Википедија

Lajt Jagami

Lajt Jagami (jap. 夜神月, engl. Light Yagami) je fiktivni lik i glavni antiheroj mange „Beležnica smrti”, kreatora Cugumija Obe i Takešija Obate. On je prikazan kao akademski uspešan tinejdžer i genije kome je dosadno i koji pronalazi Beležnicu smrti, svesku sa natprirodnim moćima koju je ispustio šinigami Rjuk, koja omogućava onome ko je koristi da ubije bilo koga kome zna ime i kome je video lice. Pokušavajući da pretvori svet u utopiju, Lajt koristi ovu svesku da ubija kriminalce kao osvetnik Kira (jap. キラ).

Lajt Jagami
Lajt Jagami
Osnovne informacije
Druga imenaKira
Lajt Asahi (jap. 朝日月) [1]
El (od 60. poglavlja nadalje) [2]
PorodicaSojčiro Jagami (otac)
Sačiko Jagami (majka)
Saju Jagami (sestra)
Misa Amane (verenica)
Zanimanjestudent
detektiv
Podaci o liku
Rodmuški
Podaci o kreaciji
Prvo prik.Prvo poglavlje mange „Beležnica smrti”: „Dosada”
IzmislioCugumi Oba
Takeši Obata
TumačTacuja Fudživara (japanski filmovi)
Kendži Uraj (mjuzikl)
Hajato Kakizava (mjuzikl)
Masataka Kubota (igrana drama)
Net Vulf (američki film)

U animeu, glas mu daje Mamoru Mijano u japanskoj verziji, a Bred Svejl u engleskoj verziji. U serijalu igranih filmova, Lajta glumi Tacuja Fudživara, kome Svejl daje glas u sinhronizovanim verzijama istih filmova. U mjuziklu ga glume Kendži Uraj i Hajato Kakizava, dok ga u japanskoj igranoj drami glumi Masataka Kubota. U američkoj verziji filma ovu ulogu igra Net Vulf.

Stvaranje i koncept uredi

Cugumi Oba, pisac „Beležnice smrti”, je rekao da mu je urednik predložio prezime „Jagami” za Lajta. Oba je rekao da se nije previše brinuo o značenju prezimena (prezime „Jagami” se piše pomoću dva kandžija - kandži za „noć” i kandži za „Bog”); izjavio je da mu se dopalo tek nakon što je kreirao poslednju scenu u mangi jer je sa tom scenom prezime dobilo „dublje značenje”. Scena prikazuje Kirine sledbenike kako obožavaju svog novog boga u noći ispod mesečine - Lajtovo ime se piše pomoću kandžija za „mesec”.[3]

Takeši Obata, umetnik koji je ilustrovao „Beležnicu smrti”, rekao je da je veoma lako dizajnirao Lajta onako kako mu je lik opisan; taj „briljantni student koji je pomalo ekscentričan” je „pedantan i detaljan”. Kako se nedeljna serijalizacija nastavljala, Obata je pojednostavio svoj dizajn podsvesno uklanjajući „nepotrebne” crte i osećao je da „postaje sve bolji” u crtanju Lajta. Kada se pojavilo 35. poglavlje mange, urednik je obavestio Obatu da Lajt gubi svoja sećanja, te je on morao da nacrta Lajta na sličan način kako je to uradio u prvom poglavlju. Obata govori da se osećao kao da je „morao da zaboravi sve što je do tada naučio”. Obata je rekao da se veoma potrudio dizajnirajući Lajtov stil oblačenja. Prema Obatinim rečima, suočio se sa poteškoćama pokušavajući da smisli stil oblačenja jednog genija, tako da je istraživao modne časopise. Obata je zamislio Lajta kao „pametnog i uštogljenog” lika koji nosi formalnu odeću. Većina Lajtove odeće u „Knjizi smrti” je uska i Obata je izbegavao da mu nacrta farmerice. [4]

Kada je dizajnirao naslovnicu u boji, Obata je dodelio boje likovima tačno onako kako bi se „stvorila prava atmosfera”. Dodelio je „čistu” boju odnosno „nedostatak boje” Lajtu. [5]

