Википедија

Lični sat

Lični sat je vrsta manjeg časovnika koji se nosi osoba, najčešće oko ručnog zgloba ili u džepu. Pored pokazivanja tačnog vremena, može sadržati mnoge druge mogućnosti kao što su prikazivanje čitavog datuma, štoperica, alarm itd. Ručni sat je takođe modni dodatak, predmet društvenog predstavljanja i prestiža. Dragi su od zlata, titanijuma, ukrašeni su kao nakit i podložni su promenama u modi. Neke od najpoznatijih marki ručnih satova su Roleks, Kasio, Festina, Svoč, Tiso, Fosil i drugi.

Savremeni ručni sat koji nudi i podatke o solarnim promenama i daje mogućnosti atomatske sinhronizacije vremena.
Moderni ručni sat marke Svoč

Satovi su napredovali u 17. veku od satova na opružni pogon, koji su se pojavili već u 14. veku. Tokom većeg dela svoje istorije sat je bio mehanički uređaj, vođen satnim mehanizmom, pogonjen namotavanjem glavne opruge i mereći vreme oscilujućim balansnim točkom. Oni se nazivaju mehaničkim satovima.[1][2] Šezdesetih godina izumljen je elektronski kvarcni sat koji se napaja baterijom i meri vreme vibracionim kvarcnim kristalom. Do 1980-ih kvarcni sat zauzimao je veći deo tržišta od mehaničkog sata. Istorijski se ovo naziva kvarcnom revolucijom.[3][4] Napreci iz 2010. obuhvataju pametne satove, koji su složeni elektronski uređaji slični računaru, dizajnirani za nošenje na zglobu. Oni uglavnom uključuju funkcije merenja vremena, mada je to samo mali podskup funkcija pametnog sata.

Generalno, moderni satovi često prikazuju dan, datum, mesec i godinu. U mehaničkim satovima ponekad su uključene razne dodatne funkcije koje se nazivaju „komplikacijama“, kao što su prikazi mesečevih faza i različite vrste turbilona.[5] Većina elektronskih kvarcnih satova, s druge strane, uključuje vremenske karakteristike kao što su tajmeri, hronografi i funkcije alarma. Štaviše, neki moderni satovi (poput pametnih satova) čak sadrže kalkulatore, GPS[6] i Blutut tehnologiju, ili imaju mogućnosti praćenja otkucaja srca, a neki od njih koriste tehnologiju radio sata da bi redovno korigovali vreme.

U današnje vreme većina satova na tržištu koji su jeftini ili imaju umerene cene, koriste se uglavnom za merenje vremena i imaju kvarcni mehanizam. Međutim, skupi kolekcionarski satovi, vrednovani više zbog složene izrade, estetske privlačnosti i glamuroznog dizajna, nego zbog jednostavnog merenja vremena, često imaju tradicionalne mehaničke mehanizme, iako su manje tačni i skuplji od elektronskih.[3][4][7] Od 2018. godine najskuplji sat koji je ikad prodat na aukciji bio je Patek Filip Henri Grejvs superkomplikacija, koji je najkomplikovaniji mehanički sat na svetu do 1989. godine, prodat za 24 miliona američkih dolara (CHF 23.237.000) u Ženevi 11. novembra 2014.[8][9][10][11][12] Od decembra 2019. godine, najskuplji sat koji je ikad prodat na aukciji (i koji je ručni sat) je Patek Filip Grandmaster Čajm ref. 6300A-010, čija konačna cena je bila 31,19 miliona američkih dolara (CHF 31.000.000) u Ženevi 9. novembra 2019.[13]

Džepni sat uredi

 
Zlatni džepni sat sa lovačkim kućištem i satnim lancem.
 
Džepni satovi su evoluirali od jedne forme vekerica, koji se prema nekim navodima nazivaju Nirnberška jaja,[14][15] i koji su nošeni na lancu oko vrata.

Džepni sat je napravljen da se nosi u džepu, za razliku od ručnog sata, koji se nodi na ručnom zglobu.

