Makija je tip guste sredozemne žbunaste vegetacije, rasprostranjen u zimzelenoj zoni Sredozemlja. Uglavnom predstavlja sekundarnu vegetaciju nastalu posle uništavanja šume. Makiju obrazuju zimzeleni žbunovi sa sklerofilnim i erikoidnim listovima, pojedinačno nisko drveće, kao i prutolike forme žbunova. Visina makije najčešće ne prelazi 4 m. Makija se razvija u onim biotopima koji ne mogu podržati rast visokog drveća (suve i kamenite padine oromediterana), ili u oblastima antropogene degradacije prirodnih zimzelenih mediteranskih šuma.[1][2][3][4][5][6][7]

makija na Korzici

Naziv makija potiče od italijanske reči za šikare (macchia). Tipične makije su upravo razvijene na obalama Apeninskog poluostrva, na mediteranskim ostrvima Siciliji, Sardiniji i Korzici, kao i na jadranskim ostrvima.

U zavisnosti od uslova razvijaju se različiti tipovi makije. Asocijacije koje su najbujnije razvijene su one u kojima se nalazi zimzeleno drveće (zastupljeno u većem ili manjem broju), inače karakteristično za tvrdolisne hrastove šume (Arbutus unedo, Pistacia lentiscus, Myrtus communis).

Poseban tip makije predstavljaju asocijacije sa dominacijom vrsta iz roda Cistus i tip makije sa oleandrom (Nerium oleander) rasprostranjen na obalama potoka i rečica.

Značaj makije kao staništa brojnih biljnih vrsta je nemerljiv i stoga je u mnogim delovima Evrope zaštićena, i ima ih jako malo.

ReferenceUredi

  1. ^ Habitats of the world. New York: Marshall Cavendish. 2006. str. 488,492—493. ISBN 978-0761475231. Pristupljeno 26. 11. 2015. 
  2. ^ Costantini, Edoardo A.C. (ed.); Dazzi, Carmelo (ed.) (2013). The soils of Italy. Dordrecht: Springer. str. 30,78,80,83,255,283. ISBN 978-9400756410. Pristupljeno 26. 11. 2015. 
  3. ^ Aranda Jimenez, Gonzalo; Montón Subías, Sandra; Sánchez Romero, Margarita (10. 12. 2014). The Archaeology of Bronze Age Iberia: Argaric Societies (Routledge Studies in Archaeology) (Routledge Studies in Archaeology (Book 17) izd.). Routledge. str. 63—64. ISBN 978-1138821330. Pristupljeno 26. 11. 2015. 
  4. ^ Rackham, Oliver; Moody, Jennifer (1994). The making of the Cretan landscape. Manchester: Manchester University Press. str. 14, 23,96. ISBN 978-0719036477. Pristupljeno 26. 11. 2015. 
  5. ^ Bresson, Alain; Rendall, Steven (translator) (2015). Making of the ancient greek economy : institutions,markets, and growth in the city-states. [S.l.]: Princeton Univ Press. str. 38, 73,75. ISBN 978-0691144702. Pristupljeno 26. 11. 2015. 
  6. ^ Egerton, F. N. (2001). „A history of the ecological sciences: early Greek origins” (PDF). Bulletin of the Ecological Society of America. 82 (1): 93—97. 
  7. ^ Hughes, J. D. (1975). „Ecology in ancient Greece”. Inquiry. 18 (2): 115—125. doi:10.1080/00201747508601756.