Filmovi uredi

Šusuke Kaneko, režiser, nameravao je da predstavi Lajta kao saosećajnog lika na početku filma. Kada je Lajt našao Beležnicu smrti, Kaneko se potrudio da veoma pažljivo prikaže Lajtovu reakciju, to jest da Lajt reaguje „onako kako bismo svi mi reagovali”. Kaneko je promenio Lajtovu reakciju prvog susreta sa Beležnicom smrti jer je osećao kao da bi publici bilo teško da se suoseća sa Lajtom kad bi scena ostala kao što je bila u mangi. Kaneko je dodao da je stvorio Lajta na način koji prikazuje kako on vremenom „postaje sve više i više okrutan” kako bi publika stekla utisak „da bi i oni mogli da čine iste te stvari koje on čini” čak i ukoliko se ne saosećaju sa njim. [6]

Tacuja Fudživara, glumac koji glumi Lajta, izjavio je da mu je bilo veoma teško da iznese Lajtovog lika u filmovima zbog „nedostatka akcije” i zato što Lajt nema nikakve karakteristične pokrete tela već sve emocije izražava na svom licu. Fudživara je dodao da je imao poteškoće da prenese Lajtovu „neverovatnu inteligenciju” i da ukoliko ne bi odradio svoj posao kako treba, Lajtov lik bi ispao „veoma prazan i plitak”. Fudživara je objasnio da je želeo da Lajt plače u određenim scenama čak iako mu je Kaneko rekao da „Lajt ne plače”. Verovao je da će tako Lajt ispasti „iskreniji”. Kaneko je iskoristio taj predlog. [7]

Kaneko je dizajnirao Lajtovu sobu tako da predstavlja njegovu ličnost - čista, uredna i puna pravnih, kriminalističkih, stranih i akademskih knjiga. Originalna verzija Lajtove sobe sadržala je i radio, međutim Kaneko ga je zamenio usisivačem kako bi predstavio Lajta kao „čistunca”. [8]

Keniči Macujama, glumac koji glumi Ela, rekao je da su se Fudživara i on „toliko uneli u svoje uloge” da nisu međusobno pričali na snimanju; tek kada se snimanje završilo otišli su na piće. [7] Macujama je dodao da su El i Lajt „ekstremno” slični i da obojica imaju „snažan osećaj za pravdu”. [9]

Pojavljivanje uredi

U „Knjizi smrti” uredi

Lajt Jagami rođen je 28. februara 1986. godine. [10] Prikazan je kao atraktivni natprosečno inteligentni tinejdžer i uzoran student sa učtivom, povučenom i galantnom ličnošću, koji je popularan među svojim vršnjacima i profesorima i poznat po tome što je najbolji učenik.[11][12] Na početku priče, Lajt je učenik na poslednjoj godini srednje škole; kasnije upisuje To-Oh fakultet (jap. 東応大学). Njegov otac, Sojčiro Jagami, je načelnik Nacionalne Policijske Službe Japana i nadređeni operativnoj jedinici koja hvata kriminalca Kiru, ime koje je javnost dodelila izvršiocu neobjašnjivih zločina širom sveta. Lajtova Majka Sačiko je domaćica. Njegova mlađa sestra Saju ponaša se kao vesela devojka manje zainteresovana za studije u odnosu na svog brata.

Lajt se na početku prestravljuje moćima koje ima Beležnica smrti nakon što ih iz radoznalosti testira na dva kriminalca, ali vremenom ubeđuje sebe da je smrt kriminalaca opravdana. Lajt uskoro postaje vođen ličnom željom da oslobodi svet od kriminala koristeći Beležnicu smrti. Iako je sve započeo iz dobrih namera,[13] on se vremenom zatiče u situacijama u kojima ubija sprovodioce zakona, pa i nevine civile, kako bi izbegao da bude uhvaćen. Njegova etika je utilitaristička, što znači da opravdava i najekstremnija dela ako služe njegovom cilju. On je takođe vođen potrebom za pobedom koja je motiv za neke od njegovih najokrutnijih dela. U kombinaciji sa Beležnicom smrti, njegova oholost i inteligencija genija ubeđuju ga da samo on može da spasi svet.

