Lunarni kalendar
Lunarni kalendar je kalendar koji je zasnovan na ciklusima Mesečevih mena. Jedini čisto lunarni kalendar u masovnoj upotrebi je islamski kalendar, čija svaka godina ima 12 lunarnih meseci. Osobina ovakve, čisto lunarne godine, je da nije povezana sa godišnjim dobima i klizi prema ranijim solarnim datumima oko 11 ili 12 dana godišnje, vraćajući se na istu poziciju u odnosu na solarnu godinu svakih 33 ili 34 islamske godine. Ovaj kalendar se pre svega koristi u verske svrhe, a u Saudi Arabiji i u trgovačke.
Pošto u solarnoj godini ima oko 12 lunacija (sinodičkih meseci), ovaj period od 354,367 dana neki nazivaju lunarna godina.
Istorija uredi
Najraniji poznati lunarni kalendar je nađen u Voren fildu u Škotskoj i datiran je na oko 8.000 pne, tokom mezolitskog perioda.[1][2] On sadrži 12 jama za koje se veruje da su u korelaciji sa fazama Meseca i da su korištene kao lunarni kalendar.[2] Moguće je da je to najstariji lunarni kalendar do sada pronađen.[3][4][5] Neki naučnici tvrde da postoje lunarni kalendari koji su još stariji, Rapenglik u oznakama iz oko 17.000 godina stare pećinske slike u Lasku i Marše u oznakama na oko 27.000 godina starom koštanom pendreku, ali njihovi nalazi ostaju kontroverzni.[6][7]
Lunisolarni kalendari uredi
Većina lunarnih kalendara su zapravo lunisolarni kalendari. To znači da kalendarski meseci odgovaraju Mesečevim ciklusima, ali se povremeno dodaju interkalarni meseci kako bi se ovi ciklusi usaglasili sa solarnom godinom, tj. da bi se za lunarni mesec moglo reći da je „prolećni“, „letnji“ itd. Među ovakvim kalendarima su kineski, hebrejski i hindu kalendari,[8] kao i većina kalendarskih sistema korišćenih u antici. To potiče od toga što godina nije deljiva tačnim brojem lunacija, pa bi bez dodavanja interkalarnih meseci, godišnja doba klizila svake godine. Zato je potrebno da svaka druga ili treća godina ima 13 meseci.
Neki su lunarni kalendari kalibrisani godišnjim prirodnim događajima koji su pod uticajem Mesečevih ciklusa, ali i solarnog ciklusa. Takav je primer lunarnog kalendara Banksovih ostrva, koji uključuje tri meseca u kojima se jestivi zeleni paloli skupljaju na plažama. Ovi se događaji zbivaju tokom poslednje četvrti lunarnog meseca, jer je reproduktivni ciklus palola sinhronizovan sa Mesecom.[9]
Iako je gregorijanski kalendar u narodnoj i pravnoj upotrebi, lunarni kalendari služe za određivanja tradicionalnih praznika u mnogim delovima sveta uključujući Indiju, Kinu, Koreju, Japan, Vijetnam i Nepal. U ove praznike spadaju ramazan, Divali, kineska Nova godina, Tet (vijetnamska Nova godina), sredesenski festival/ćuseok i nepalski sambat.
Početak lunarnog meseca uredi
Lunarni kalendari se razlikuju po tome kojim danom počinje mesec. U mnogim kalendarima (bar u nekim periodima) to je određeno prvim opažanjem srpa mladog Meseca - npr. npr. nekada u hebrejskom ili islamskom. Sa ovoga se može preći na računsko određivanje kalendara, u kome je kalendarski mesec aproksimacija astronomskog ciklusa (npr. današnji hebrejski kalendar). U kineskom kalendaru, prvi dan je astronomski određen konjunkcijom Sunca i Meseca u kineskoj časovnoj zoni. Mesec takođe može počinjati i punim Mesecom (sever Indije).
Dužina lunarnog meseca uredi
Trajanje Mesečeve orbite/ciklusa varira oko srednje vrednosti i teško je predvideti. Pošto su osmatranja podložna neizvesnosti i vremenskim uslovima, a astronomski metodi vrlo složeni, bilo je pokušaja da se stvore utvrđena aritmetička pravila.
Prosečna dužina sinodičkog meseca je 29,530589 dana (29 dana, 12 sati, 44 minuta i 2,9 sekundi). Ovo znači da dužina meseci treba biti naizmenično 29 i 30 dana (koji se nazivaju šuplji odn. puni). Raspored šupljih i punih meseci se može odrediti korišćenjem produženih razlomaka i ispitivanjem sukcesivnih aproksimacija za dužinu meseca u odnosu na dužinu dana. U donjem spisku je u brojiocu broj dana, u imeniocu broj meseci i posle kog perioda se javlja greška od jednog dana:
| Frakcija | Približna devijacija |
|---|---|
| 29/1 | 1 dan nakon oko 2 meseca |
| 30/1 | 1 dan nakon oko 2 meseca |
| 59/2 | 1 dan nakon oko 2,6 godina |
| 443/15 | 1 dan nakon oko 30 godina |
| 502/17 | 1 dan nakon oko 70 godina |
| 945/32 | 1 dan nakon oko 122 godina |
| 1447/49 | 1 dan nakon oko 3 milenijuma |
| 25101/850 | Nije precizan usled multi-milenijalne promene sinodnih dužina meseca. |
Ovi razlomci se mogu upotrebiti u konstrukciji lunarnih kalendara, ili u kombinaciji sa solarnim kalendarom kako bi se proizveo lunisolarni kalendar. Isak Njutn je oko 1700. predložio ciklus od 49 meseci (onaj sa greškom od jednog dana u 3000 godina) kao osnovu za alternativno izračunavanje dana Uskrsa[10]. Ići na tačniju varijantu bi verovatno bilo besmisleno, jer bi u dugom vremenskom periodu do izraza došla promena dužine sinodičkog meseca. Ciklus od 360 meseci u tabularnom islamskom kalendaru je 24×15 meseci skraćen za jedan dan.[11][12]
Reference uredi
- ^ Nancy Owano, Scotland lunar-calendar find sparks Stone Age rethink, Phys.org, 27 July 2013 Arhivirano 2013-08-09 na sajtu Wayback Machine
- ^ a b „'World's oldest calendar' discovered in Scottish field”. BBC. 14. 7. 2013. Pristupljeno 15. 7. 2013.
