Lina Kostenko
Lina Vasilivna Kostenko (ukr. Ліна Василівна Костенко; rođena 19. mart 1930)[1][2] je ukrajinska pesnikinja, novinarka, pisac, izdavač i bivši sovjetski disident. Kao osnivač i vodeća predstavnica šezdeseterskog pesničkog pokreta, Lina Kostenko je opisana kao jedna od najistaknutijih ukrajinskih pesnika i zaslužna za oživljavanje lirske poezije na ukrajinskom jeziku.
Lina Kostenko | |
|---|---|
 Lina Kostenko 2006. godine | |
| Datum rođenja | 19. mart 1930. |
| Mesto rođenja | Ržiščiv, Ukrajinska SSR, SSSR (današnja Ukrajina) |
| Aktivni period | 1957–2023 |
| Nagrade | Nacionalni orden Legije časti Nacionalna nagrada Ševčenko |
Lina Kostenko je dobila brojna priznanja, uključujući zvanje počasnog profesora na Kijevo-mogiljanskoj akademiji, počasne doktorate univerziteta u Lavovu i Černovcima, kao i Nacionalnu nagradu Ševčenko i Nacionalni orden Legije časti.
Mladost i karijera uredi
Lina Vasilivna Kostenko je rođena u učiteljskoj porodici u Ržiščivu. Godine 1936. njena porodica se preselila iz Ržiščiva u ukrajinski glavni grad Kijev, gde je stekla srednje obrazovanje.[1]
Od 1937. do 1941. studirala je u Kijevskoj školi, koja se nalazila na ostrvu Truhaniv, gde je živela njena porodica. Školu su, pored ostalog dela sela, spalile nacističke snage 1943. godine.[3] Tim događajima je posvećena pesma Ja sam odrasla u kijevskoj Veneciji.
Nakon završene gimnazije, studirala je na Kijevskom pedagoškom institutu, a kasnije i na Književnom institutu Maksim Gorki u Moskvi, gde je diplomirala 1956. godine.[1][2]
Šezdeseterski pokret uredi
Lina Kostenko je bila jedna od prvih i najvažnijih ličnosti šezdeseterskog pokreta 1950-ih i 1960-ih. Njena poezija je tipično lirska i sofisticirana, ali se takođe u velikoj meri oslanja na aforizme, kolokvijalizam i satirični jezik, i tipično je kritična prema autoritarnosti.[2]
Lina Kostenko je zaslužna za oživljavanje lirske poezije na ukrajinskom jeziku,[4] i smatrana je jednom od najvećih ukrajinskih pesnikinja. Ivan Košeljevc, ukrajinski emigrantski akademik, nazvao je njeno pisanje bez presedana zbog odstupanja od socijalističkog realizma.[5]
Početkom 1960-ih učestvovala je na književnim večerima Kijevskog kreativnog omladinskog kluba. Nakon diplomiranja, objavila je tri zbirke poezije: Zemaljski zraci 1957., Jedra 1958. i Putovanja srca 1961. Pesme su postale izuzetno popularne među ukrajinskim čitaocima. Međutim, vlada Sovjetskog Saveza ju je primorala na ćutanje jer nije bila voljna da se potčini sovjetskim vlastima koje su cenzurisale njene pesme.[5]
Sukob sa sovjetskom vladom uredi
Godine 1961. kritikovana je zbog apolitizma. Godine 1963. zbirka poezije Star Integral je uklonjena iz štampe, dok je druga zbirka pesama, Kneževa gora, uklonjena iz tipografije.[5] Tokom ovih godina, njene pesme su objavljivane u čehoslovačkim časopisima i poljskim novinama. Međutim, samo su povremeno stizali do ukrajinske publike, uglavnom preko samizdata.
Lina Kostenko je 1965. godine potpisala protestno pismo protiv hapšenja ukrajinske inteligencije. Bila je prisutna na suđenju Mihailu Osadčiju i Miroslavi Zvaričevskoj u Lavovu. Tokom suđenja braći Gorinj bacala im je cveće. Zajedno sa Ivanom Dračom, obratila se redakciji časopisa Žovten (sada Dzvin) i lavovskim piscima sa predlogom da se stanu u odbranu uhapšenih. Pisci se nisu usudili da protestuju, već su podneli tužbu sa zahtevom da se uz kauciju pusti kao najmlađi uhapšeni Bogdan Gorinj. Ovi napori nisu uticali na suđenja, iako su uticali na moral ukrajinskih disidenata u to vreme.[1]
U maju 1966. godine, u Nacionalnom savezu pisaca Ukrajine, gde su etiketirani nacionalistički odmetnici, deo omladine je aplaudirao Lini Kostenko, koja je branila svoju poziciju i branila Ivana Svitličnog, Opanasa Zalivahu, Mihajla Kosiva i Bogdana Gorinja. Godine 1967. Omeljan Pricak je predložio Linu Kostenko i Ivana Drača za Nobelovu nagradu za književnost zajedno sa starijim ukrajinskim pesnikom i političarem Pavlom Tičinom.[6]
Godine 1968. pisala je pisma u odbranu Vjačeslava Čornovila kao odgovor na klevetu protiv njega u listu Književna Ukrajina. Nakon toga, ime Line Kostenko se dugi niz godina nije pominjalo u sovjetskoj štampi. Pisala je u fioci, znajući da njeni radovi neće biti objavljivani.
