Logor Vilina Vlas
Vilina vlas bio je logor za silovanje aktivan tokom rata u Bosni. Služio je kao jedan od glavnih zatočeničkih objekata u kojem su čuvari zatvorenike premlaćivali, mučili i ubijali, a žene silovali tokom masakra u Višegradu tokom rata u Bosni 1990-ih. Nalazi se oko četiri kilometra severoistočno od Višegrada, u selu Višegradska Banja.[1][2]
Posle rata Vilina Vlas je ponovo otvorena kao turistički objekat. Lokalne vlasti su se aktivno suprotstavljale spomen-obeležju i potiskivale pominjanje njihovih zločina u nekada pretežno muslimanskom regionu. [3]
Logor uredi
Godine 1992. koncentracioni logor i logor za silovanje u hotelu Vilina vlas bio je jedan od glavnih zatočeničkih objekata na području Višegrada.[4] Osnovao ga je Užički korpus krajem aprila 1992. i odigrao je značajnu ulogu u etničkom čišćenju nesrpskog stanovništva ovog područja.[4] Hotel je služio kao "bordel".[4] Bošnjačke žene i devojčice, među kojima mnoge još nisu imale 14 godina, u logor su doveli policajci i pripadnici paravojnih grupa Beli orlovi, Arkana i Vojislava Šešelja [4]
Milan Lukić, vođa lokalne grupe paravojnih formacija koje se nazivaju Beli orlovi, Osvetnici ili Vukovi, osnovao je svoj štab u hotelu Vilina vlas, jednoj od različitih lokacija gde su bili zatočeni lokalni Bošnjaci. Grupa, povezana sa lokalnom policijom i srpskim vojnim jedinicama, igrala je istaknutu ulogu u etničkom čišćenju Višegrada, počinivši brojne zločine uključujući ubistvo, silovanje, mučenje, premlaćivanje, pljačku i uništavanje imovine.[5]
Mnoga silovanja na području Višegrada su navodno počinjena na očigledno sistematski način. U izvještajima Komisije eksperata Ujedinjenih nacija Savetu bezbjednosti (Komisija Basiouni) navodi se da su žrtve sakupljane i transportovane na mesta poput Viline Vlas i Hotela Višegrad, očigledno u svrhu zatočenja i silovanja.[6]
U jednom izveštaju Basiounijevoj komisiji procenjuje se da je 200 žena, prvenstveno Bošnjakinja, bilo zatočeno u Vilinoj Vlasi i seksualno zlostavljano. Hotel je bio poznat kao mesto gde su bile zatočene samo mlade, lepe žene, a u svedočenju Basiounijevoj komisiji se tvrdi da su žene dovedene u ovaj logor birane da rađaju „četničku” decu i da su pažljivo „odabrane”.[4] Tvrdilo se da su mlađe devojke odvođene u hotel, dok su starije žene odvođene na druge lokacije, kao što su napuštene kuće, gde su silovane. Smatralo se da broj i doslednost izveštaja pružaju razumnu potvrdu da se veliki broj silovanja zaista dogodio u hotelu.[7]
Zatvorenici su više puta silovani i tučeni pendrecima.[4][8] Mnoge žene su ubijene, dok su druge prognane, poludele ili su sebi oduzele život.[4] Preživelo je samo nekoliko zatvorenica – manje od deset prema Udruženju žena žrtava rata, organizaciji koja radi sa ženama koje su preživele i vodi kampanje za procesuiranje počinilaca. Većina zatvorenica je ili ubijena ili sebi oduzela život.[9] Tela žrtava nisu pronađena i navodno su zakopana na skrivenim lokacijama, a zatim ponovo sahranjena.[10]
Tokom masakra u Sjeverinu, 16 Bošnjaka je oteo Milan Lukić dok je putovao autobusom iz Srbije za Bosnu, koji su odvedeni u Vilinu Vlas, gde su mučeni i ubijeni.[11]
Logor je na kraju zatvoren kada se za njegovo postojanje saznalo izvan Bosne, a preživeli zatočenici prebačeni u druge logore.
Suđenja uredi
Milan Lukić je proglašen krivim za strijeljanje zatočenika u logoru.[12] On nije optužen za silovanje iako je i to dobro dokumentovano.[13] Predsednica Udruženja žena žrtava rata Bakira Hasečić oštro je kritikovala Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu jer nije uvrstio silovanje među optužbe protiv Milana Lukića kada je izveden pred suđenje.[13] Jedna preživela žena prijavila je da ju je Lukić silovao nekoliko puta dok je bila zatočenica u hotelu.[13]
Oliver Krsmanović je optužen za silovanje i teško seksualno zlostavljanje zatočenica Bošnjakinja u Vilinoj Vlasi, kao i za masakr 70 Bošnjaka u selu Bikavac.[14]
Risto Perišić, načelnik policije i član Kriznog štaba, navodno je pomagao u mučenju, silovanju i pogubljenju zatočenika u Vilinoj Vlasi.[15] Duško Andrić, direktor Vilina vlas, prijavljen je kao jedan od počinilaca silovanja u hotelu.[15] Duško Andrić je penzioner koji i dalje živi u Višegradu. Nikada nije optužen ni za kakav prekršaj.
