Leonid Habarov

Leonid Vasiljevič Habarov (rus. Леонид Васильевич Хабаров; Shadrinsk, 8. maj 1947) bivši je sovjetski i ruski vojni oficir, učesnik rata u Avganistanu koji je do penzionisanja dostigao čin pukovnika, glavni kritičar ruskog ministra odbrane Anatolija Serdjukova. Poznat je kao pripadnik vazdušno-desantnog bataljona, koji je prvi iz 40. armije prešao granicu sa Demokratskoj Republici Avganistan, i posle 450 km dugog marša bez gubitka zauzeo strateški važan prolaz Salang.

Leonid Habarov
Leonid Habarov
Vojna karijera
Služba	SSSR 1966—1991 (vojna služba) 1991—2010 (rektorska delatnost)
Rod	Sovjetska armija
Čin	Pukovnik
Jedinica	56. brigada posebna vazdušno-desantna
Komandant	4. padobranski bataljon
Učešće u ratovima	Sovjetsko-avganistanski rat
Kasniji rad	Društvene delatnosti
Odlikovanja	Orden crvene zastave

Vojna služba

Krajem decembra 1979. bataljon pod komandom kapetana Habarova je zauzeo izuzetno važno strateško mesto — prolaz Salang, koji je povezivao Kabul sa Sovjetskim Savezom. Vojnici pod njegovom komandom su stigli do Salanga za 22 časa bez ijednog gubitka. Neprijatelj ih jednostavno nije video pošto su većinu puta prešli pod okriljem mraka. Zahvaljujući ispravnom taktičkom potezu tiho je preuzeo kontrolu nad prolazom i preuzeo zaštitu tunela. Da ga je neprijatelj uništio, ulazak sovjetske vojske u Avganistan bi bio mnogo problematačniji. Njegovi padobranci su osamnaest meseci držali prolaz Salang, a onda su ga predali motorizovanom pešadijskom puku i krenuli dalje. Habarov je 13. aprila 1980. ranjen prvi put u ruku u koju će kasnije biti opet ranjen. Pri tom drugom težem ranjavanju on je još neko vreme bio svestan pa je spasio ranjenog vojnika nakon čega je smešten u helikopter i evakuisan. Svest je izgubio tek u borbenom helikopteru, a nakon dolaska u vojnu bolnicu nad njim će biti izvršeno 7 operacija u pokušaju spasavanja ruke.

Nakon izlečenja drugi put je poslan u Avganistan i tamo će ostati od oktobra 1984. do septembra 1985. Leonid je postao načelnik štaba 56. brigade posebne vazdušno-desantne jedinice. Osam meseci kasnije tokom borbene misije kada je vodio odred on je bio napadnut iz zasede, a zapovedni oklopni transporter s Habarovom će od posledice direktnog pogotka biti izbačen s puta i pasti u provaliju duboku dvadeset metara. Kao rezultat toga, Leonid je teško povređen (slomljena ključna kost, tri rebra i opet desna ruka), a lečen je prvo u Kabulu, a potom i Taškentu. Za hrabrost i junaštvo tokom vršenja dužnosti u Avganistanu odlikovan je Ordenom crvene zastave.

Društvene delatnosti i hapšenje

Nakon otpuštanja iz Oružanih snaga 1991, Habarov je postavljen na čelo Instituta Vojno-tehničkog obrazovanja UDTU (Uralski državni tehnički univerzitet), a izabran je i za potpredsednika Sverdlovske regionalne organizacije RSVA (Ruska Unija avganistanskih boraca).

Pukovnik Habarov je 19. jula 2011. uhapšen i trenutno je pod istragom, a zadržan je u istražnom zatvoru u Jekaterinburgu na osnovu sumnje za „oružanu pobunu i uključivanje u druge terorističke aktivnosti“. U raznim gradovima Ruske Federacije održani su mitinzi podrške, a slično se dogodilo i iz ruskih diplomatskih misija i konzularnih ureda u ZND.

Foto galerija

• 
  Amaterski bokser Leonid Khabarov (oko 1960e)
• 
  Poručnik Khabarov stoji na vratima aviona (1975)
• 
  “Oproštaj, crvene zastave!” Pukovnik Khabarov na ceremonije penzionisanja (2010)
• 
  Polkovnik Khabarov nakon penzionisanja daje televizijski intervju (2011)
• 
  “Slobodu pukovniku Khabarovu!” Demonstracija-protesta (2012)
• 
  Major VDV Dmitrij Khabarov, sin Leonida Khabarova (2012)

Literatura

• Štepo, Valeriй. (2011). Dnevnik «ubitogo» oficera (jezik: ruski)[[Kategorija:Članci sa spoljašnjim vezama na jeziku — ruski]]. Samara: s. i. Arhivirano iz originala 01. 11. 2023. g. Pristupljeno 20. 07. 2012. 

Spoljašnje veze

• Zvanični sajt saobraćaja “Sloboda pukovnik Habarov!” (jezik: ruski)