Kako vreme prolazi, mala grupa japanskih policajaca na zadatku, uključujući Lajtovog oca, pod vođstvom ekscentričnog genija, detektiva Ela, sve više i više se približava otkriću Lajta. Iako El sumnja da je Lajt Kira, dopušta mu da radi na slučaju sa policijom. Tako počinje igra mačke i miša između njih dvojice, dok Lajt pokušava da sazna Elovo pravo ime kako bi ga ubio, El pokušava da navede Lajta da prizna svoje zločine kako bi mogao da ga uhapsi. Pošto su dela Mise Amane, strastvenog obožavaoca Kire i osobe koja takođe poseduje svoju Beležnicu smrti, skoro ukazala na to da je Lajt krivac, on biva prisiljen da odbaci vlasništvo nad svojom Beležnicom smrti te nakon toga gubi sva sećanja o tome da ju je ikada koristio. Nakon što je izgubio sećanja Lajt postaje sve ono što je bio na početku: brižna, empatična osoba koja nije voljna da manipuliše drugima i ne opravdava ubistvo. Kada ponovo postane vlasnik Beležnice smrti i sećanja mu se vrate, on manipuliše Misinim šinigamijem Rem da ubije Ela. Lajt zatim preuzima ulogu detektiva Ela i nastavlja traganje za Kirom sa policijom, dok uz pomoć Mise nastavlja sa ubistvima.

Nakon nešto više od četiri godine kasnije, Lajt zadobija podršku većine sveta, postižući da njegovi sledbenici obožavaju Kiru kao pravo božanstvo. Međutim, u to vreme dvojica Elovih štićenika, Melo i Nir, započinju svoju istragu o Kiri. Nir predvodi SPK (Specijalnu Proviziju Protiv Kire), američki istraživački tim koga čine agenti Centralne obaveštajne agencije i Ef-Bi-Aj-a dok se Melo udružuje sa mafijom. Iako Melo umire radeći odvojeno od Nira, njegova dela navode Terua Mikamija, čoveka koga je Lajt odabrao da ubija kriminalce koristeći drugu Beležnicu smrti, da počini grešku koja dovodi do Lajtovog hapšenja od strane Nira, SPK-a i japanske policije. Videvši da je Lajt konačno izgubio bitku, Rjuk upisuje njegovo ime u svoju Beležnicu smrti i time ga ubija, baš kako ga je upozorio da će učiniti kada su se njih dvojica prvi put sreli. [14]

U filmu uredi

Japanski serijal filmova uredi

U japanskom serijalu filmova, Lajta Jagamija igra Tacuja Fudživara, poznat po svojoj ulozi Šuje Nanahare u filmu „Batl Rojal”. U filmovima je prikazan kao karakterističan, popularan i intelektualno nadaren student, koji je veoma iznerviran i isfrustriran nemogućnošću pravnog sistema da uguši neobuzdan rast kriminalnih aktivnosti širom sveta, što postaje njegov motiv da koristi Beležnicu smrti kako bi stvorio utopijsko društvo bez zločina, pod aliasom osvetnika nalik bogu, poznatijem kao Kira, poput njegove uloge u mangi. Međutim lik je u manjoj meri promenjen i modifikovan. Na početku filma, Lajt je brucoš na pravnom fakultetu, umesto da bude na poslednjoj godini srednje škole kako je to prikazano na početku mange i animea. Lajtovi motivi su takođe izmenjeni u ovoj verziji, on koristi Beležnicu smrti pre svega radi svoje frustracije zbog neuspeha japanskog pravnog sistema. Lajt, pre nego što pronađe Beležnicu smrti, hakuje bazu podataka Nacionalne Policijske Službe Japana i otkriva da vlada ne uspeva da optuži mnoge kriminalce, što zbog nedostatka dokaza, što zbog tehničkih rupa u zakonu, pored drugih razloga. Takođe, Lajt pronalazi Beležnicu smrti u uličici jedne kišne noći, nakon susreta sa oslobođenim prestupnikom Takuom Šibuimaruom u jednom noćnom klubu. Još jedna od razlika jeste to što se Lajt upoznaje sa Rjukom odmah nakon što ubije Šibuimarua pomoću Beležnice smrti. Na kraju prvog filma, Lajt ubija svoju devojku Šiori Akino i namešta sve tako da njena smrt izgleda kao ubistvo i to koristi kao razlog za mržnju prema Kiri, kako bi se priključio istraživačkom timu nakon što zadobije njihovo saosećanje.

