Мала жумара
Mala žumara ili niska žumara (lat. Chamaerops humilis L.) je jedna od dve vrste palmi koje samoniklo rastu u Evropi[2] (druga je vrsta Phoenix theophrasti, koja samoniklo raste na Kritu i u Turskoj[3]). Naziva se još i Grmasta žumara, Mediteranska lepezasta palma, Evropska palma...[1] Latinsko ime roda potiče od grčke reči hamai (nizak, na tlu) i rhops (grm, žbun). ime vrste humilis ima značenje mali, niskog rasta.[4]
| Mala žumara | |
|---|---|
016.jpg)
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | C. humilis
|
| Binomno ime | |
| Chamaerops humilis | |
| Sinonimi[1] | |
|
Spisak
| |
Rasprostranjenost uredi
Mala žumara samoniklo raste u zapadnim delovima Sredozemlja, a gaji se širom sveta.[5]
Izgled uredi
Niska žumara je vrsta palme žbunolikog rasta, raste 2-3, ređe i do 5 metara visine. Deblo je pojedinačno ili može imati nekoliko debala koja rastu iz iste osnove. Raste lagano.[1][5]
Listovi se nalaze na dugoj, bodljastoj peteljci. Dlanasto su deljeni na 24-32 duguljasta i uska, plavkastozelena, kruta i kožasta segmenta ušiljenih vrhova. Zbog toga list podseća na polukružnu lepezu, prečnika i do 80 cm.[1]
Mala žumara je dvodoma biljka. Cvetovi su (i muški i ženski) žuti, gusto skupljeni u klip dužine do 20 cm. Cvetaju tokom maja i juna. Plodovi su crvenosmeđe, okruglaste, mesnate bobice, koje sadrže jednu košticu. U početku su zelene, a kasnije crvenosmeđe. Sazrevaju tokom septembra i oktobra.[1][5]
Razmnožava se semenom ili korenovim izbojcima.[1]
-
Listovi -
Muški cvetovi -
Ženski cvetovi -
Zreli plodovi
.jpg)
.jpg)
Stanište uredi
Mala žumara ne bira zemljište. Uspešno raste na peščanim zemljištima, slabo zaslanjenim i onima bogatim krečom. Relativno je otpornija na niske temperature od ostalih vrsta palmi, podnosi niske temperature i do -15 °C. Mlade biljke mogu da izmrznu već na -12 °C i to ne samo listovi na vrhu, već i listovi do korena.[5] Ukoliko se sadi na dobro dreniranom zemljištu može izdržati i nešto niže temperature. Nakon sađenja mladih biljaka potrebno je često zalivanje, dok ne ojačaju. Odrasle biljke podnose sušu.[1] Vrsta je izrazito heliofilna i traži otvorene položaje i puno sunce.[6]
Upotreba uredi
Od listova se dobijaju vlakna pogodna za proizvodnju užadi, četki i sl. a koriste se i u pletarstvu.[5] Mladi lisni pupoljci su jestivi. Pripremaju se i upotrebljavaju kao povrće.[1] Plodovi ove palme su jestivi, slatki i ukusni.[7]
Upotreba u ozelenjavanju uredi
Mala žumara je veoma dekorativna palma, prvenstveno zbog guste i kompaktne krošnje krupnih listova. raste žbunoliko, sa mnoštvom izdanaka, pa je jedna od mera nege i orezivanje, pri čemu se obično ostavlja nekoliko najsnažnijih a ostali se u potpunosti uklanjaju.[7] Sadi se pojedinačno ili u grupama. U umerenoj klimatskoj zoni tokom zime je ovu vrstu potrebno zaštititi od mraza. Uzgaja se i kao sobna biljka[1] i veoma je cenjena za unutrašnju dekoraciju.[5]
Visina stabla, veličina ploda, boja i bodljikavost listova često variraju, pa je poznato više varijeteta, od kojih su neki:
- Chamerops humilis ’Arborescens’,
- Chamerops humilis ’Dactylocarpa’,
- Chamerops humilis ’Elegans’.[2]
Jedan od najpopularnijih varijeteta svakako je Chamaerops humilis var. argentea, srebrnasto zelene boje listova.
Vidi još uredi
- Palme
- Datula ili urmina palma
- Kanarska palma ili feniks palma (Phoenix canariensis)
- Kokosova palma
- Washingtonia filifera ili končasta vašingtonija
- Crveni palmin surlaš
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž z „Niska žumara”. Priroda i biljke. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ a b „Žumara”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ „Cretan date palm (Phoenix theophrasti)”. arkive.org. Wildscreen Arkive. Arhivirano iz originala 10. 07. 2016. g. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ Grlić, V. (1954). Etimološki botanički rečnik. Tuzla: Grafičar.
- ^ a b v g d đ Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 748—749.
- ^ „Vrste palmi”. croatianpalmsociety.com. Hrvatska udruga ljubitelja palmi. Arhivirano iz originala 01. 08. 2016. g. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- ^ a b Berberović, Milica. „Priča o palmama (14/11/2015)”. hercegnovi.cool/. Herceg Novi Cool. Pristupljeno 20. 6. 2016.
Literatura uredi
- Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 748—749.
- Grlić, V. (1954). Etimološki botanički rečnik. Tuzla: Grafičar.
Spoljašnje veze uredi
- „Niska Žumara”. cvijet.info/. Pristupljeno 10. 6. 2016.
- „Chamaerops humilis”. Palm Pedia. Pristupljeno 10. 6. 2016.