Kurgan Čuka
Čuka je stara humka u opštini Sombor, u blizini Stanišića. Jedan deo njenog materijala, otprilike polovinu, odneli su meštani kao građevinski materijal. Po tom preseku humka je jedinstvena, jer omogućava da se vidi njen ceo profil, sa slojevima nanošenja, pa se može stvoriti slika o načinu njenog podizanja. Humka, to jest ono što je ostalo od nje i danas ima oko 3,5 m visine, a sigurno je da je ona bila nešto viša u svojoj originalnoj formi. I ovako, vidik sa nje je savršeno dobar, jer se nalazi na najvišoj tački okoline (117 m), na obali starog meandra jedne od pritoka reke Mostonge.
 "Čuka"
|
|
 | |
  |
|
| Naziv humke ili grupe: | Čuka |
|---|---|
| Kodni naziv: | BAC068 |
| Tip: | Humka, kurgan |
| Lokacija (opština): | |
| Tradicionalni naziv: | nema |
| Poreklo naziva: | Lokalni naziv |
| Istorijski period: | III-I.vek p. n. e. |
| Epoha: | Eneolit-bronzano doba |
| Poreklo (kultura): | "kurganski narodi" (skiti?, sarmati?) |
| Dimenzije (približno): | 25×(28) m |
| Visina (približno): | 3,5 m |
| Materijal: | Zemlja |
| Stanje: | Dopola uništena |
| Arheološki istraženo: | Ne |
Istorija uredi
.png)
.png)
Drevnim narodima je blizina vode bila od strateške važnosti: za ribolov, za pojenje stoke, za kupanje konja, za mogućnost povlačenja od jačeg neprijatelja. "Čuka" je danas na suvom, ali samo jer je okolina isušena melioracionim kanalima. Nekada su ovde bili ritovi i plavna područja, a i danas je podzemna voda visoko, što se vidi u kopovima ciglane u Stanišiću.
Iako je izgubila od svog nekadašnjeg sjaja, ova humka i dalje predstavlja najbolju tačku osmatranja okoline. U neposrednoj blizini, oko kilometar južnije nalaze se još dve humke, bez naziva, a u samoj blizini Stanišića bila je i jedna manja, koja se zvala "Turska glava" (mađ. Török halom). Ova humka je uništena,[1] pa su je kasniji kartografi pomešali sa Čukom, i na mapama ponekad pored nje stoji "Turska gora".[2] Prema lokalnom predanju, ovde je bio sahranjen turski vojskovođa iz austro-turskih ratova. Usmena predaja kaže, da je početkom 1920. godine u Stanišić došla grupa arheologa, turaka, koji su došli po posmrtne ostatke visokog oficira koji je bio sahranjen u okolini sela. Navodno, oni su znali tačno gde se grob nalazi, otkopali vojskovođu i odneli ga u Tursku. Međutim, nikakav preživeli zapis ne potvrđuje istinitost ove predaje.[1]
Prema drugoj priči, veći brežujak nadomak sela, "Čuku" napravili su turski vojnici prilikom puta u osvajanje Beča. Oni su, kako legenda kaže, u svojim kapama i čizmama nanosili zemlju kako bi stvorili ovo uzvišenje. Sa njega je hodža vodio molitvu ili im je vojskovođa držao govor. Česta je priča i o grobu junaka, najčešće turskog. Priča i legendi je mnogo, a brdo polako nestaje, erodira, i sa njim će nestati sve ove priče i legende. Najlepša i najinteresantnija od svih, a za koju sigurno znamo da nije istinita jeste da je tu Kraljević Marko, umoran od putovanja i avantura, seo da se odmori i otresao blato sa svojih opanaka i tako je brdo nastalo.[1]
Neobična uzvišenja u Stanišićkom ataru privukla su pažnju i arheologa i tako je još 1902. godine po nalogu Istorijskog društva Bačkobodroške županije (mađ. Bács-Bodrog Vármegyei Történelmi Társulat) prekopana manja humka, bliže selu. Radovima je rukovodio Beke Imre. Na razočarenje istraživača u unutrašnjosti brda nije ništa nađeno. Ipak, značajno je da su konstatovali da je brdašce nastalo veštačkim putem – nanošenjem zemlje. Rediger Lajoš, drugi član ekipe istraživača je procenio da je brdo nastalo u II-III. veku n. e. Prema tome, moguća je veza sa sarmatima, čije grobove često izvrće plug u ovom kraju (na primer tokom 2010. godine otkriven je sarmatski grob u bašti koja je gotovo u centru sela).[1]
Stanje i perspektive uredi
Humka "Čuka" ne uživa zaštitu države, i nema status arheološkog nalazišta ili spomenika kulture. Ono što od nje i dalje stoji, sačuvano je samo dobrim pristupom meštana.
Poreklo naziva uredi
Poreklo imena nije poznato, ali je logično pretpostaviti da se humku upotrebljava izraz koji u srpskom jeziku znači vrh, i koji se koristi u nazivima nekih naših planina (na primer "Velika čuka" vrh Gledićkih planina u Šumadiji ili "Jelenova čuka" na planini kod Majdanpeka). U ovoj ravnici, sa njenim izgledom i visinom ova humka se zaista izdiže gotovo u vidu mini planine – kao vrh čuke.
.JPG)
Galerija uredi
|
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
.JPG)
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v g Robert Kučo (2012): Stanišić – vodič kroz istoriju jednog naselja u Bačkoj, samostalno izdanje. str. 23-24
- ^ Topografičeskie kartы masštaba 1:100000, opublikovannыe VTU GŠ (Voenno-topografičeskoe upravlenie Generalьnogo štaba), Moskva 1983 – Glavnoe upravlenie geodezii i kartografii pri Sovete Ministrov SSSR – SKTB Glavtonnelьmetrostroя Mintransstroя SSSR, Moskva 1984
Literatura uredi
- Nikola Tasić (1983): Jugoslovensko Podunavlje od indoevropske seobe do prodora Skita - Posebna izdanja Balkanološkog instituta (Srpska akademija nauka i umetnosti) knj. 17.; Matica srpska, Odeljenje društvenih nauka, Novi Sad – Balkanološki institut SANU, Beograd
- Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)