Lajt prepušta vlasništvo nad Beležnicom smrti Kijomi Takadi. Nakon što je Takada uhvaćena, Lajt je ubija kako bi povratio Beležnicu smrti, međutim, Beležnica sada pripada istraživačkom timu. El izjavljuje da će testirati „pravilo 13 dana”, lažno pravilo Beležnice smrti osmišljeno da bi dokazalo Lajtovu i Misinu nevinost. Rem, shvativši da će Elove akcije otkriti da je Misa „drugi Kira”, upisuje Elovo ime zajedno sa imenom njegovog pomoćnika Vatarija u svoju Beležnicu smrti. Lajt zatim upisuje ime svoga oca u Beležnicu, manipulišući tako svojim ocem da mu vrati zaplenjenu Beležnicu smrti. Lajt se suočava sa svojim ocem, međutim Sojčiro ne umire. Pojavljuju se članovi istraživačkog tima, uključujući i Ela. Pošto je već upisao sopstveno ime u Beležnicu, tako poništavajući Remino delo, El saopštava Lajtu da je pisao u lažnu Beležnicu smrti. Lajt zatim pokušava da piše u skriveni delić prave Beležnice, međutim upuca ga Macuda, član istraživačkog tima. Lajt govori Rjuku da upiše imena članova tima, obećavajući da će mu pokazati još mnogo zanimljivih stvari, zatim počinje da se smeje. Prestaje kada mu Rjuk pokaže da je upisao samo jedno ime, Lajtovo. Lajt pokušava da ga zaustavi, ali prolazi direktno kroz njega. Dok Lajt podleže efektu Beležnice smrti, Rjuk koristi priliku da mu otkrije da je ljudima koji su koristili Beležnicu smrti zabranjen ulazak i u Raj i u Pakao, te će večnost provesti u ništavilu. Lajt umire na rukama svoga oca, moleći ga da mu veruje kako je on delao kao Kira da bi uspostavio pravdu, čemu ga je Sojčiro učio još od detinjstva.

Nekoliko godina nakon Lajtove smrti, otkriveno je u drugom delu filma, „Beležnica smrti: Osvetli novi svet”, da je Lajt tajno odgajao svog sina, Hikarija Jagamija, kako bi nasledio Beležnicu smrti i nastavio tamo gde je Kira stao. Nakon što je Hikari postao punoletan, njegov staratelj Teru Mikami ga ubija kako bi preuzeo kontrolu nad Beležnicom smrti. Mikamija potom ubija policajac Cukuru Mišima, koji odlučuje da koristi Beležnicu kako bi nastavio Lajtovu zamisao da oslobodi svet od kriminala. Tokom filma, Mišima je uhapšen i on se dobrovoljno predaje, ostavljajući Beležnicu vlastima i tako uništavajući Kirino nasleđe.

Američka verzija filma uredi

U američkom filmu, glumac Net Vulf igra ulogu Lajta Tarnera, učenika srednje škole iz Sijetla. Predstavljen je kao inteligentni, ali tihi i introvertni tinejdžer, koji nailazi na misterioznu Beležnicu smrti i vremenom odlučuje da koristi njene natprirodne moći da vrši masakre širom sveta, kako bi od sveta napravio utopijsko drštvo bez kriminala, pod aliasom božanskog bića Kire, dok ga gone predstavnici elitne policijske jedinice iz Sijetla, predvođene misterioznim internacionalnim detektivom poznatijim pod imenom El i Lajtovim ocem Džejmsom Tarnerom, veteranskim policijskim detektivom iz Sijetla. [15] [16]

Margaret Kuoli igra Miu Saton (lik baziran na sociopatskim osobinama Lajta Jagamija [17]), Lajtovu devojku koja mu pomaže u njegovim delima koje izvršava kao Kira. U ovoj adaptaciji Lajt se veoma razlikuje od svog lika u mangi, nedostaju mu mnoge sociopatske, zlobne i nemilosrdne osobine koje poseduje originalni lik. Ova verzija Lajta je naivnija, suosećajnija i idealizovana, nema sestru i izgubio je majku u saobraćajnoj nesreći što mu je delimično služilo kao inspiracija da dela kao Kira. On ima blizak mada pomalo napet odnos sa svojim ocem i dok ga vršnjaci i profesori smatraju izuzetno nadarenim učenikom, nije popularan i smatran je izopštenim iz društva, te nije imao prijatelje. Za razliku od njegovog lika u mangi, manje je harizmatičan i samopouzdan, ali je moralniji i pokazuje nevoljnost da ubije nedužne ljude i policajce koji ga gone. Kako se film bližio kraju, pokazivao je tamniju, nemoralniju, prepredeniju i pedantniju stranu svoje ličnosti. Takođe, umesto da Lajt slučajno pronađe Beležnicu smrti, Rjuk ju je namenski dao Lajtu, kako bi se zabavio i video kako će prosečni srednjoškolac iskoristiti njene moći nalik božanskim moćima.

