Ležandrovi polinomi

Ležandrovi polinomi predstavljaju rešenja Ležandrove diferencijalne jednačine:

Naziv su dobili po francuskom matematičaru Adrijenu-Mari Ležandru. Ležandrova diferencijalna jednačina često se susreće u tehnici i fizici, a posebno prilikom rešavanja Laplasove jednačine u sfernom koordinatnom sistemu.

Svojstva i polinomi

uredi

Generirajuća formula za Ležandrove polinome je:

 

Ležandrovi polinomi mogu da se definišu i Rodrigezovom formulom:

 

Eksplicitni razvoj polinoma je:

 

Prvih nekoliko polinoma je:

 
Prvih 6 Ležandrovih polinoma
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Rekurzije

uredi

Razvojem formule (1) za n=0 i n=1 dobija se za prva dva polinoma:

 

Izvodom formule (1) dobija se:

 

a odatle se dobija rekurzivna relacija:

 

Ortogonalnost

uredi

Ležandrovi polinomi su ortogonalni:

 

gde je δmn Kronekerova delta funkcija.

Druga svojstva

uredi

Ležandrovi polinomi su simetrični ili antisimetrični, zavisno od n:

 

Polinomi mogu i da se predstave preko polarnoga ugla:

 

Postoji i rekurzivna relacija, koja uključuje izvode:

 

Primena Ležandrovih polinoma u fizici

uredi

Adrijen-Mari Ležandr je prvi uveo Ležandrove polinome 1782. kao koeficijente razvoja Njutnovoga gravitacionoga potencijala, tako da je razvio:

 

gde su   i   dužine vektora   i  , a   je ugao između ta dva vektora. Taj red konvergira kada je  . Ležandrovi polinomi pojavljuju se i prilikom rešavanja Laplasove jednačine   odnosno prilikom rešavanja potencijala u prostoru bez naelektrisanja.

Za potencijal dobija se:

 

Pridruženi Ležandrovi polinomi

uredi

Pored običnih Ležandrovih polinoma poostoje i pridruženi Ležandrovi polinomi  , koji predstavljaju rešenja opšte Ležandrove diferencijalne jednačine:

 

Pridruženi Ležandrovi polinomi   povezani su sa običnim Ležandrovim polinomima   sledećom relacijom:

 

Literatura

uredi