Godine 1973. sekretar Centralnog komiteta za ideologiju Komunističke partije Ukrajine Valentin Malančuk stavio je Linu Kostenko na crnu listu. Tek 1977. godine, nakon odlaska Malančuka, objavljena je njena zbirka pesama Na obalama večne reke,[2] a 1979. godine, posebnim ukazom Prezidijuma Socijalističko-revolucionarne garde, jedno od njenih najvećih dela, objavljeno je istorijski roman u stihovima Marusja Čuraj (o ukrajinskoj narodnoj pevačici iz 17. veka) koje je 6 godina stagniralo sa priznanjima. Nagrađena je Nacionalnom nagradom Taras Ševčenko Ukrajinske SSR 1987.[2]
Lina Kostenko je napisala i zbirke pesama Originalnost (1980) i Vrt neotopljenih skulptura (1987), zbirku pesama za decu Kralj jorgovana (1987).[2]
Život u nezavisnoj Ukrajini uredi
Godine 1991. Lina Kostenko se preselila u Černobiljsku zonu isključenja, rekavši da želi da osnaži, iako je druge upozoravala da to ne čine. Nakon smrti njenog supruga Vasilja Cvirkunova 2000. godine, prekinula je pisanje.[1]
Godine 2010. objavljena je Beleška ukrajinskog ludaka. Bio je to njen prvi roman i prva knjiga od njenih Izabranih dela iz 1989. godine. Izdavanje Beleške trebalo je da bude praćeno turnejom po Ukrajini, ali se iznenada završilo u Lavovu, navodno nakon što su Linu Kostenko uvredili ili stanovnici Lavova koji su prodavali karte za prezentaciju (koja je trebalo da bude besplatna) ili kritičari koji nisu voleli knjigu.[1]
Godine 2005. tadašnji predsednik Viktor Juščenko pokušao je da Linu Kostenko odlikuje ordenom Heroj Ukrajine, međutim, ona je odbila odlikovanje, izjavivši: Neću nositi politički nakit.[1]
Usred ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Lina Kostenko je kritikovala upotrebu nepristojnog jezika i javno se protivila njegovoj legalizaciji, pišući na društvenim mrežama: Možda ne postoji ništa slično [kao što je ukrajinski jezik] u celom svetu. Jezik je slavuj, dok đavo brblja.[7]
Nagrade i počasti uredi
- Nacionalna nagrada Ševčenko (1987, za roman Marusja Čuraj i zbirku Jedinstvenost)
- Antonovičeva nagrada (1989)
- Počasni profesor na Kijevo-mogiljanskoj akademiji.
- Počasni doktorati sa univerziteta u Lavovu i Černovci.
- Asteroid 290127 Linakostenko, otkriven u Astronomskoj opservatoriji Andrušivka 2005. godine, nazvan je u njenu čast.[8] Zvanični naziv naziva je objavio Centar za male planete 2. juna 2015. (M.P.C. 94391).[9]
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e Shestak, Anna (10. 12. 2018). „Lіna Kostenko. Poetesa epohi” [Lina Kostenko: Poet of the Era]. Ukrayinska Pravda (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 20. 6. 2022.
- ^ a b v g d đ „Kostenko, Lina”. Encyclopaedia of Ukraine. Pristupljeno 2022-04-18.
- ^ „Kiяnka Horošunova v щodenniku 1943 roku: Truhanіv ostrіv, яk і slobіdku, spaleno vщent. Йogo spalili nіmcі щe 26 čisla” [Kyianka Khoroshunova in 1943 diary: Trukhaniv Island, like the suburb, was burned to the ground. It was burned by the Germans on the 26th]. Gordonua (na jeziku: ukrajinski). 2. 10. 2017. Pristupljeno 20. 6. 2022.
- ^ Olynyk, Marta D. (jesen 1979). „A Selected Bibliography of Works by and About Lina Kostenko”. Nationalities Papers. 7 (2): 213. S2CID 192044878. doi:10.1080/00905997908407867 — preko CambridgeCore.
- ^ a b v Naydan, Michael M.; Kostenko, Lina (jesen 1977). „Floating Flowers: The Poetry of Lina Kostenko”. Ulbandus Review. 1 (1): 138. JSTOR 25748018 — preko JSTOR.
- ^ „Nominations 1967”. nobelprize.org. april 2020.
- ^ Khotyn, Rostyslav (8. 6. 2022). „Či matюkaюtьsя solov'ї? Necenzurna leksika v časi vійni” [Are nightingales barking? Obscene language during the war]. Radio Free Europe/Radio Liberty (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 20. 6. 2022.
- ^ „290127 Linakostenko (2005 QC149)”. Minor Planet Center. Pristupljeno 12. 9. 2019.
- ^ „MPC/MPO/MPS Archive”. Minor Planet Center. Pristupljeno 12. 9. 2019.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Lina Kostenko na Vikimedijinoj ostavi