Nakon što ga je Rjuk namamio da ubije nasilnika, Lajt ubija kriminalca koji je u nesreći ubio njegovu majku. Zajedno sa Miom Saton, njegovom drugaricom iz razreda i simpatijom, Lajt započinje svoju misiju oslobađanja sveta od kriminala, poput njegovog lika iz mange. Međutim dolazi do nesuglasica između para o tome kako se suprotstaviti policiji koja ih juri, uključujući Ela i Lajtovog oca Džejmsa. Nakon što Mia ubije Vatarija, Elovog pomoćnika, ona planira da ukrade Beležnicu smrti Lajtu, ali je Lajt nadmudruje i ubija, te kuje plan da pomoću Beležnice izmanipuliše određeni broj kriminalaca da nastave njegove aktivnosti kao Kira, pre nego što svi oni počine samoubistvo, dok on sam sebi izaziva komu na mesec dana, što policiji potvrđuje njegovu nevinost. Na kraju filma, Džejms pokazuje Lajtu dokaz iz kojeg se vidi da je Lajt ubio onoga ko mu je ubio majku i Lajt priznaje da je on Kira te otkriva način na koji je uspeo da ih prevari da je nevin. U međuvremenu, El, posramljen od strane svojih nadređenih zbog toga što nije uspeo da dokaže da je Lajt krivac i tražeći osvetu za Vatarijevu smrt, razmatra da ubije Lajta sa skrivenim delićem papira iz Beležnice smrti koji pronalazi u Mijinoj sobi. Film se završava sa Rjukom koji se smeje Lajtu prikovanom za krevet i komentariše „kako su ljudska bića jako zanimljiva”.

U drugim medijima uredi

U igranoj drami iz 2015. godine, Lajtovu ulogu igra Masataka Kubota. [18] Slično kao u Netfliksovoj adaptaciji, Lajt je prikazan kao manje harizmatičan, nesiguran i na početku okleva da ubije policajce. Njegov odnos sa ocem Sojčirom je napet zbog smrti njegove majke koja se dogodila pre početka radnje serije. Međutim, u drugom delu serije on sve više pokazuje nemilosrdnost, inteligenciju i oholost poput lika iz mange.

Kao i u Netfliksovoj adaptaciji, Lajt ne pronalazi Beležnicu smrti slučajno već mu je daje Rjuk kao odgovor na njegov susret sa nasilnikom. Nakon što ponovo iskoristi Beležnicu kako bi spasio svoga oca koji je bio držan za taoca, Lajt nastavlja da je koristi kao Kira da ubija kriminalce. Kao odgovor na ubistva koja se dešavaju, detektiv El predvodi policijsku istragu protiv Kire, zajedno sa Lajtovim ocem Sojčirom. Kako se kraj serije približavao, El i Sojčiro shvataju Lajtovu obmanu i svaki pokušava da ga nagovori da se preda. Kada Lajt odbije da popusti, namamljen je da prizna sve nakon što El i Sojčiro žrtvuju svoje živote. Informacije koje su sakupljene žrtvom Ela i Sojčira otkrivene su policijskoj jedinici, koja opkoljava Lajta u skladištu u operaciji koju je predvodio Elov naslednik Nir. U očajničkom pokušaju da mu pomogne da izbegne hapšenje, Lajtov saučesnik Teru Mikami podmeće požar u skladištu, međutim Lajt je ostao zarobljen u vatri te izgara do smrti.

U mjuziklu, Lajta igraju Kendži Uraj i Hajato Kakizava u japanskoj produkciji, a Hong Kvang-ho i Han Dži-sang u korejskoj produkciji. [19]

Lajt se takođe pojavljuje zajedno sa Rjukom kao sporedni karakter u video igrici „Jump Force”, gde njegovog lika predstavlja Mamoru Mijano. Lajt se udružuje sa herojima igrice dok ne dođe do Umbra Kjuba, predmeta koji koriste antagonisti iz igrice, pomoću kojeg bi povratio moći Beležnice smrti koje je izgubio. [20]

