Manon Lesko (opera)

Opere

Vilise Edgar Manon Lesko Boemi Toska Madam Baterflaj Kći Zapada Lastavica Plašt Sestra Anđelika Đani Skiki Turandot

Manon Lesko (ital. Manon Lescaut) je opera u četiri čina koju je komponovao Đakomo Pučini. Opera je nastala u periodu od 1890. do 1893. godine. Priča se zasniva na romanu iz 1731. godine Priča o vitezu Griju i Manon Lesko (fr. L'histoire du chevalier des Grieux et de Manon Lescaut) autora Antoana Fransoa Prevoa.

Opera Manon Lesko se često greškom poistovećuje sa drugim komadom, operom Manon koju je komponovao Žil Masne na osnovu istog romana.

Praizvedba

Prvo izvođenje opere Manon Lesko je bilo 1. februara 1893. godine, u Torinu u pozorištu Teatro Regio. To je bila Pučinijeva treća opera i njegov prvi veliki uspeh. Komad je prvi put izveden u Metropoliten operi u Njujorku 18. januara 1907. godine, u prisustvu kompozitora i Line Kavaljeri u glavnoj ulozi, Enrika Karuza u ulozi viteza Grija i Antonia Skotija kao Leskota.

Likovi i uloge

Manon Lesko (Manon Lescaut)		sopran
Lesko (Lescaut)	njen brat, narednik kraljevske Garde	bariton
vitez de Grije (Le Chevalier des Grieux)		tenor
Žeron de Ravoar (Geronte de Ravoir)	glavni kraljevski rizničar	bas
Edmondo (Edmondo)	student	tenor
Krčmar		bas
Pevačica		mecosopran
Učitelj igranja		tenor
Gradski osvetljivač		tenor
Narednik kraljevskih strelaca		bas
Kapetan broda		bas
Vlasuljar		nema uloga

devojke, građani, narod, studenti, muzičari, gospoda, sveštenici, dvorske dame, strelci, mornari, pomorci (hor)

Mesto i vreme

Francuska i Severna Amerika, druga polovina XVIII veka.

Sadržaj

I čin

Na trgu ispred krčme u Amjenu, velika grupa ljudi, uključujući i de Grijea, čeka putničku kočiju. Među putnicima je i glavni rizničar Žeron, narednik Lesko i njegova sestra Manon. Muškarci uđu u krčmu, dok Manon ostaje napolju. De Grije se na prvi pogled zaljubi u nju. U razgovoru mu saopštava da prema očevim željama je obavezna da ode u samostan. Dolazi Edmondo, prijatelj de Grijea, i govori mu da Žeron planira da otme Manon. De Grije joj izjavljuje ljubav i poziva je da zajedno odbegnu. Dok studenti zadržavaju Leskoa i Žerona klađenjem, zaljubljeni par beži u Žeronovoj kočiji.

II čin

Manon živi u Žeronovoj kući u Parizu, nakon što je napustila de Grijea kada mu je nestalo novaca. Umara je veličanstvenost zdanja i ponovo žudi za de Grijeovom ljubavi. Od brata saznaje da je on još voli, i uz Leskoovu pomoć se oni sastaju u istoj kući, ali ih Žeron iznenadi. De Grije požuruje Manon da pobegnu. Dok ona skuplja svoj nakit, straža i Žeron upadnu u sobu. On optužuje Manon za krađu i ona biva uhapšena i osuđena na progonstvo.

III čin

De Grije pokušava da je spase potkupljujući stražu, ali bezuspešno: Manon mora brodom otići u Ameriku. Oni se opraštaju i narednik bukvalno mora da otrgne Manon iz zagrljaja; kapetan broda dozvoljava da de Grije ode sa njom.

IV čin

Želja Manon za luksuzom primorava de Grijea na krađu u Nju Orleansu i oni beže iz grada. U pustinji, Manon pada od umora. De Grije zalud traži vodu i ona, poslednjim dahom ga uveravajući u svoju ljubav, umire na njegovim rukama.

Poznate muzičke numere

• Donna non vidi mai simile a questa! (Ženu još ne videh takvu) – de Grijeov solilokvijum (I čin)
• In quelle trine morbide (Među ovim zidovima) – arija Manon (II čin)
• Sola, perduta, abbandonata (Sama, zaboravljena, napuštena) – arija Manon (IV čin)

Spoljašnje veze

• Manon Lescaut – synopsis
• Puccini – Manon Lescaut
• Manon Lescaut na zvaničnom sajtu Metropoliten opere