Википедија

Kjuanon

Kjuanon je američka politička teorija zavere i politički pokret.[1]

Kjuanon zastava sa logotipom K i istaknutim sloganom pokreta, na skupu za poštovanje Drugog amandmana u Ričmondu, Virdžinija, 2020.

Nastala je u američkoj krajnje desničarskoj političkoj sferi 2017. Kjuanon se fokusira na lažne tvrdnje anonimne osobe ili pojedinaca poznatih kao "Q". Te tvrdnje su prenosile, razvijale i dopunjavale brojne zajednice i uticajni ljudi povezani sa pokretom. Osnovna teorija Kjuanona je da je zavera satanskih,[2][3] kanibalističkih seksualnih zlostavljača dece koji upravljaju globalnim lancem trgovine dece seksom urotila protiv bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa tokom njegovog mandata. Kjuanon ima direktne korene u Picagejt-u, internet teoriji zavere koja se pojavila godinu dana ranije; takođe uključuje elemente mnogih drugih teorija.[4] Neki stručnjaci su Kjuanon opisali kao kult.[5]

Sledbenici teorije zavere kažu da se Trampova administracija tajno borila protiv zavere pedofila i da će sprovoditi masovna hapšenja i pogubljenja hiljada članova zavere na dan poznat kao „Oluja“ ili „Događaj“.[6] Pristalice Kjuanona su imenovale demokratske političare, holivudske glumce, visoke vladine zvaničnike, poslovne tajkune i medicinske stručnjake kao članove zavere.[7] Kjuanonje takođe tvrdio da je Tramp stimulisao zaveru ruskog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. kako bi angažovao Roberta Milera da mu se pridruži u razotkrivanju lanca trgovine seksom i sprečio državni udar Baraka Obame, Hilari Klinton, i Džordža Soroša.[8][9] Kjuanon je opisan kao antisemitski ili ukorenjen u antisemitskim stanovištima, zbog fiksacije na jevrejskog finansijera Džordža Soroša i teorija zavere o porodici Rotšild, čestoj meti antisemita.[10][11] Mnogi ga takođe smatraju antisemitskim zbog velike sličnosti sa antisemitskom krvnom klevetom, mitom da Jevreji uzimaju krv dece u ritualne svrhe.[12]

Iako ima svoje poreklo u starijim teorijama zavere, prvi K-ov post je bio u oktobru 2017. na anonimnoj veb stranici za slike 4čen. Q je tvrdio da je visoki vladin zvaničnik sa sa pristupom osetljivim informacija, koje obuhvataju informacije o Trampovo administraciji i njenim protivnicima u Sjedinjenim Državama.[13] K se ubrzo preselio na 8čen, čineći ga Kjuanonovom bazičnom internet stranicom.[14] Kjuovi često zagonetni postovi postali su poznati kao „kapi“, koje su kasnije prikupljale aplikacije i veb-sajtovi. Teorija zavere se proširila u virusni fenomen i brzo nadišla internet kulturu, postala poznata među opštom populacijom i pretvorila se u pravi politički pokret. Sledbenici su počeli da se pojavljuju na skupovima Trampove kampanje za reizbor u avgustu 2018,[15] a Tramp je uvećao broj Kjuanon naloga na Tviteru svojim retvitovanjima.[16] Kjuanon teorije zavere su takođe prenosile ruske i kineske državne medijske kompanije, nalozi trolova na društvenim mrežama,[17][18] i ekstremno desničarska Falun gung.[24]

Od svog pojavljivanja u američkoj politici, Kjuanon je pokrenuo pokrete širom sveta. Tačan broj pristalica Kjuanona je nejasan,[3][25] ali grupa ima veliki broj pratilaca na internetu.[2][3] Nakon pojačanog ispitivanja pokreta i njegovih heštegova, glavne društvene mreže kao što su Tviter[26] i Fejsbuk[27] počele su da preduzimaju mere da zaustave širenje teorije zavere.

Kjuanon sledbenici su počinili akte nasilja u brojnim prilikama.[28] Članovi pokreta aktivno su učestvovali na američkim predsedničkim izborima 2020. godine, tokom kojih su podržavali Trampovu kampanju i vodili informacioni rat u pokušaju da utiču na birače.[29][30] Nakon pobede Džoa Bajdena, oni su bili uključeni u napore da se ponište rezultati izbora. Nekoliko Trampovih saradnika, kao što su general Majkl Flin i dva člana njegovog pravnog tima, Lin Vud i Sidni Pauel, promovisali su teorije zavere izvedene iz Kjuanona. Kada ova taktika nije uspela, Trampove pristalice – mnogi od njih sledbenici Kjuanona - napali su američki Kapitol 6. januara 2021. Napad na Kapitol bio je prelomni trenutak za Kjuanon i doveo je do daljeg, trajnijeg uklanjanja naloga sledbenika i odbacivanja njihovih tvrdnji.[31][32]