Prijem uredi

 
Kosplej Lajta Jagamija

Analiza lika uredi

Oba je opisao Lajta kao žrtvu Beležnice smrti, pošto je Lajtov život bio uništen jednom kada se susreo sa njom. Prema Obi, kada se prvi put susreo sa Beležnicom smrti Lajt je bio „mladić koji je mogao da razume tuđi bol”. Oba je takođe rekao da se Rjuk nikada nije zainteresovao za svet ljudi, Lajt bi postao „jedan od najboljih policajaca na svetu” koji bi sa Elom hvatao kriminalce. [21] Dodao je da on veruje da debata o tome da li su Lajtova dela dobra ili loša „nije od velike važnosti”. Oba je rekao da on lično vidi Lajta kao „vraškog” lika. [22] Obata je rekao da mu je Lajt drugi omiljeni lik i da nije siguran da je to zato što mu se Lajtov karakter sviđa ili zato što je uspeo da nacrta „tako đavolskog lika” u magazinu za decu. [23]

Sudeći po Obi, Lajt vidi Misu Amane, koju je iskoristio kao saučesnika, kao „lošu osobu” tako da se ponaša emotivno hladno prema njoj te manipuliše njom, iako se pretvara da je voli i čak govori da će se oženiti njome. Jedino što ga je zaustavilo da je ubije bila je šinigami Rem, koja je zapretila da će ga ubiti ako Misa umre prerano ili ako on pokuša da joj oduzme život, iako je svesna da bi to dovelo do njene sopstvene smrti. [24]

Iako je Lajt prvobitno imao dobre namere, bio je „veoma uobražen” sa „izvitoperenim željama da postane nešto nalik Bogu”, voleo je svoju porodicu i nameravao je da promeni svet u „bolje mesto”. [24] Oba takođe izjavljuje da se Lajt „beskompromisno” ostvarujući svoje ideale „ukaljao” koristeći Beležnicu smrti i da su njegova dela „možda rezultat čistote u njemu” koja je tu bila pre nego što se domogao Beležnice smrti. [25]

Ova čistota se prikazuje u Lajtovoj promeni ličnosti nakon što se on privremeno odriče vlasništva nad Beležnicom smrti kako bi skinuo sumnju sa sebe. Gubeći svoja sećanja koja je imao kao Kira, zajedno sa gubitkom vlasništva nad Beležnicom smrti, Lajt pokazuje saosećanje, veliku nevoljnost da manipuliše drugima i da ubije drugoga. Jednom kada mu se sećanja povrate, ipak se vraća svojoj nemilosrdnoj strani ličnosti zvanoj Kira i ostaje to do svoje smrti. Uprkos tome, Oba izjavljuje da Lajt nikada nije izgubio ljubav prema svojoj porodici pošto ih je video kao pravedne ljude. [26]

Daglas Volk sa veb-sajta Salon opisuje Lajta kao „hladnokrvno manipulativnog”, „egomanijakalnog” i „serijskog ubicu koji ne pokazuje znake kajanja, kasapina ogromnih razmera” koji nije „Fredi Kruger, monstrum koji predstavlja čisto zlo, niti Patrik Bejtman, simbol zlobe njegovog doba”. Volk opisuje Lajta kao „manje više dobrog lika” koji iskreno veruje da drži visoka moralna načela. [27] Kada su ga pitali na koga on sebe najviše podseća od likova, Oba je rekao na Nira i „možda Lajta, zato što sam bio dobar učenik”, navodi Oba. [28]

Trevis Fiket sa veb-sajta Aj-Dži-En opisuje Lajta kao sociopatu. [29] Tom S. Pepirijum sa Aj-Dži-En-a opisuje Lajta kao „briljantnog, ali poremećenog”. [30] Volk opisuje Lajtov idealni svet kao „totalitarističko mesto kojim vladaju propagandski televizijski kanal i nepredvidivi tajni dželat”. Volk govori da Oba ponekad sugeriše da je Lajtov svet „na neki način bolji i sretniji od našeg”. [27] Jolion Baraka Tomas opisuje Lajtov pogled na pravdu kao „nečist” - „Njegov uobraženi pokušaj da spasi društvo od samog sebe je u isto vreme arogantan i okrutan”. Tošiki Inoe, organizator animea „Beležnica smrti”, opisuje Lajta kao „dete kome se desilo da mu se želja ostvari”. [31]

