukotvorina, da bi se umilostivili preci i zatražila pomoć. Postoje i određeni običaji koji se sprovode s vremena na vreme, a kojima se, po verovanju, uspostavlja veza sa precima, na primer, ulazak novog člana u domaćinstvo, a to se posebno odnosi na prihvatanje mlade u kuću, budući da je njen duh za domaćinstvo stran. Venčanju prethodi niz običajnih radnji. Posle udvaranja, mladić dovodi devojku u kuću. Rano ujutro, članovi porodice mladića bude devojku na grub način (ne potpuno neočekivano) i odvode je do pojila gde počinju da je vređaju kako bi je rasplakale. To je takozvana inicijacija duha nepoznate devojke, koji bi eventualno u budućnosti mogao da naruši mir čitavog domaćinstva.

Običaji

Venčanje (lobola)

Porodica muškarca menja stoku i ostale korisne životinje (prosek je oko 15 grla ili komada), za devojku. Ponekad, ako nisu u mogućnosti da daju odjednom, oni plaćaju u ’’ratama’’.

Ceremonija tradicionalnog venčanja (umtsimba)- Obično se odvija vikendom, u toku ’’suve’’ sezone koja u Svazilendu traje od Juna do Avgusta. Petkom uveče, mlada i njeni rođaci idu do mladoženjine kuće. Subotom ujutru počinje zabava koja se odvija pored najbliže reke ili potoka, gde se devojka predstavlja precima familije mladića. Služi se meso od goveda i koza, a posle podne počinje veliki ples u okviru mladoženjinog imanja. Nedeljom ujutru, mlada sa svojim rođakama nabada mladoženjinu zemlju kopljem koje služi za teranje stoke, a nakon toga joj boje kožu crvenom zemljanom bojom. To bojenje je najviši čin u samom ritualu venčanja i ni jedna žena u Svazilendu ne može biti bojena više od jedanput! Nakon toga, kao završnica venčanja, dolazi na red i otvaranje poklona, što radi mlada tako što ih prezentuje svom suprugu.

Kada jednom postane član porodice, devojka više ne može da je napusti, osim u tri slučaja: neverstva, krađe ili veštičarenja. Pod ovim okolnostima porodica mladića može da je otera, ali se njena porodica može zauzeti za njenu odbranu i pregovarati sa familijom supruga.

Rođenje

Neposredno nakon rođenja deteta, roditelji i prisutni sunarodnici, skupljaju biljke i životinje koje su specifične za taj klan, prave mešavinu od njihovih delova, spaljuju i inhaliraju dete tim dimom, kako bi mu doneli sreću u životu.

Smrt

Pokojnici se sahranjuju blizu njihovog imanja, odmah pored domaćinstva, a samo kraljevi i članovi kraljevske familije se sahranjuju u planinskim pećinama. Sahrane su veoma bitne među Svazijima, i znače im i zbog češćeg međusobnog viđanja. Tradicionalno, nemaju pomene, kao recimo, pravoslavci, ali se posle 30 dana viđaju da isperu zatrovanost smrću.

Medicina

Još uvek su širom zastupljeni tradicionalni vračevi:

Inuanga (doktor) koji leči alternativnim lekovima spravljanim u domaćinstvima, zasnovanim na travama
Sangoma (prorok), obično ženske osobe koje komuniciraju sa duhovima predaka kao bi otkrile rešenje problema
Umtsakatsi (veštac, čarobnjak) koji povređuje ili ubija ljude magijom

Molitve

Svaziji su eksperti u pisanju oda i pojanju. Postoji i zanimanje vezano za ovu kulturnu oblast, a pisci ovih oda pišu za svakog kralja, svakog poglavara, svaku viđeniju ličnost. To je toliko rasprostranjeno u Svazilendu da čak i vozači autobusa naračuju ode za svoje vozilo, i vozeći ih pojaju.

Prezimena - Ako koristite prezime neke osobe u obraćanju, to je mnogo veća čast nego korišćenje imena. Savko prezime ima svoju ekstenziju, čime se jasno stavlja do znanja o situaciji u kojoj se nalazite sa osobom – to može biti zahvaljivanje, pozdrav kao dobar dan ili pozdrav za do viđenja. Zvuči nejasno? Evo jednog primera: Nkhosi Dlamini vena vekunene vena veluhlanga mlangeni lomuhle Nkhosi, što u bukvalnom prevodu znači: Gospodine/Gospođo, Dlamini (prezime), Vi, koji ste u pravu, Vi, koji ste umilni, Vi koji ste tako lepi na suncu, Dobar dan!

