Manojlo Raul
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Kod referenciranja knjiga, koristiti Harvard stil citiranja. |
Manojlo Raul (Grčki: Μανουήλ Ῥαούλ or Ῥάλης, 1355 - 1369) bio je vizantijski zvaničnik poznat po svojoj preživeloj prepisci sa značajnim vizantijskim ličnostima svog vremena.
Član mlađeg ogranka ariIstokratske porodice Raul, Manojlo je rođen verovatno u Mistri, ali je odrastao i školovao se u Solunu. Zatim je služio kao činovnik (grammatikos) u upravi Despotovine Moreje pod despotom Manojlom Kantakuzinom, sve dok ga slab vid nije primorao da podnese ostavku oko. 1362.[1][2] Imao je sina po imenu Nićifor.[3]
Sačuvano je dvanaest njegovih pisama, od kojih su tri upućena caru Jovanu VI Kantakuzinu, a ostala drugim zvaničnicima, literatima i igumanu. Prema Oksfordskom rečniku Vizantije, „[većina] pisama je prilično konvencionalna po temi, ali ona pružaju neke prosopografske podatke i zanimljive detalje svakodnevnog života na Peloponezu 14. veka, uključujući kugu iz 1361– 62, hvatanje prijatelja od strane razbojnika, i pad sa konja zbog kojeg je postao hrom što ga je sprečilo da se pokloni caru“.[4]
Reference
urediLiteratura
uredi- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; Sturm-Schnabl, Katja; Kislinger, Ewald; Leontiadis, Ioannis; Kaplaneres, Sokrates (1976–1996). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3003-1.