Oni su bili najčešći tip satova od njihovog razvoja u 16. veku, dok ručni satovi nisu postali popularni nakon Prvog svetskog rata tokom kojeg je vojska koristila prelazni dizajn, rovovske satove. Džepni satovi uglavnom imaju pričvršćeni lanac koji omogućava pričvršćivanje na prsluk, rever ili omču na pojasu i sprečava padanje. Satovi su takođe bili postavljani na kratku kožnu traku ili kaiš, kada bi dugački lanac bio glomazan ili bi mogao da uhvati stvari. Ovaj dizajn takođe može pružiti zaštitni poklopac preko lica sata. Ženski satovi su obično bili ovog oblika, sa trakom koja je više bila ukrasna nego zaštitna. Lanci su često bili ukrašeni srebrnim ili emajliranim priveskom, često noseći grb nekog kluba ili društva. Na lancima satova takođe su se pojavile praktične sprave poput ključa za navijanje sata, vestne futrole ili rezača cigara, mada obično u preterano ukrašenom stilu. Takođe su česti pričvršćivači, dizajnirani da se provuku kroz otvor dugmeta i nose u jakni ili prsluku. Ova vrsta je često povezana sa i nazvana po kondukterima vozova.

Rana referenca na džepni sat nalazi se u pismu italijanskog časovničara Bartolomeja Manfredija iz novembra 1462. godine Markečezu di Mantovi Federiko Gonzaga, gde mu nudi „džepni sat” bolji od onog koji pripada vojvodi od Modena. Krajem 15. veka, opružni satovi su se pojavili u Italiji i Nemačkoj. Peter Henlajn, majstor bravar iz Nirnberga, redovno je proizvodio džepne satove do 1526. godine. Nakon toga, proizvodnja džepnih satova se raširila po ostatku Evrope tokom 16. veka. Rani satovi imali su samo satnu kazaljku, minutna kazaljka se pojavila krajem 17. veka.[16][17] Prve američke džepne satove sa mašinski izrađenim delovima proizveo je Henri Pitkin sa svojim bratom tokom kasnih 1830-ih.

Istorija uredi

Glavni članak: Istorija satova
 
Najranije datirani sat, iz 1530. godine.
 
Crtež jedne od prvih balansiranih opruga, pričvršćene za balansni točak, rad Kristijana Hajgensa, objavljen u njegovom pismu u Journal des Sçavants od 25. februara 1675. Primena spiralne balansirane opruge u satovima predstavljala je početak nove era tačnosti za prenosive satove, slične onoj koju je klatno uvelo u zidne satove.[18]

Satovi su evoluirali od prenosnih opružnih satova, koji su se prvi put pojavili u Evropi u 15. veku. Satovi se nisu široko nosili u džepovima sve do 17. veka. Jedan izveštaj navodi da engleska reč „watch” potiče od staroengleske reči woecce, što je značilo „čuvar”, jer su je gradski stražari koristili da prate svoje smene na poslu.[19] Jedan drugi izvor navodi da je taj termin potekao od mornara iz 17. veka, koji su koristili nove mehanizme za određivanje dužine svojih brodskih straža (dežurstva).[20]