Umetnost i kultura uredi
Boravak u Vilinoj Vlasi tokom posete Višegradu inspirisao je australsku umetnicu performansa Kim Verkoa za rad „Sedam kilometara severoistočno: Predstava o geografiji, turizmu i zverstvu”.[16] Godine 2013. objavljen je film Jasmile Žbanić i Kim Verko Za one koji ne mogu da govore. Film pokazuje kako se stravični zločini počinjeni nad ženama u Vilinoj Vlasi i danas guraju pod tepih, dok počinioci ostaju nekažnjeni, a hotel radi kao da se ništa nije dogodilo.
Takođe pogledajte uredi
Izvori uredi
- ^ „Kontakt | Vilina vlas”. Arhivirano iz originala 2017-07-14. g. Pristupljeno 2014-01-10.
- ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 3. 2. 2007. g. Pristupljeno 2. 1. 2007.
- ^ „Back on the tourist trail: the hotel where women were raped and tortured”. Guardian. 28. 1. 2018.
- ^ a b v g d đ e „Archived copy”. Arhivirano iz originala 3. 2. 2007. g. Pristupljeno 2. 1. 2007.
- ^ „Press | International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia”. Icty.org. Pristupljeno 24. 11. 2015.
- ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2009-04-27. g. Pristupljeno 2009-04-21.
- ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2009-04-27. g. Pristupljeno 2009-04-21.
- ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2009-04-14. g. Pristupljeno 2009-04-21.
- ^ „Visegrad rape victims say their cries go unheard”. Balkan Investigative Reporting Network. 20. 10. 2006. Arhivirano iz originala 18. 6. 2009. g.
- ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2014-03-16. g. Pristupljeno 2016-12-04.
- ^ „Serbs sentenced for war crimes”. BBC News. 2003-09-30. Pristupljeno 2010-05-27.
- ^ „Prosecutor v. Milan Lukić and Sredoje Lukić” (PDF). International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia. 20. 7. 2009.
- ^ a b v „Visegrad rape victims say their cries go unheard”. Balkan Investigative Reporting Network. 20. 10. 2006. Arhivirano iz originala 18. 6. 2009. g.
- ^ „Indictment against Oliver Krsmanovic Confirmed”. Balkan Investigative Reporting Network. 22. 11. 2011. Arhivirano iz originala 22. 7. 2012. g.
- ^ a b „War Criminals in Bosnia's Republika Srpska: Who are the People in Your Neighbourhood?” (PDF). International Crisis Group. 2. 11. 2000. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 6. 2014. g.
- ^ „Visegrad Report Inspires Australian Artist”. Institute for War & Peace Reporting. 15. 7. 2010. Arhivirano iz originala 23. 01. 2011. g. Pristupljeno 04. 05. 2022.
Spoljašnje veze uredi
- Konačni izveštaj Komisije eksperata osnovane u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 780 (1992) (Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija S/1994/674 - 27. maj 1994) - Aneks VIII - deo 1/10 Zatvorenici logori - 85. Višegrad (uključuje odeljak o Vilinoj Vlasi)
- Konvencija UNHCR-a o građanskim i političkim pravima - Dokument Komiteta za ljudska prava CCPR/C/89, od 27. aprila 1993. godine, Izvještaj o Bosni i Hercegovini (obimna dokumentacija o ratnim zločinima počinjenim u Višegradu i okolini)
- „SILOVANjA U BOSNI: RAČUN BOŠNjAČKE ŠKOLICE“ Pitera Masa, u The Vashington Postu, 27. decembra 1992.
- „Žrtve silovanja u Višegradu kažu da se njihov vapaj ne čuje“ Nidžara Ahmetašević, Nerma Jelačić i Selma Boračić – Institut za rat i mir izveštava Balkan Insight, 18. oktobar 2006. (Izveštaj BIRN-a o propustu MKSJ-a da podigne optužnicu u vezi sa korišćenjem Viline banjski hotel Vlas kao logor za silovanje)
- Najnovija dešavanja u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (link do Press kompleta za postupak Milana Lukića i Sredoja Lukića)
- „Lukić ubio 410 Bošnjaka i jednog Srbina!“ Edina KAMENICA, Oslobođenje (Sarajevo), 22.03.2001. ; u zborniku 2001. članaka Oslobođenja).
- Emisija B92 "Otmica" Verana Matića (transkript televizijskog priloga o otmici grupe muškaraca Bošnjaka iz Sjeverina koji su bili zatočeni u Vilinoj Vlasi pre streljanja po naređenju Milana Lukića).
- „Vilina Vlas, Vilina kosa“, TV dokumentarac o silovanju Viline Vlase Sotirisa Danezisa za program „Varzone“ (Mega Channel, Grčka) (na grčkom).
- Ljudi i moć - prekršena obećanja Bosne (Al-Jazeera) .
- Jasmina Ahmetspahić (28.01.1968 – 14.06.1992)