Ladinghua sjinvenzi
Ladinghua sjinvenzi (kin: 拉丁化新文字; pin: Lādīnghuà Xīn Wénzì) je retko korišćena pravopisna latinizacija za mandarinski kineski jezik. Obično je pisana bez tonova pod pretpostavkom da pravilni tonovi mogu da se shvate iz konteksta.
Ladinghua je istorijski značajna kao prva romanizacija koju su umesto kineskih znakova koristili izvorni govornici kineskog jezika. Nastala je i razvijena u Sovjetskom Savezu, a koristili su je kineski useljenici sve do odlaska iz Sovjetskog Saveza. Nešto kasnije počela se koristiti u Severnoj Kini u preko 300 publikacija sve dok je kineske vlasti nisu zabranile.
Istorija i razvoj uredi
Izrada romanizacije (北方話拉丁化新文字) počela je 1928. kada je Sovjetski naučnoistraživački institut za Kinu odgovarajući sistem pisanja pomoću kog bi se opismenili brojni Kinezi na krajnjem istoku Sovjetskog Saveza, što bi olakšalo [1] njihovo dalje obrazovanje.
Ova romanizacija je trebalo da u potpunosti zameni kineske znakove, pri čemu su se autori odlučili za latinicu, smatrajući da će bolje poslužiti od ćirilice.[2] O[3] Za razliku od Gvoji romazija, sa komplikovanim pokazivanjem tona, Ladinghua sjinvenzi ne označava tonove i mogla se univerzalno korsititi koristiti za sve kineske jezike i narečja.
Autori sistema su bili KinezĆu Ćubaj (1899—1935), koji je tada živeo u Moskvi, i ruski lingvista V. S. Kolokolov (1896—1979).
Usklađen napor 1931. godine između Sovjetskih sinologa B. M. Alekseva, A. A. Dragunova i A. G. Šrprintsina, i Kineskih naučnika, tada u Moskvi, Ću Ćubaj, Vu Judžang, Lin Boću (林伯渠), Sjao San, Vang Sjangbao i Sju Teli su osnovali romanizaciju Latinhua Sinvendz. Romanizacija je bila podržana od brojnih kineskih intelektualaca kao što su Guo Moruo i Lu Sjun, i probe su provodene među doseljenim 100.000 kineskim radnicima za oko četiri godine. Sovjetski eksperiment sa latinizovanom kineskom pismu je došlo na kraju 1936, kad je većina kineskih imigrantnih radnika su se vratili u Kinu.[4] Upotrebavao se kasnije, u periodu 1940-1942, u komunističkoj kontrolisanoj pograničnoj regiji Kine Šaansji-Gansu-Ningsja. U novembru 1949, željeznice u severoistočnoj Kini su usvojili Latinhua Sinvendz za sve njihove telekomunikacije.
Za jedno vreme, ova latinizacija je bila vrlo važna u širenju pismenosti u severnoj Kini, i više od 300 publikacija, ukupno pola miliona izdanja pojavilo se u Latinhua Sinvendzu.[2] Međutim:
1944. godine pokret latinizacije je zvanično ograničen u područjima [Kine] pod kontrolom komunista na izgovoru da nema dovoljno osposobljenih kadri da uče narod. Verovatnije je da, kako su se komunisti pripremali da preuzmu vlast u mnogo širem području, oni su imale druge misli o retorici koja je okruživala pokret latinizacije; kako bi dobili maksimalnu popularnu podršku, oni su povukli podršku pokretu koji je duboko ucenjivao mnoge pristalice tradicionalnog pisanja.[5]
Opis uredi
Sinvendz je dizajniran tako da svaki dijalekt ima sopstven oblik abecede. Slova u nastavku dole predstavljaju samo jedan od trinaest mogućih šema, a ovde je oblik za severni mandarinski jezik.[6]
Većina Sinvendza je slično pinjinu u pravopisu. Međutim, zadnjonepčani (velarni) afrikativi su pisani sa istim slovima kao zadnjonepčani okluzivi, tako da Peking je pisan kao: „Peging (Beiging)“ u Sinvendzu. Druge razlike uključuju korišćenje „x“ za oba zvuka [x] i [ɕ], tako da znakovi 畫 (pin: huà) i 下 (pin: xià) su pisani kao „xua“ i „xia“.[7]
Početni glasovi uredi
| Bilabijalni | Labio- dentalni |
Alveolarni | Retrofleksni | Alveolo- palatalni |
Velarni | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Ploziv | b [p] |
p [pʰ] |
d [t] |
t [tʰ] |
g [k] |
k [kʰ] | |||||
| Nazal | m [m] |
n [n] |
|||||||||
| Lateralni aproksimant | l [l] |
||||||||||
| Afrikativ | z [ts] |
c [tsʰ] |
zh [tʂ] |
ch [tʂʰ] |
g (j) [tɕ] |
k (q) [tɕʰ] |
|||||
| Frikativ | f [f] |
s [s] |
sh [ʂ] |
rh (r) [ʐ/ɻ] |
x [ɕ] |
x (h) [x] | |||||
- Ključ
- Sinvendz se razlikuje od pinjina
- (Pinjin)
- [ИПА изговор]
U nekim slučajevima alveolo-palatalni g, k, x (pin: j, q, x) mogu se zameniti sa z, c, s. Na primer, 新 (pinjin: xīn, „novo“) mogu biti napisani kao xin ili sin u Sinvendzu.
