Laponski jezici

Laponski ili sami jezici su grupa jezika kojom govore Laponci na severu Evrope. Ovi jezici su često smatraju dijalektima jednog jezika, što u stvari nije tačno.

Rasprostranjenost sami jezika (Finska, Norveška, Rusija i Švedska)

Klasifikacija

Sami jezici spadaju u uralsku jezičku porodicu. Tradicionalno se tretiraju kao ogranak ugro-finske grupe jezika i da su najsrodniji balto-finskim jezicima. Međutim, ova teorija je dovedena u pitanje.

Mapa rasprostranjenosti sami jezika:

1. Južni sami
2. Ume sami
3. Pite sami
4. Lule sami
5. Severni sami
6. Skolt sami
7. Inari sami
8. Kildin sami
9. Ter sami

Sami jezici se mogu podeliti na zapadne i istočne ogranke. Ti ogranci se mogu podeliti i na manje celine i, na kraju, na posebne jezike. Neki jezici čine dijalekatski kontinuum u kome postoji izvesno razumevanje između govornika susednih jezika, ali između udaljenijih jezika razumevanje nije moguće. Ipak, postoje i oštrije razlike: govornici severnog samija, skolt samija i inari samija se ne mogu sporazumeti međusobno.

Zapadni ogranak:

• severni sami (oko 20.700 govornika)
• lule sami (2.000)
• ume sami (20)
• pite sami (20)
• južni sami (600)

Istočni ogranak:

• inari sami (300)
• skolt sami (420)
• kildin sami (500)
• ter sami (skoro izumro)
• kemi sami (izumro)
• akala sami (izumro)

Broj govornika je približan.

Područje

Sami jezici se koriste na severu Evrope, od južnih delova centralne Norveške i Švedske, preko severa Finske do poluostrva Kola u Rusiji, a granice tog područja ne prate političke granice. Nekada su se ovi jezici govorili na još većem području nego danas.

Pismo

Svi sami jezici koriste latinicu. Kildin sami koristi i ćirilicu.

Nije redak slučaj da jedan jezik ima dva pravopisa, zavisno od zemlje do zemlje.

Status

U nekim delovima severne Norveške imaju zvanični status, dok su u Švedskoj i Finskoj priznati manjinski jezici.

Ostalo

Većina jezika ove grupe spada u aglutinativne jezike; ipak, u nekima od njih, npr. u skolt samiju, došlo je do delimičnog približavanja fuzionim jezicima (slična pojava prisutna je i u estonskom jeziku, sa kojim su sami jezici u dalekom srodstvu).

Vidi još

• Vikipedija:Transkripcija sa skandinavskih jezika

Literatura

• Fernandez, J. 1997. Parlons lapon. - Paris.
• Itkonen, T. I. 1947. Lapparnas förekomst i Finland. - Ymer: 43–57. Stockholm.
• Koponen, Eino 1996. Lappische Lehnwörter im Finnischen und Karelischen. - Lars Gunnar Larsson (ed.), Lapponica et Uralica. 100 Jahre finnisch-ugrischer Unterricht an der Universität Uppsala. Studia Uralica Uppsaliensia 26: 83-98.
• Saarikivi, Janne 2004. Über das saamische Substratnamengut in Nordrußland und Finnland. - Finnisch-ugrische Forschungen 58: 162–234. Helsinki: Société Finno-Ougrienne.
• Sammallahti, Pekka (1998). The Saami Languages: an introduction. Kárášjohka: Davvi Girji OS. ISBN 82-7374-398-5. 
• Wilbur, Joshua. 2014. A grammar of Pite Saami. Berlin: Language Science Press. (Open access)