Laonik Halkokondil
Laonik Halkokondil (grč. Λαονίκος ὁ Χαλκοκονδύλης) potiče iz jedne plemenite atinske porodice, koja je zbog krvne osvete franačkog vladara oko sredine 15. veka bila primorana da izbegne u Italiju. Laonik koji je, međutim, ostao u Grčkoj, bio je u izuzetnoj prilici da bude neposredni očevidac međusobnih borbi franačke i grčke gospode, kao i onih vođenih s Turcima. Kao izaslanak bio je na dvoru Murata II gde ga je isti svojevremeno držao u zatočeništvu; istu sudbinu doživeo je po drugi put 1446. g. kao izaslanik lakonskog despota Konstantina Dragaša. O njegovoj daljoj sudbini ne zna se ništa; međutim, zna se da je doživeo pad Carigrada (1453) i Trapezunta (1461).[1][2]
Laonik Halkokondil | |
---|---|
Datum rođenja | oko 1430. |
Mesto rođenja | Atina |
Datum smrti | oko 1470. |
Kao jedini Atinjanin za kojeg je vizantijska istorija književnosti čula, Laonik je napisao Istoriju (Ίστοριῶν) u deset knjiga u kojima obrađuje period 1298—1463. g. Kako ističe nemački vizantolog Karl Krumbaher (nem. Karl Krumbacher; 1856—1909), ono što čini ovo delo različitim od onih radova koje poznaje ranija vizantijska istoriografija jeste što ovde Vizantija nije više u središtu pažnje, nego to mesto preuzima Tursko carstvo. Laonik ne opisuje agoniju grčkog carstva, niti sitne spletke i dogmatske sporove kao npr. Grigora i Kantakuzin, već ogroman zamah mladog Osmanskog carstva koje je niklo na ruševinama grčkih, franačkih i južnoslovenskih gospodstava. U uvodu sasvim okvirno daje prikaz svetske istorije od Asiraca do 13. veka. Kako ocenjuje Krumbaher, umeće kojim je razložio prelazak od helenističke epohe ka Vizantijskoj državi, oštro razdvajanje pojma Rimljanin i Romej, kao i promišljeno izlaganje pokušaja uspostavljanja unije čine njegovo razumevanje vrednim svake hvale. Nakon što je više u kratkim crtama opisao Vizantijsko carstvo s kraja 13. veka, izložio je zamisao kako će da opiše jačanje turske države. Tema koju je izabrao da piše je možda jedna od najvrsnijih, ali u isto vreme i jedna od najzahtevnijih za koje vizantijska istoriografija zna. Njegovi prethodnici opisuju događaje koji su potekli iz velikog centra — Konstantinopolja, i u skladu s tim uvek mu se vraćaju; centralistički sistem im je posao učinio lakšim. Što se Laonika tiče, on je međutim predstavnik one epohe u kojoj se predmet vizantijske pažnje udubljuje u istoriju Turaka, Franaka i Južnih Slovena. Fokus se pomera ka odgovarajućim osloncima moći osmanskih vlastodržaca; vojni i politički pokreti ne potiču više iz stare prestonice na Bosforu, nego se neprestano smenjuju: čas su upereni na Vizantiju, čas na preostale još nepokorene delove istočne Evrope.
Vidi još
urediOdabrana literatura
uredi- K. Krumbacher, Geschichte der byzantinischen Litteratur, München 1897, S. 302—305.
- Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta.
Reference
uredi- ^ „52 – Laonikos Chalkokondyles”. Cabridge University Prees. Pristupljeno 22. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „Laonikos Chalkokondyles, *Histories*”. The British Library. Arhivirano iz originala 21. 09. 2020. g. Pristupljeno 22. 1. 2021.(jezik: engleski)