Kritike uredi

Tomas S. Pepirijum sa Aj-Dži-En-a je rekao da se osećao iznenađeno kada je video da su neki gledaoci, dok su gledali anime, želeli da Lajt bude pobednik ove priče; Pepirijum dodaje da je njegova žena rekla da je ona „nekako navijala za Lajta”. Pepirijum poredi želju da Lajt pobedi sa „navijanjem za Kevina Spejsija na kraju filma „Sedam””. [32] Pepirijum dodaje da je Bred Svejl, čovek koji daje glas Lajtu u engleskoj verziji, odlično uspeo da odradi „težak zadatak” postižući da Lajt bude istovremeno „dopadljiv i nemio”. [33] Džejson Šarpantje iz novina „The Anchor” izjavljuje da Lajtove osobine i njegova uloga glavnog lika formiraju deo onoga što čini „Beležnicu smrti” zanimljivom. [34] Lajt je takođe bio 18. na listi Aj-Dži-En-ovih najboljih anime likova svih vremena 2009. godine, gde je pisac članka Kris Mekenzi pohvalio to što je Lajt „očaravajuć”. [35] Godine 2014. našao se na 7. mestu na Aj-Dži-En-ovoj listi najboljih anime likova svih vremena, sa citatom koji izjavljuje da je „Lajt Jagami sila koja je vukla čitavu „Beležnicu smrti” i učinila je fenomenom”. [36] On se često navodi kao antiheroj i ponekad kao protagonista zlikovac. [37][38]

Tecuro Araki, režiser animea, rekao je da je osetio nagon da podrži i navija za Lajta. Araki je dodao da bi ga Lajt iskoristio i ubio kad bi on bio jedan od Lajtovih prijatelja, ali je i dalje verovao da je Lajt „toliko zanimljiv” i da bi zbog toga osetio privlačnost prema njemu. [31]

Polin Vong sa sajta OtakuZone iznela je svoja mišljenja o filmskoj adaptaciji Lajta Jagamija u „The Star”, maležanskim novinama. U članku, Vong govori da je veoma lep mladić Fudživara izneo ulogu Lajta „sa samopouzdanjem i gotovo savrešno, sve do najmanjeg zlobnog osmeha”. Kiti Sensej, citirana u istom maležanskom članku, rekla je da je Lajtov lik u filmu veoma dosledan liku iz mange”. [39]

Tacuja Fudživara, glumac koji glumi Lajta u filmovima, rekao je da je mogao da razume Lajtove namere da stvori novi svet čak iako je ubistvo veoma loše delo. [7] Macujama opisuje Ela i Lajta kao likove koji imaju „tako jedinstvene osobine da ih je nemoguće razumeti”. [7] Erika Toda, glumica koja je igrala ulogu Mise Amane u filmovima, opisala je Lajtova i Misina dela kao kriminalne postupke. [40]