Odeća - Dečaci i muškarci nose kožu određene divlje životinje do nivoa butina. Devojke nose suknje, pletene od posebnih tekstilnih trava. Žene sa decom nose suknje napravljene od kravlje kože, i dižu kose u punđe, tzv. Bee hive stil. Udate žene, koje još nemaju decu nose i ešarpu napravljenu od kozje kože, preko svog ramena.

Vojska i vojne formacije - Svaki muškarac pripada nekoj vojnoj formaciji, u ratu i miru. Te jedinice formira kralj svakih pet godina. Mladi muškarci se vode u jedinice koje su pod kraljevom komadom i služe kao njegova lična garda. Jedinice kojima vojnici pripadaju se lako prepoznju po bojama kravlje kože koju vojnici nose preko ramena – svaka boja ukazuje na posebnu jedinicu ili puk. Kralj ih poziva četiri puta godišnje pri sledećim prilikama: Incvala (nešto kao redovan vojni rok), zatim, za kraljevsko venčanje koje se održava samo u Januaru, za žetvu u Maju i setvu u Julu.

Dva najvažnija tradicionalna plesa su:

Umhlanga ili Ples Trske je osmodnevna ceremonija gde devojke seku trsku i donose Kraljici Majci. Završnica ovog rituala je ples koji nema takmičarski duh. Ova ceremonija se odvija krajem avgusta ili početkom septembra, u zavisnosi od toga kada je Kraljica Majka sazove, a to opet zavisi od toga kada je trska zrela za sečenje. Samo devojke, neudate i bez dece, mogu da učestvuju u ovom ritualu.

Ciljevi ove ceremonije su sledeći:

država čestitost devojke
Počasni rad za Kraljicu Majku
Uči mlade solidarnosti i zajedničkom radu

Kraljevska porodica imenuje Indunu, kapitena, vođu tima, a ona, preko radija, objavljuje datum početka ceremonije. Ona će biti obučena i upućena u sva potrebna znanja vezana za kraljevski protokol. Jedna od kraljevih kćeri je njen lični trener.

Prvi dan:

Devojke se okupljaju u kraljevskom selu Kraljice Majke. Danas je to Ludzidzini, a u Sobhuzino vreme je to bio Lobamba. Dolaze u grupama od po dve stotine (otprilike), nadziru ih muškarci, za svaku grupu po četvorica, sa po jednim supervizorom. Spavaju u ležaljkama i prostirkama na proplancima sela ili u obližnjim školama, po učionicama.

Drugi dan:

Podeljene su u dve grupe. Starije, od 14 do 22 godine i mlađe, od 8 do 13 godina. Posle podne počinje marš do polja trske sa supervizorima. Starije devojke ponekad idu čak i do grada Ntondozi udaljenog čak 30 kilometara od kraljevskog sela, dok mlađe devojke idu do Bhamskhe pored Malkerna, udaljenog oko 10 kilometara. Ako su starije devojke poslate na još udaljenije farme, onda im vlada omogućava transport. Devojke stižu na odredište oko večeri i nakon obeda idu na spavanje po već postavljenim šatorima. Ranije su ih lokalni meštani primli u svoje kolibe na prenoćišta.

Treći dan:

Devojke seku trsku, obično deset do dvadeset po zahvatu, i to obavljaju dugim a širokim mačetama. Svaka devojka vezuje snopove trske, nekada kanapima pravljenim od trske (i danas ako tome prisustvuju turisti), a danas plastičnim kanapima.

Četvrti dan:

Posle podne su devojke spremne da se vrate u selo Krajice Majke, noseći svoje snopove trske. Vraćaju se u toku noći, da bi se videlo kako su prešle dugačak put.

Peti dan:

Dan odmora kada devojke pripremaju svečane uniforme za ples i prave jedne drugima, čuvene etno frizure.