Finali uredi
| Jezgro | Koda | Zadnji glas | |||
|---|---|---|---|---|---|
| Ø | i | u | y | ||
| a | Ø | a [a] |
ia [ia] |
ua [ua] |
|
| i | ai [ai] |
uai [uai] |
|||
| u | ao [au] |
iao [iau] |
|||
| n | an [an] |
ian [iɛn] |
uan [uan] |
yan (uan) [yɛn] | |
| ŋ | ang [aŋ] |
iang [iaŋ] |
uang [uaŋ] |
||
| ə | Ø | e/o1 [ɤ] |
ie [ie] |
uo [uo] |
ye/yo1 (üe/ue) [ye] |
| i | ei [ei] |
ui [uei] |
|||
| u | ou [ou] |
iu/iou2 [iou] |
|||
| n | en [ən] |
in [in] |
un [uən] |
yn (un) [yn] | |
| ŋ | eng [əŋ] |
ing [iŋ] |
ung3 [ʊŋ] |
yng (iong) [iʊŋ] | |
| ɹ | r (er) [ɚ] |
||||
| Ø | -4 (i) [ɨ] |
i [i] |
u [u] |
y (ü/u) [y] | |
- Ključ
- Sinvendz se razlikuje od pinjina
- (Pinjin)
- [ИПА изговор]
1„e“ i „ye“ su pisani kao „o“ i „yo“ posle početnih glasa g, k i x. Primjeri: gogo (哥哥; pinjin: gēge; stariji brat), xyosheng (学生; pinjin: xuésheng; učenik)
2Reč 有 (pinjin: yǒu) je pisana kao „iou“. Druge reči sa istim zvukom su pisane kao „iu“. Ovo je zato što reč 有 često se pojavljuje u kineskom.
3Samostalan „ung“ je napisan kao „weng“.
4Šta je napisano kao „i“ (IPA: [ɨ]) posle zh, ch, sh, r, z, c i s u pinjinu nije pisano u Sinvendzu.
Kao u pinjinu, razmaci u Sinvendzu su na osnovi cele reči, a ne jedan slog. Osim za „u“, drugi slogovi koji počinju sa u su uvijek pisani sa „w“ zamenjujući u. Slog „u“ počinje samo sa „w“ kada je u sredini reči. Isto to odnosi se na slogove koji počinju sa i, gde se zamenjuje, ili u slučaju sloga „i“, prethodi ga „j“. Slogovi koji počinju sa „y“ su prethođen sa „j“ samo u sredini reči i kada prethođen slog se završava sa „n“ ili "g". Ovo nije slično pinjinu, koji uvijek upotrebljava „w“ i „y“ nezavisno pozicijama slogova. Kao i u pinjinu, apostrof (') je korišten prije a, o i e da razdvoji slogove u reči kada dvosmislenost može se stvoriti.
Zbog toga što Sinvendz je pisan bez naznakom tona, dvosmislenosti može nastati sa određenim rečima sa istim glasom, ali drugim tonom. Kako bi se ovaj problem zaobišao, Sinvendz definiše spisak izuzetaka. Na primer, 买 (pinjin: mǎi, „kupiti“) i 卖 (pinjin: mài, „prodati“) je isti zvuk ali drugačiji ton. Ova prva peč je napisana kao maai a druga mai u Sinvendzu. Uz to, Sinvendz takođe zove na upotrebu Kineski poštanski sistem romanizacije kada se piše imena mesta u Kini.
Reference uredi
- ^ Uglavnom kineski imigranti u Vladivostoku i Habarovsku.
- ^ a b Čen 1999, str. 186
- ^ Hsia 1956, str. 109–110.
- ^ DeFransis (1950) piše: „uprkos kraju Latinhua u Sovjetskom Savezu, mišljenje sovjetskih naučnika koji su radili na latinizaciji je da je bio bezuslovni uspeh“ (str. 108).
- ^ Norman 1988, str. 262.
- ^ Čen 1999, str. 185–186.
- ^ Čen 1999, str. 185.
Literatura uredi
- Norman, J. (1988). Chinese. Cambridge: Cambridge University Press.
- (jezik: engleski) Milsky, C., "New Developments in Language Reform", The China Quarterly, Broj. 53, (januar-mart 1973), str. 98-133.
- (jezik: engleski) Hsia, T., China’s Language Reforms, Far Eastern Publications, Yale University, (New Haven), 1956.
- (jezik: engleski) Chen, P., "Phonetization of Chinese", pp. 164–190 in Chen, P., Modern Chinese: History and Sociolinguistics, Cambridge University Press, (Cambridge), 1999.
- (jezik: engleski) Džao J. R, Gramatika govornog kineskog, Štampa Univerziteta Kalifornije, (Berkeley), 1968.