Википедија

Manojlo III Veliki Komnin

Manojlo III Veliki Komnin je bio trapezuntski car od 1390. do 1416. iz dinastije Velikih Komnina. Bio je sin Aleksija III i Teodore Kantakuzin. Na presto je prema pravu nasleđa trebao da dođe njegov stariji brat Vasilije koji je preminuo 1377. godine, nakon čega je Manojlo ostao kao jedini naslednik za presto.[1]

Manojlo III
Lični podaci
Datum rođenja(1364-12-16)16. decembar 1364.
Datum smrti5. mart 1417.(1417-03-05) (52 god.)
Porodica
SupružnikGulhan-Evdokija od Gruzije, Ana Filantropin
PotomstvoAleksije IV Veliki Komnin
RoditeljiAleksije III Veliki Komnin
Teodora Komnina Kantakuzin
DinastijaVeliki Komnini
Trapezuntski car
Period1390 — 1416.
NaslednikAleksije IV Veliki Komnin

Glavni i najbitniji događaj njegove vladavine bio je dolazak azijskog osvajača Tamerlana u Anadoliju čime je ozbiljno bio ugrožen opstanak otomanskog carstva,a moglo je direktno i da utiče na Trapezuntsko carstvo i Manojlovu vladavinu. Ovi događaji su produžili postojanje trapezuntskog carstva zbog toga što je Tamerlan porazio sultana Bajazita I koji je pre toga doveo svoju vojsku duz pbale crnog mora sve do granice trapezundskog carstva.[2] Tamerlan je pozvao i Manojla da mu se priključi prilikom njegovih napada na otomansko carstvo, ali je on uspeo više puta da izbegne odgovor i pošalje vojsku. Jedina pomoć koju je poslao Tamerlanu je bilo par galija pošto Tamerlan nije imao brodove. Posle Tamerlanove smrti tokom pohoda na Kinu najveći deo vojske se vratio u aziju, pa on više nije predstavljao pretnju po trapezundsko carstvo, ali nije bilo pretnji ni od strane otomanskog carstva kome je trebalo dugi niz godina da se oporavi od Tamerlanovih osvajanja.

Poslednje godine Manojlove vladavine su protekle relativno mirno, sem neslaganja sa njegovim sinom Aleksijem IV koji je iako je bio naslednik krune bio nestrpljiv i pokušavao da uzurpira presto. On je po pravu i nasledio presto u martu 1417. godine kada je Manojlo umro.[3]

Život uredi

Manojlo je bio sin cara Aleksija III Velikog Komnina i carice Teodore Kantakuzin. Postavljen je za naslednika 1377. godine, nakon smrti svog starijeg brata Vasilija.

Manojlovo carstvo je bilo pod rastućom pretnjom vladara Osmanskog carstva, sultana Bajazita I, koji je 1398. poveo svoju vojsku duž obale Crnog mora sve do granice Trapezuntskog carstva.[4] Kan Tamerlan, koji je bio u pohodu na istočnu Anadoliju 1394. godine, vratio se i zauzeo Sivas (27. avgusta 1400.), pobivši sve njegove branioce.[5] Kan Tamerlan je zahtevao da mu se car Manojlo III i njegova vojska pridruže u predstojećem ratu sa Turcima Osmanlijama, ali je car nekako izbegao ovaj zahtev, iako je poslao dvadeset galija kanu Tamerlanu.[6] Sultan Bajazit I i kan Tamerlan su se konačno sreli u bici kod Angore, gde je Tamerlan razbio osmanske snage i zarobio sultana. Sledećih osam meseci kanTamerlan se kretao po Anadoliji, obnavljajući stare turske bejlike i pljačkajući osmanske teritorije, razarajući tako Osmansko carstvo.[7] Tek 1413. godine, kada je sultan Mehmed I pobedio svog poslednjeg preživelog brata, Osmansko carstvo će ponovo biti pretnja svojim susedima.

Kada je kan Tamerlan napustio Malu Aziju 1403. godine, deo njegove vojske se odvojio od celine da bi opustošili grad Kerasunt i verovatno je njihovim pustošenjima uništena vlast Melisena u Ojnionu. Samo su ih planine oko Kerasunta sprečile da krenu dalje, na veliko olakšanje stanovnika Trapezunta.[8] Kan Tamerlan je postavio svog unuka Mirzu Halila da vodi poslove Jermenije, Trapezunta i Gruzije, ali je očevom smrću 1405. Halil pojurio da preuzme presto u Samarkandu.[9]

Poslanika kralja Enrikea III od Kastilje, Ruja Gonzalesa de Klavija, upućenog kanu Tamerlanu, primio je car Manojlo III dok je prolazio kroz Trapezunt u aprilu 1404. i napisao je sledeće o caru Manojlu III:

"Car i njegov sin bili su obučeni u carske haljine. Na glavama su nosili visoke šešire prekrivene zlatnim trakama, na čijem su vrhu bila ždralova pera; a kape su bile vezane kožama kuna... Ovaj car odaje počast Timur-begu i ostalim Turcima, koji su mu susedi. Oženjen je rođakom carigradskog cara, a sin mu je oženjen ćerkom carigradskog viteza i ima dve ćerke".[10]

