Макија
Макија је тип густе средоземне жбунасте вегетације, распрострањен у зимзеленој зони Средоземља. Углавном представља секундарну вегетацију насталу после уништавања шуме. Макију образују зимзелени жбунови са склерофилним и ерикоидним листовима, појединачно ниско дрвеће, као и прутолике форме жбунова. Висина макије најчешће не прелази 4 m. Макија се развија у оним биотопима који не могу подржати раст високог дрвећа (суве и камените падине оромедитерана), или у областима антропогене деградације природних зимзелених медитеранских шума.[1][2][3][4][5][6][7]
Назив макија потиче од италијанске речи за шикаре (macchia). Типичне макије су управо развијене на обалама Апенинског полуострва, на медитеранским острвима Сицилији, Сардинији и Корзици, као и на јадранским острвима.
У зависности од услова развијају се различити типови макије. Асоцијације које су најбујније развијене су оне у којима се налази зимзелено дрвеће (заступљено у већем или мањем броју), иначе карактеристично за тврдолисне храстове шуме (Arbutus unedo, Pistacia lentiscus, Myrtus communis).
Посебан тип макије представљају асоцијације са доминацијом врста из рода Cistus и тип макије са олеандром (Nerium oleander) распрострањен на обалама потока и речица.
Значај макије као станишта бројних биљних врста је немерљив и стога је у многим деловима Европе заштићена, и има их јако мало.
Референце
уреди- ^ Habitats of the world. New York: Marshall Cavendish. 2006. стр. 488,492—493. ISBN 978-0761475231. Приступљено 26. 11. 2015.
- ^ Costantini, Edoardo A.C. (ed.); Dazzi, Carmelo (ed.) (2013). The soils of Italy. Dordrecht: Springer. стр. 30,78,80,83,255,283. ISBN 978-9400756410. Приступљено 26. 11. 2015.
- ^ Aranda Jimenez, Gonzalo; Montón Subías, Sandra; Sánchez Romero, Margarita (10. 12. 2014). The Archaeology of Bronze Age Iberia: Argaric Societies (Routledge Studies in Archaeology) (Routledge Studies in Archaeology (Book 17) изд.). Routledge. стр. 63—64. ISBN 978-1138821330. Приступљено 26. 11. 2015.
- ^ Rackham, Oliver; Moody, Jennifer (1994). The making of the Cretan landscape. Manchester: Manchester University Press. стр. 14, 23,96. ISBN 978-0719036477. Приступљено 26. 11. 2015.
- ^ Bresson, Alain; Rendall, Steven (translator) (2015). Making of the ancient greek economy : institutions,markets, and growth in the city-states. [S.l.]: Princeton Univ Press. стр. 38, 73,75. ISBN 978-0691144702. Приступљено 26. 11. 2015.
- ^ Egerton, F. N. (2001). „A history of the ecological sciences: early Greek origins” (PDF). Bulletin of the Ecological Society of America. 82 (1): 93—97.
- ^ Hughes, J. D. (1975). „Ecology in ancient Greece”. Inquiry. 18 (2): 115—125. doi:10.1080/00201747508601756.