Lovački pas
Lovački pas je pas koji pomaže čoveku u lovu. Iako je pas pripitomljen jako davno u ljudskoj istoriji, teško je tvrditi da je oduvek bio obučavan za lov. Potreba za diversifikacijom rasa koje imaju osobine upravo za ovaj vid aktivnosti nastala je kada je lov za čoveka postao zadovoljstvo. Rase koje su danas poznate nastale su tokom nekoliko vekova. Postoji nekoliko tipova lovačkih pasa, sa afinitetom ka različitim lovačkim zadacima. Podele su napravljene po osobinama koje psi u lovu najbolje iskazuju. Podela lovačkih pasa:
- goniči - najstariji lovački psi, kojima je zadatak da pronađu i nateraju divljač na lovca; naši goniči su azijskog porekla i tu spadaju: balkanski i posavski zečar, alpski zečar, kratkodlaki istrijanac, istarski i ilirski resati gonič, baseti i brak jazavičari
- jamari - služe da izvuku ili isteraju divljač koja se skriva po jamama (lisice, jazavci, zečevi, kunići), i lov sa njima je veoma star; u jamare spadaju:lovački terijeri, foksterijeri i jazavičari
- slednici krvi (barvarvji) - služe u lovu na krupnu divljač koja odbegne; poznati su hanoverski i bavarski slednici krvi
- cunjavci - lovački psi koji krstare na kratkom odstojanju i dignutu divljač oglase kratkim lajanjem; ističu se španijeli (koker i špringer) i nemački prepeličari
- ptičari - najplemenitiji lovački psi, traže istrajno i brzo, markiraju nađenu divljač (staju na divljač), a ulovljenu aportiraju; imaju izvanredan njuh
Moguće je da pojedine rase pasa pokazuju odlične osobine u više ovih grupa. Vestfalski brak-jazavičar je odličan gonič. Sa druge strane, mnogi lovački psi su dobri i kao kućni ljubimci i psi za pomoć ljudima kao što je slučaj sa golden retriverom. Jedno je sigurno, razvijeni za komplikovane zadatke u lovu, ova grupa pasa je sposobna da radi i mnoge druge složene zadatke za potrebe ljudi. Što se samog lova tiče, lov odstrelom, lov hajkom, lov na jazbine, lov u ravnici, šumi ili močvari zahtevaju različite sposobnosti. Ipak, sposobnosti koje su karakteristične za sve pasmine su sposobnost učenja, poslušnost, energičnost i odlično razvijeno čulo mirisa.
Ispiti za lovačke pse uredi
Ispiti za pse su razni i zavise od namene pasmine, pa tako postoje i ispiti za lovačke pse. Za ptičare postoje tzv. „terenske probe“ (engl. field-trails) koje mogu imati nacionalni ili internacionalni karakter. Takmičenje za ptičare se dešava u etapama od po 15 minuta i postoji šest disciplina u zavisnosti od rase: veliko traganje za ptičare engleskih rasa, francusko traganje ili prolećna terenska proba (u paru ili solo), praktični lov ili jesenja terenska proba na divljač (u paru ili solo) i amateri. Najbolji predstavnici svake rase postaju „tragači“. Takođe, postoje i drugi ispiti, a u cilju klasifikovanja pasa prema starsti za lovom, njuhu ili kvalitetu dresure. Na taj način se evidentiraju poželjni rasplodni primerci. Neka od takmičenja su i:
- terenska proba za španijele
- ispiti lova za trkaće pse
- takmičenja u traganju za krupnom divljači
- ispiti lova na i pod zemljom za jazavičare
- ispiti lova pod zemljom za foks i druge terijere
Na ovom poslednje navedenom ispitu, potrebno je da pas pronađe lisicu i da da signal lajanjem da ju je pronašao, a ponekad i da je istera iz unapred pripremljene veštačke jazbine dužine 15 metara.
Literatura uredi
- Rousselet-Blanc, P. (2006) Larousse „Enciklopedija pasa“. P.P. JRJ: Zemun.
- Grupa autora, Mala enciklopedija Prosveta, Beograd, 1968