Šesti dan:

Prvi dan plesa, počinje oko 15 h i završava se nakon dva sata. To izgleda vrlo živopisno, s obzirom na to da devojke prilaze Kraljici Majci u grupama i bacajući snoplje pred njene noge, pevaju pesme. To ne bi bilo tako živopisno da svaka grupa ne peva svoju pesmu! Nakon postavljanja trske ispred Kraljice Majke, nastavljaju sa plesom, pevajući, svaka grupa, svoju pesmu.

Sedmi dan:

Poslednji dan plesa, kada i kralj dolazi na ceremoniju.

Osmi dan:

Kralj naređuje da se zakolje dvadeset do dvadest i pet velikih komada stoke kako bi se pripremila gozba za devojke. Svaka od njih uzima po veće parče mesa i odlazi svojoj kući.

Incvala ili Kraljevska Ceremonija se odvija četvrtog dana posle punog meseca, najbližeg najdužem danu – 21. septembru. Za turiste se ovo najčešće zove ceremonija prvog voća, iako je kraljevsko probanje voća samo jedan od aspekata rituala. Kada nema kralja (period vladavine Kraljice Majke), onda nema ni Incvale. U slučaju da se taj ritual izvrši u čast nekog drugog, to se smatra vrhovnom izdajom!

Svaki Svazi može da učestvuje u ritualu, posebno na vrhuncu ceremonije – četvrtog dana velike Incvale. Ključne figure u ovom procesu su Kralj, Kraljica majka, kraljevske supruge i deca, induani (guverneri pokrajina) i poglavice vojnih pukova.

Za vreme punog meseca u Novembru, bemanti kreću iz sela Kraljice Majke u dve grupe:

Velika grupa kreće u Ka Tembe (Catembe, južno od Maputa) da bi zahvatili morsku vodu
Mala grupa kreće severno, da bi sakupili vodu sa reka

Bemanti se vraćaju u Kraljevsku prestonicu i to sve do novog meseca u Decembru.

Tada počije Mala Incvala: dva dana plesa, pevanja i rituala.

Četrnaest dana kasnije počinje Velika Incvala.

Prvi dan: Prinošenje Lusekvane (sikamora grm, Dichrostachus cinerea)

Mlade neženje koje kreću iz sela Kraljice Majke, marširaju oko 50 kilometara dok ne počnu da seku grane Lusekvane žbuna, pod sjajem meseca.

Drugi dan: Ispuštanje Luksekvane

Mladići smeštaju odsečeno granje u dvorište nacionalnog odseka za stočarstvo, a stariji mladići mašu granjem kroz dvorište Kraljeve lične rezidencije.

Treći dan: Dan bika

Jutro: dečaci seku grane crnog imbondvo (crvenog vilinog grma, Combretum apiculatum) i ovo dodaju ostatku odsečenog šiblja.

Posle podne: dok Kralj prima medicine u svojoj rezidenciji, počinje lov na crnog bika. Lusekvane učesnici love zver, savladaju je i vraćaju Kralju u rezidenciju. U Rezidenciji se bik zakolje i to daje važne sastojke medicini, koja će simbolično lečiti Kralja od neprijatelja.

Četvrti dan:

Glavni dan: svi ključni akteri ovog događaja su ovde, a kralj i njegove vojskovođe se pojavjljuju u punoj ratničkoj opremi. Kralj zagrize i ispljune određene biljke i voćke, a zatim baca svetu tikvu, koju će štitom uhvatiti neki od učesnika.

Peti dan: Dan Apstinencije

Kralj seda u osamu svete kolibe, a bemanti viču kroz prestonicu da u toku sunčevih sati nema seksualnih kontakata, dodirivanja vode, stavljanja nakita i boja na telo, sedenja na madracima i stolicama, rukovanja, češanja, pevanja, igranja i veselja.

Šesti dan: Dan panja

Kraljeva lična garda maršira do šume odakle se vraćaju sa drvima za vatru. Stariji pripreme veliku vatru u koju se bacaju predmeti koji označavaju prethodnu godinu, a sve to uz pevanje, udaraljke i neizostavni ples. Kralj će ostati da samuje u izolaciji do sledećeg punog meseca, a tada će se ukloniti lusekvane granje sa ulaza u kraljevu kolibu.