Reference uredi

  1. ^ Oba, Cugumi. „Beležnica smrti”. 4. Viz medija. ISBN 9781421539645. OCLC 768066403. 
  2. ^ Oba, Cugumi; Obata, Takeši (2005). „Beležnica smrti”. 7. Shueisha. str. 159. ISBN 978-4-08-873830-7. 
  3. ^ Oba, Cugumi (2008). Beležnica smrti: Kako čitati - poglavlje „Kako misliti”. Viz medija. ISBN 9781421518886. OCLC 227191313. 
  4. ^ Oba, Cugumi (2008). Beležnica smrti: Kako čitati - poglavlje „Beleške Takešija Obate: O likovima”. Viz Komjunikejšns. str. 126. ISBN 9781421518886. OCLC 416906839. 
  5. ^ Oba, Cugumi (2008). Beležnica smrti: Kako čitati. Viz Komjunikejšns. str. 117. ISBN 9781421518886. OCLC 416906839. 
  6. ^ Hendl, Stiven. Oba, Cugumi (2009). Shonen Jump. 6. Viz medija. ISBN 978-1-4215-3012-3. OCLC 489682215. 
  7. ^ a b v g „The Stars”. www.thestar.com.my. 29. 10. 2006. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  8. ^ „The Making”. www.thestar.com.my. 29. 10. 2006. Arhivirano iz originala 18. 12. 2008. g. 
  9. ^ „The Dummy”. www.thestar.com.my. 
  10. ^ Oba, Cugumi (2008). Beležnica smrti: Kako čitati. Viz komjunikejšns. str. 8. ISBN 9781421518886. OCLC 416906839. 
  11. ^ Oba, Cugumi. „Beležnica smrti”. 2. Viz medija. str. 47. ISBN 9781421539645. OCLC 768066403. 
  12. ^ Tomas, Jolion Baraka (1. 5. 2012). „Horrific “Cults” and Comic Religion Manga after Aum”. Japanese Journal of Religious Studies. ISSN 0304-1042. doi:10.18874/jjrs.39.1.2012.127-151. 
  13. ^ Bruselas, Džejms. „Anime Reviews: Death Note a Must-Have, Naruto and Bleach a Bit Faded”. Arhivirano iz originala 16. 10. 2007. g. 
  14. ^ Oba, Cugumi (2007). Beležnica smrti. 12. Viz medija. ISBN 9781421597713. OCLC 1008888087. 
  15. ^ Krol, Džastin (29. 9. 2015). „‘Paper Towns” Nat Wolff to Star in Adam Wingard’s ‘Death Note’”. variety.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  16. ^ „Warners' Live-Action Death Note Film Casts Nat Wolff”. animenewsnetwork.com (na jeziku: engleski). 29. 9. 2015. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  17. ^ Trendakosta, Ketrin (28. 8. 2017). „Why Netflix's Death Note Is Really an Origin Story and Where a Sequel Could Go (na jeziku: engleski)”. io9.gizmodo.com. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  18. ^ „Masataka Kubota, Kento Yamazaki Star in Live-Action Death Note TV Series”. animenewsnetwork.com (na jeziku: engleski). 21. 5. 2015. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  19. ^ „Kenji Urai, Hayato Kakizawa Star in Death Note Musical”. animenewsnetwork.com (na jeziku: engleski). 29. 7. 2014. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  20. ^ „Igrica „Jump Force””. playstation.com. 
  21. ^ Oba, Cugumi (2008). Beležnica smrti: Kako čitati. Viz. str. 114. ISBN 9781421518886. OCLC 271666882. 
  22. ^ Oba, Cugumi (2008). Beležnica smrti: Kako čitati. Viz Komjunikejšns. str. 69. ISBN 9781421518886. OCLC 416906839. 
  23. ^ Oba, Cugumi (2008). Beležnica smrti: Kako čitati. Viz komjunikejšns. str. 190. ISBN 9781421518886. OCLC 416906839. 
  24. ^ a b Oba, Cugumi (2008). Beležnica smrti: Kako čitati. Viz. str. 65. ISBN 9781421518886. OCLC 271666882. 
  25. ^ Oba, Cugumi (2008). Beležnica smrti: Kako čitati. Viz Communications. str. 9. ISBN 9781421518886. OCLC 416906839. 
  26. ^ „Tsugumi Ohba Interview”. gaiaonline.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  27. ^ a b Volk, Daglas (26. 7. 2007). „Death strip”. Salon (novine). Arhivirano iz originala 10. 5. 2008. g. 
  28. ^ Oba, Cugumi (2008). Beležnica smrti: Kako čitati. Viz Komjunikejšns. str. 194. ISBN 9781421518886. OCLC 416906839. 
  29. ^ Fiket, Trevis (15. 5. 2007). „Death Note: "Rebirth" Review”. ign.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  30. ^ Pepirijum, Tom S (29. 10. 2007). „Death Note: "Confrontation" Review”. ign.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  31. ^ a b „Strast i snovi”. Newtype USA. 6: 50—51. 2007. 
  32. ^ Pepirijum, Tom S (4. 12. 2007). „Death Note: "Overcast" Review”. ign.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  33. ^ Pepirijum, Tom S (27. 2. 2008). „Death Note: "Ally" Review”. ign.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  34. ^ „Otaku Weekly Review 4/15/08”. The Anchor. 15. 4. 2008. Arhivirano iz originala 13. 7. 2008. g. 
  35. ^ Mekenzi, Kris (20. 10. 2009). „Top 25 anime charachters of all time”. ign.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  36. ^ Ramzi, Isler (4. 2. 2014). „Top 25 greatest anime characters”. ign.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  37. ^ Brener, Robin E (2007). Understanding Manga and Anime. ABC-CLIO, LLC. str. 46. ISBN 9780313094484. OCLC 1024268268. 
  38. ^ Taker, Keri (2009). I love geeks: the official handbook. Adams Media. str. 87. ISBN 9781605500232. OCLC 1038104782. 
  39. ^ „Death rocks”. The Star. 12. 11. 2006. 
  40. ^ Sensej, Kiti (14. 1. 2007). „Here’re a few hints of the second and concluding part of Death Note the movie, The Last Name.”. www.thestar.com.my. Arhivirano iz originala 23. 4. 2008. g. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лајт_Јагами&oldid=27396699”