Liturgija Svetog Jakova
Liturgija svetog Apostola Jakova je pravoslavna liturgija antiohijskog tipa. U mnogobrojnim bogoslužbenim izvorima ona se naziva i Jerusalimska Liturgija, što svakako ukazuje na apostola Jakova koji je bio prvi episkop grada Jerusalima. Zbog toga se naziva još i drevnom liturgijom Jerusalimske Crkve.
| Sveti apostol Jakov Pravedni | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Mesto smrti | Jerusalim, Izrael |
| Roditelji | Pravedni Josif |
| Apostol | |
Liturgija svetog Jakova je nastala u Jerusalimu tokom 4. veka. Kasnije je proširena na krajeve Antiohijske patrijaršije i prevedena na sirijski jezik, a kasnije i na mnoge druge jezike.
Liturgija Svetog Apostola Jakova, prema bogoslužbenoj praksi pravoslavne crkve služi se dva puta u toku godine. Služi se 5. novembra, na praznik Svetog Apostola Jakova, kao i u nedelju po prazniku Božića – nedelja svetih Bogootaca.[1]
Specifičnost ove liturgije je da se proskomidija ne vrši pre Svete Liturgije kao kod liturgije Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Vasilija Velikog, već u sklopu Svete Liturgije i to za vreme pevanja Heruvimske pesme. Kada se sveštenik i đakon obuku u sveštene odežde, đakon izlazi iz oltara i staje ispred carskih dveri, a sveštenik ispred časne trpeze čita molitvu u kojoj se moli da Gospod blagoslovi njegovo sveštenosluženje i da po Njegovoj neizmernoj dobroti nispošlje blagodat Svetoga Duha koja će ga ukrepiti za predstojeću službu.[2]
Na ovoj Svetoj Liturgiji pričešćuje se pod oba vida. Posle blagodarstvenih liturgijskih molitava nakon reči ”Otpustite se u miru”, prezviter čita molitvu otpusta kojom u vidu blagoslova otpušta narod.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, liturgija je prvi put odslužena 5. novembra 1939. u Sabornoj crkvi u Požarevcu, od episkopa braničevskog g. dr. Venijamina.
Žitije uredi
Sv. apostol Jakov brat Gospodnji. Naziva se bratom Gospodnjim zato što je bio sin pravednog Josifa, obručnika Presvete Bogorodice. Kada pravedni Josif beše pri smrti, on razdeli imanje svoje sinovima svojim, pa htede ostaviti jedan deo i Gospodu Isusu, sinu Presvete Deve Marije; ali se sva braća ovome usprotiviše ne smatrajući Isusa bratom svojim. Jakov ljubljaše veoma Isusa, i izjavi, da će Ga on uzeti na svoj deo. I zato se on naziva bratom Gospodnjim.
Jakov od početka beše privržen Gospodu Isusu. Prema predanju on je i u Misir išao sa Presvetom Devom i Josifom onda kada je Irod tražio da ubije novorođenoga Cara. Čim je čuo nauku Hristovu sv. Jakov počeo je po njoj živeti. Za njega se veli da celoga života nije jeo masti ni zejtina, nego da je živeo samo o hlebu i vodi. I bio je devstvenik do kraja života svoga. Mnogo je bdio noću i Bogu se molio. Gospod ga ubrojao u svojih 70 apostola. Po vaskrsenju Svome slavnome Gospod Isus njemu se javio naročito, kao što svedoči sv. Apostol Pavle (I Kor. 15). Bio episkop u Jerusalimu 30 godina, i revnosno upravljao crkvom Božjom. Po ukazanju Gospoda sastavio prvu liturgiju, koja je bila suviše duga za docnije hrišćane, te su je morali skraćivati sv. Vasilije Veliki i sv. Jovan Zlatousti. Obratio mnoge Jevreje i Jeline u veru Hristovu. I sami neverni Jevreji divili su se njegovoj pravednosti, i nazivali su ga Jakovom Pravednim.
No kada dođe za prvosveštenika Anan, on sa drugim starešinama jevrejskim umisli ubiti Jakova kao propovednika Hristova. Jednom o prazniku Pashe, kada se beše mnogo naroda sabralo u Jerusalim, rekoše mu starešine, da se popne na krov od hrama i da govori protiv Hrista. Sv. Jakov se pope i poče govoriti narodu o Hristu kao Sinu Božjem i istinitom Mesiji, o Njegovom vaskrsenju i Njegovoj večnoj slavi na nebesima. Razjareni sveštenici i starešine rinuše ga s krova te pade i mnogo se povredi, no još bi u životu. U tom pritrča neki čovek te ga udari po glavi tako silno, da mu mozak izađe iz glave. I tako skonča mučeničkom smrću ovaj preslavni apostol Hristov i preseli se u carstvo Gospoda svoga. Beše Jakovu 63 godine kada postrada za Gospoda svoga.[3]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „O Liturgiji Svetog Apostola Jakova, brata Gospodnjeg -”. eparhija-timocka.org (na jeziku: srpski). 05. 11. 2017. Pristupljeno 29. 11. 2020.
- ^ „Liturgija Jakova Pravednog - Pravoslavlje na mreži - Biblioteka odabranih tekstova”. www.pravoslavlje.net. Pristupljeno 29. 11. 2020.
- ^ „Aktuelni Prolog – 23. oktobar po julijanskom kalendaru – Svetosavlje”. svetosavlje.org. Pristupljeno 29. 11. 2020.
Literatura uredi
- L. H. Dalmais, Eastern Liturgies (1960)
- Eric Segelberg,Έὺχῂ τοῦ Θυμιάματος. Towards the history of a prayer in the Liturgy of St. James." In: Έὑχαριστῄριον, Τιμητικὸς τὁμος ἐπί τή 45ετηρίδι έπιστημόικης δράσεως καἰ τῇ 35ετηρίδι τακτικῆς καθηγεσἱας Α. Σ. Άλιβιζάτου. Athens 1958, reprinted in Segelberg, Gnostica - Mandaica Liturgica."" (Acta Universitatis Upsaliensis. Historia Religionum 11.) Uppsala 1990.