Reference

uredi
  1. ^ „Gde su pristalice Kjuanon teorije zavere godinu dana posle upada u Kongres”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 2022-01-06. Pristupljeno 2022-10-15. 
  2. ^ a b Bracewell, Lorna (21. 1. 2021). „Gender, Populism, and the QAnon Conspiracy Movement”. Frontiers in Sociology. Frontiers Media. 5: 615727. ISSN 2297-7775. PMC 8022489  . PMID 33869533. doi:10.3389/fsoc.2020.615727  . 
  3. ^ a b v Crossley, James (septembar 2021). „The Apocalypse and Political Discourse in an Age of COVID”. Journal for the Study of the New Testament. SAGE Publications. 44 (1): 93—111. ISSN 1745-5294. doi:10.1177/0142064X211025464  . 
  4. ^ Roose, Kevin (3. 9. 2021). „What Is QAnon, the Viral Pro-Trump Conspiracy Theory?”. The New York Times. Pristupljeno 15. 2. 2022. 
  5. ^ Description of QAnon as a cult:
  6. ^ Rothschild 2021, str. 9, 28, 175.
  7. ^ Rothschild 2021, str. 21.
  8. ^ Laviola, Erin (1. 8. 2018). „QAnon Conspiracy: 5 Fast Facts You Need to Know”. Heavy. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  9. ^ Stanley-Becker, Isaac (1. 8. 2018). „'We are Q': A deranged conspiracy cult leaps from the Internet to the crowd at Trump's 'MAGA' tour”. The Washington Post. Pristupljeno 19. 9. 2018. 
  10. ^ Dunst, Charles (3. 8. 2018). „Is QAnon, the Latest pro-Trump Conspiracy Theory, anti-Semitic?”. Haaretz. Jewish Telegraphic Agency. Pristupljeno 21. 9. 2018. 
  11. ^ „Quantifying Hate: A Year of Anti-Semitism on Twitter”. Anti-Defamation League. Pristupljeno 9. 9. 2018. 
  12. ^ Sales, Ben (20. 9. 2020). „QAnon is an old form of anti-Semitism in a new package, say experts”. The Times of Israel. 
  13. ^ Griffin, Andrew (24. 8. 2020). „What is Qanon? The Origins of the Bizarre Conspiracy Theory Spreading Online”. The Independent. London. Pristupljeno 2. 10. 2020. 
  14. ^ Thomas, Elise (17. 2. 2020). „Qanon Deploys 'Information Warfare' to Influence the 2020 Election”. Wired. ISSN 1059-1028. Pristupljeno 21. 1. 2021. 
  15. ^ Bank, Justin; Stack, Liam; Victor, Daniel (1. 8. 2018). „What Is QAnon: Explaining the Internet Conspiracy Theory That Showed Up at a Trump Rally”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 1. 8. 2018. g. Pristupljeno 1. 8. 2018. 
  16. ^ Nguyen, Tina (12. 7. 2020). „Trump isn't secretly winking at QAnon. He's retweeting its followers”. Politico. Pristupljeno 16. 4. 2021. 
  17. ^ Menn, Joseph (24. 8. 2020). „Russian-backed organizations amplifying QAnon conspiracy theories, researchers say”. Reuters. Pristupljeno 4. 10. 2020. 
  18. ^ Cohen, Zachary (19. 4. 2021). „China and Russia 'weaponized' QAnon conspiracy around time of US Capitol attack, report says”. CNN. Pristupljeno 13. 12. 2021. 
  19. ^ Zuylen-Wood, Simon van (13. 1. 2021). „MAGA-land's Favorite Newspaper”. The Atlantic. Pristupljeno 19. 12. 2021. 
  20. ^ Alba, Davey (9. 3. 2021). „Epoch Media Casts Wider Net to Spread Its Message Online”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala  28. 12. 2021. g. Pristupljeno 19. 12. 2021. 
  21. ^ Zadrozny, Brandy; Collins, Ben (20. 8. 2019). „Trump, QAnon and an impending judgment day: Behind the Facebook-fueled rise of The Epoch Times”. NBC News. Pristupljeno 19. 12. 2021. 
  22. ^ Callery, James; Goddard, Jacqui (23. 8. 2021). „Most-clicked link on Facebook spread doubt about Covid vaccine”. The Times. ISSN 0140-0460. Pristupljeno 13. 2. 2022. „Facebook's data on the first quarter of this year shows that one of its most popular pages was an article by The Epoch Times, a far-right newspaper that has promoted QAnon conspiracy theories and misleading claims of voter fraud related to the 2020 US election.” 
  23. ^ Perrone, Alessio; Loucaides, Darren (10. 3. 2022). „A key source for Covid-skeptic movements, the Epoch Times yearns for a global audience”. Coda Media (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 3. 2022. 
  24. ^ Multiple sources:[19][20][21][22][23]
  25. ^ Shanahan, James (5. 3. 2021). „Support for QAnon is hard to measure – and polls may overestimate it”. The Conversation. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  26. ^ Conger, Kate (21. 7. 2020). „Twitter Takedown Targets QAnon Accounts”. The New York Times. Arhivirano iz originala 22. 7. 2020. g. Pristupljeno 19. 4. 2021. 
  27. ^ O'Sullivan, Donie (6. 10. 2020). „Three years later, Facebook says it will ban QAnon”. CNN. Pristupljeno 6. 10. 2020. 
  28. ^ Beckett, Lois (16. 10. 2020). „QAnon: a timeline of violence linked to the conspiracy theory”. The Guardian. Pristupljeno 11. 2. 2022. 
  29. ^ Tollefson, Jeff (4. 2. 2021). „Tracking QAnon: how Trump turned conspiracy-theory research upside down” (PDF). Nature. sv. 590. Nature Research. str. 192—193. ISSN 1476-4687. LCCN 12037118. PMID 33542489. doi:10.1038/d41586-021-00257-y. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 4. 2021. g. Pristupljeno 7. 10. 2021. 
  30. ^ Thomas, Elise (17. 2. 2020). „Qanon Deploys 'Information Warfare' to Influence the 2020 Election”. Wired. Pristupljeno 4. 10. 2020. 
  31. ^ „Twitter blocks 70,000 QAnon accounts after US Capitol riot”. Associated Press. 12. 1. 2021. Pristupljeno 13. 1. 2021. 
  32. ^ Roose, Kevin (17. 1. 2021). „A QAnon 'Digital Soldier' Marches On, Undeterred by Theory's Unraveling”. Arhivirano iz originala  17. 1. 2021. g. Pristupljeno 19. 4. 2021. 

Literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кјуанон&oldid=27821896”