- ^ „The Beginning of Time?”. University of Birmingham. 2013. Arhivirano iz originala 21. 09. 2013. g. Pristupljeno 06. 07. 2019.
- ^ „'World's oldest calendar' discovered in Scottish field”. BBC News. 2013.
- ^ „World's Oldest Calendar Discovered in U.K.”. Roff Smith, National Geographic. 15. 7. 2013.
- ^ James Elkins, Our beautiful, dry, and distant texts (1998) 63ff.
- ^ „Oldest lunar calendar identified”. BBC News. 16. 10. 2000. Pristupljeno 14. 3. 2013.
- ^ Mughal, Muhammad Aurang Zeb. 2012. Temporal rhythm of change in Village Jhokwala, Pakistan: Ethnographic insights from calendars. Giovanni Bennardo (ur.), Cultural Models of Nature and the Environment: Self, Space, and Causality Workshop. ESE Working Paper No. 1. DeKalb, IL: Institute for the Study of the Environment, Sustainability, and Energy, Northern Illinois University, str. 61-65.
- ^ R.H.Codrington. The Melanesians: Their anthropology and folklore (1891) Oxford, Clarendon Press
- ^ Reform of the Julian Calendar as Envisioned by Isaac Newton by Ari Belenkiy and Eduardo Vila Echagüe (pdf); Notes and Records of the Royal Society of London (vol 59, no 3, pp. 223-254).
- ^ Hijri Dates in SQL Server 2000 from Microsoft Archived Page Arhivirano 2010-01-08 na sajtu Wayback Machine
- ^ Kriegel, Alex, and Boris M. Trukhnov. SQL Bible. Indianapolis, IN: Wiley, 2008. Page 383.
Literatura uredi
- Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (1997). Calendrical Calculations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56474-8. Arhivirano iz originala 17. 10. 2002. g. Pristupljeno 07. 07. 2017. with Online Calculator
- Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (2008). Calendrical Calculations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521885409.
- Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN 978-0-939214-95-2.
- Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850413-9.
- Doggett, LE (1992). „Calendars”. Ur.: Seidelmann, P. Kenneth. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books. ISBN 978-0-935702-68-2. Arhivirano iz originala 1. 4. 2004. g.
- Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original izd.). London: Tauris Parke. ISBN 978-1-86064-602-7. OCLC 45144264.
- „calendar”, American Heritage Dictionary (5th izd.), 2017
- Björnsson, Árni (1995) [1977]. High Days and Holidays in Iceland. Reykjavík: Mál og menning. ISBN 978-9979-3-0802-7. OCLC 186511596.
- Rose, Lynn E. (1999). Sun, Moon, and Sothis. Kronos Press. ISBN 978-0-917994-15-9.
- Schuh, Dieter (1973). Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. OCLC 1150484.
- Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar. Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-398-2.
- Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9.
- Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated izd.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499.
- Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481.
- C.K, Raju (2003). The Eleven Pictures of Time. SAGE Publications Pvt. Ltd. ISBN 978-0-7619-9624-8.
- C.K, Raju (1994). Time: Towards a Consistent Theory. Springer. ISBN 978-0-7923-3103-2.
- al-Biruni (1879). The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. C. Edward Sachau. London.
- Belenkiy, Ari (2002). „A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot”. Culture and Cosmos. 6: 3—22.
- Jonathan Ben-Dov (2008). Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill.
- Blackburn, Bonnie; Leofranc Holford-Strevens (2000). The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. USA: Oxford University Press.
- Burnaby, Sherrard Beaumont (1901). Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. London: George Bell and Sons.
- Bushwick, Nathan (1989). Understanding the Jewish Calendar. New York/Jerusalem: Moznaim. ISBN 978-0-940118-17-1.
- Feldman, William Moses (1978). Rabbinical Mathematics and Astronomy (3rd izd.). New York: Sepher-Hermon Press.
- Poznanski, Samuel (1910). „Calendar (Jewish), Encyclopædia of Religion and Ethics”. 3. Edinburgh: T. & T. Clark: 117—124.
- Reingold, Edward M.; Dershowitz, Nachum (2001). Calendrical Calculations: The Millennium Edition (2 izd.). Cambridge University Press. str. 723–730. ISBN 978-0-521-77752-0.
- Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. str. 191—195,274—277.
- Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin.
- Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers.
- Stern, Sacha (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827034-8.
Spoljašnje veze uredi
- Lunarni kalendar 2011-2019, Genadij Petrovič Malahov
- Yerm calendar, noviji koncept, sadrži sve gorenavedene aproksimacije (jezik: engleski)
- Online Lunar calendar for different places in the world (jezik: engleski)
- Moon calendar for different places in the world (jezik: engleski)