Ležandrovi polinomi
Ležandrovi polinomi predstavljaju rešenja Ležandrove diferencijalne jednačine:
Naziv su dobili po francuskom matematičaru Adrijenu-Mari Ležandru. Ležandrova diferencijalna jednačina često se susreće u tehnici i fizici, a posebno prilikom rešavanja Laplasove jednačine u sfernom koordinatnom sistemu.
Svojstva i polinomi
urediGenerirajuća formula za Ležandrove polinome je:
Ležandrovi polinomi mogu da se definišu i Rodrigezovom formulom:
Eksplicitni razvoj polinoma je:
Prvih nekoliko polinoma je:
Rekurzije
urediRazvojem formule (1) za n=0 i n=1 dobija se za prva dva polinoma:
Izvodom formule (1) dobija se:
a odatle se dobija rekurzivna relacija:
Ortogonalnost
urediLežandrovi polinomi su ortogonalni:
gde je δmn Kronekerova delta funkcija.
Druga svojstva
urediLežandrovi polinomi su simetrični ili antisimetrični, zavisno od n:
Polinomi mogu i da se predstave preko polarnoga ugla:
Postoji i rekurzivna relacija, koja uključuje izvode:
Primena Ležandrovih polinoma u fizici
urediAdrijen-Mari Ležandr je prvi uveo Ležandrove polinome 1782. kao koeficijente razvoja Njutnovoga gravitacionoga potencijala, tako da je razvio:
gde su i dužine vektora i , a je ugao između ta dva vektora. Taj red konvergira kada je . Ležandrovi polinomi pojavljuju se i prilikom rešavanja Laplasove jednačine odnosno prilikom rešavanja potencijala u prostoru bez naelektrisanja.
Za potencijal dobija se:
Pridruženi Ležandrovi polinomi
urediPored običnih Ležandrovih polinoma poostoje i pridruženi Ležandrovi polinomi , koji predstavljaju rešenja opšte Ležandrove diferencijalne jednačine:
Pridruženi Ležandrovi polinomi povezani su sa običnim Ležandrovim polinomima sledećom relacijom:
Literatura
uredi- Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A., eds. . Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables, New York: Dover. 1965. ISBN 978-0-486-61272-0.
- Ležandrovi polinomi