Veliki skok u preciznosti dogodio se 1657. godine dodavanjem balansne opruge na točak za uravnoteženje, što je bio sporan izum u to vreme i od tada između Roberta Huka i Kristijana Hajgensa. Ova inovacija je izuzetno povećala tačnost satova, smanjivši grešku sa možda nekoliko sati dnevno[21] na svega desetak minuta dnevno,[22] što je rezultiralo dodavanjem minutne kazaljke na lice sata oko 1680. godine u Britaniji i 1700. u Francuskoj.[23]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „CWorld | Christopher Ward | QUARTZ VS AUTOMATIC”. www.christopherward.com. Pristupljeno 27. 11. 2018. 
  2. ^ „What is a Watch Movement? Quartz vs Automatic vs Manual vs Kinetic | Est.1897”. est1897.co.uk. Arhivirano iz originala 27. 11. 2018. g. Pristupljeno 27. 11. 2018. 
  3. ^ a b „Four Revolutions: Part 1: A Concise History Of The Quartz Revolution - HODINKEE”. HODINKEE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 11. 2018. 
  4. ^ a b „A Concise History of the Quartz Watch Revolution”. www.bloomberg.com. Pristupljeno 27. 11. 2018. 
  5. ^ Wikipedia: sections under Functions.
  6. ^ „Epson announces world's lightest GPS watch”. The Verge. Pristupljeno 14. 4. 2012. 
  7. ^ „Mechanical Watches Almost Disappeared Forever. Here's How They Didn't”. www.bloomberg.com. Pristupljeno 27. 11. 2018. 
  8. ^ „Patek Philippe (THE HENRY GRAVES JR. SUPERCOMPLICATION)”. Sotheby's. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. 
  9. ^ Adams, Ariel. „$24,000,000 Patek Philippe Supercomplication Pocket Watch Beats Its Own Record at Auction”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 11. 2018. 
  10. ^ „Swiss Pocket Watch Sells for Record $24 Million”. Time (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 11. 2018. 
  11. ^ „Patek Philippe gold watch sells for record $24.4M - CNN”. CNN Style (na jeziku: engleski). 12. 11. 2014. Pristupljeno 23. 11. 2018. 
  12. ^ „World's most expensive watch sold”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 11. 2018. 
  13. ^ Kahle, Laurie (11. 11. 2019). „Patek Philippe’s $31 Million Grandmaster Chime Becomes Most Expensive Watch Ever Sold”. Barrons. Pristupljeno 17. 7. 2020. 
  14. ^ Dohrn-van Rossum, Gerhard; Dunlap, Thomas (1996). History of the Hour: Clocks and Modern Temporal Orders. US: Univ. of Chicago Press. str. 122. ISBN 0-226-15510-2. 
  15. ^ Fanthorpe, Lionel; Fanthorpe, Patricia (2007). Mysteries and Secrets of Time. Dundurn Press. str. 26. ISBN 1-55002677-1. 
  16. ^ „Watch, Mechanical”, Science and Technology, How It Works, 19 (3rd izd.), Marshall Cavendish, 2003, str. 2651, ISBN 0-7614-7333-5  in How it Works, ISBN 0-7614-7314-9 .
  17. ^ Campbell, Gordon (2006), The Grove encyclopedia of decorative arts, 1, Oxford University Press, str. 253, ISBN 0-19-518948-5 .
  18. ^ Andrewes, William J. H. (1. 2. 2006). „A Chronicle of Timekeeping: Our conception of time depends on the way we measure it”. Scientific American. Pristupljeno 1. 5. 2017. „As William J. H. Andrewes (2006) notes: "In 1675 Huygens devised his next major improvement, the spiral balance spring. (...) The spiral balance spring revolutionized the accuracy of watches, enabling them to keep time to within a minute a day. This advance sparked an almost immediate rise in the market for watches, which were now no longer typically worn on a chain around the neck but were carried in a pocket, a wholly new fashion in clothing."” 
  19. ^ „Watch”. The New Encyclopædia Britannica, 15th Edition. 4. Encyclopædia Britannica, Inc. 1983. str. 746—747. ISBN 0-85229-400-X. Pristupljeno 3. 6. 2012. 
  20. ^ Haven, Kendall F. (2006). 100 Greatest Science Inventions of All Time. Libraries Unlimited. str. 65. ISBN 1-59158-264-4. 
  21. ^ Milham 1945, str. 226
  22. ^ „A Revolution in Timekeeping, part 3”. A Walk Through Time. NIST (National Inst. of Standards and Technology). 2002. Arhivirano iz originala 28. 5. 2007. g. Pristupljeno 28. 5. 2014. 
  23. ^ Acta Eruditorum. Leipzig. 1737. str. 123. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Lični sat na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лични_сат&oldid=27675957”