Odnosi sa Venecijom bili su bolji nego sa Đenovom. Godine 1391. sklopljen je pakt, na osnovu ugovora iz 1319. godine, kojim su smanjene dažbine koje je Venecija plaćala i potvrđene stare privilegije. Godine 1396. car Manojlo III je potpisao zlatnu bulu na insistiranje venecijanskog bailija, Gusonija, koja je dozvolila Mlečanima da trguju širom njegovog kraljevstva, dala im je sopstvenu crkvu, banku i sud. Car Manojlo III je poslao zvono i sat u Veneciju na popravku, a 1416. godine zabeleženo je da je trapezuntsko poslanstvo posetilo taj grad. Međutim, sa Đenovom su bile česte svađe. Car Manojlo III je optužen za podmićivanje đenovskih zvaničnika u Galati. Godine 1416. Đenova je odlučila da preduzme korake protiv njega zbog mešanja u njihov zamak u Trapezuntu, koji je postao toliko ozbiljan da su Mlečani naredili svojim galijama da ne pristaju u Trapezunt zbog „podela koje postoje između cara i Đenovljana“.[11]

Poslednje godine Manojlove vladavine bile su pomućene neslogom sa njegovim sopstvenim sinom Aleksijem IV, koji je bio savladar svome ocu sa titulom despot. Car Manojlo III je neko vreme uzeo u svoju službu jednog mladića kao svog paža. Ukazana mu naklonost, međutim, izazvala je gnev domaće aristokratije zbog njegovog skromnog rođenja pa su zatrovali umove ljudi protiv stranaca. U isto vreme, Aleksije, u strahu da ne izgubi presto, podiže pobunu i zahteva da se favorit protera. Plemići su mu se pridružili i opseli cara Manojla III u gornjoj citadeli, konačno ga primoravši da popusti i protera favorita iz palate. Narod se tada razišao, ali Aleksije, koji je još uvek tražio krunu, bio je primoran da se pomiri sa svojim ocem. Cena pomirenja bila je da Aleksije uzme mladog paža u svoju službu.[12] Car Manojlo III je umro u martu 1417. godine,[13] a nasledio ga je sin, Aleksije IV. Džordž Finlej beleži glasinu da je Aleksije „osumnjičen da je ubrzao očevu smrt“.[14]

Car Manojlo III se, „kao i njegov otac, aktivno interesovao za građevine religiozne prirode. U godini svog nasledstva darivao je kitnjasti krst za koji se veruje da sadrži svetu relikviju (stavroteku), u ovom slučaju deo Časnog Krsta na kome je Gospod Isus Hristos raspet, manastiru Sumela“.[15]

Porodica uredi

Car Manojlo III oženio se prvi put 1377. godine, prva supruga mu je bila Gulhan-Evdokija od Gruzije, udovica njegovog starijeg polubrata Andronika i ćerka gruzijskog kralja Davida IX Bagrationa. Njegova druga žena, kojom se oženio 1395. godine, bila je Ana Filantropin iz vizantijske porodice Duka.[16]

Sa Gulhan-Evdokijom, imao je najmanje jednog sina:

Prema Tjeriju Ganču, car Manojlo III je imao sina sa drugom suprugom caricom Anom. Ganču ga identifikuje kao inače bezimenog Komnina koga Georgije Sfrances pominje u svojoj istoriji. Ovaj Komnin je bio prethodni vlasnik pastuva kojeg je Sfrances jahao tokom pohoda na Moreju 1429. godine i koji je oženio Evdokiju, ćerku Manojla Paleologa Kantakuzina, ali je umro pre nego što je par mogao da dobije decu.[17]

Reference uredi

  1. ^ Manuel III Komnenos, emperor of Trebizond
  2. ^ Pantheon
  3. ^ Hellenica world
  4. ^ Stanford Shaw, History of the Ottoman Empire and Modern Turkey (Cambridge: University Press, 1976), vol. 1 p. 34
  5. ^ Shaw, History of the Ottoman Empire, p. 35
  6. ^ George Finlay, The History of Greece and the Empire of Trebizond, (1204–1461) (Edinburgh: William Blackwood, 1851), p. 391
  7. ^ Shaw, History of the Ottoman Empire, pp. 35f
  8. ^ William Miller, Trebizond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204–1461, 1926 (Chicago: Argonaut, 1969), p. 72
  9. ^ Miller 1969, str. 76f
  10. ^ Clavijo's Embassy, translated by C. R. Markham (1859), quoted in Nicol, The Last Centuries of Byzantium, p. 404.
  11. ^ Miller 1969, str. 77f
  12. ^ Miller 1969, str. 73f
  13. ^ The continuation of Panaretos' chronicle dates his death to 5 March, 1412, but since that source also states he reigned 27 years Miller concludes "it seems more probable that his death really occurred in 1417." (Miller 1969, str. 78f) More recently Nicolas Oikonomides has argued that the date of his death was in 1418. (Oikonomides, "Πρόσταγμα Ἀλεξίου Δ΄ τοῦ Μεγ. Κομνηνοῦ περὶ τῆς ἐν Ἄθῳ μονῆς τοῦ Διονυσίου", Νέον ᾽Αθήναιον, 1 (1955), p. 18–20.
  14. ^ Finlay 1851, str. 393
  15. ^ From an article on the website of the Turkish Ministry of Culture and Tourism about the Sumela Monastery, retrieved 28 December 2004.
  16. ^ Kelsey Jackson Williams, "A Genealogy of the Grand Komnenoi of Trebizond", Foundations, 2 (2006), p. 181
  17. ^ Ganchou, "A propos d’un cheval de race: un dynaste de Trébizonde en exil à Constantinople au début du XVe siècle" in Mare et litora: Essays Presented to Sergei Karpov for his 60th Birthday, Rustam Shukurov (editor) (Moscow: Indrik, 2009), pp. 553–574

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Vasilije Veliki Komnin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Aleksije III Veliki Komnin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Irene of Trebizond
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Manojlo III Veliki Komnin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Teodora Komnina Kantakuzin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Literatura uredi

  • Radivoj Radić (2022). Istorija Trapezuntskog carstva. Beograd: Zavod za udžbenike. ISBN 978-86-17-20766-1.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манојло_III_Велики_Комнин&oldid=27748688”