Василије Велики Комнин

Василије Велики Комнин (грч. Βασίλειος Μέγας Κομνηνός) је био трапезунтски цар од 1332. до 1340. из династије Великих Комнина.

Василије
Лични подаци
Датум смрти6. април 1340.
Породица
СупружникИрена Палеолог
ПотомствоАлексије III Велики Комнин, Maria Komnenos, Theodora Komnenos
РодитељиАлексије II Велики Комнин
Џијаџак Џакели
ДинастијаВелики Комнини
Трапезунтски цар
Период1332-6. април 1340.
ПретходникМанојло II Велики Комнин
НаследникИрина Палеолог (трапезунтска царица)

Цар Василије Велики Комнин (romanized: Basileios Megas Komnēnos), (умро 6. априла 1340.) био је цар Трапезунтског царства од августа 1332. до своје смрти 1340. Иако је Василијева владавина била период стабилности током грађанског рата који је доминирао цепим царством током друге четвртине 14. века, неки од тих сукоба су били изазвани његовим брачним поступцима.

Живот уреди

Василије је био млађи син цара Алексија II Трапезунтског и његове жене цараице Џијаџак Џакели. Када је његов најстарији брат цар Андроник III ступио на престо 1330. године и убио своја два брата (Михаила и Ђорђа), Василије је тада боравио у Цариграду и тако избегао судбину своје браће.

Након смрти цара Андроника III, цар је постао његов малолетни син цар Манојло II. Међутим, Василије је био позван из Цариграда да преузме престо; цар Манојло II је свргнут у августу 1332. и затворен у манастир. Цар Василије је очистио двор од присталица свог брата и синовца (који су укључивали мега дука Лекеса Цатзинцаиоса и његовог син мега доместика Цамба), али човек кога је именовао за новог мега дука, Јован Евнух, побунио се у корист свргнутог цара Манојла II.[1] Побуна је угушена и да би се спречиле даље невоље дете је убијено 1333. године, вероватно по Василијевом наређењу.

Упркос Василијевом повратку, сукоби су настављени. Према Џорџу Финлеју, велики официри и главни племићи постали су ситни суверени, и свели су село на анархију. Схоларији, полиција феудалаца, постала је толико непокорна да је Василије морао да унајми стране плаћенике да заштити своју личност, али су својом бахатошћу и корупцијом брзо учинили да себе и свог господара омрзну.[2] Толика је била његова непопуларност међу становницима града, да су, када је наступило помрачење Сунца, они то схватили као знак божанског гнева и натерали цара да потражи уточиште у цитадели и покушали да га гађају камењем.[3]

Цар Василије је 17. септембра 1334. године, склопио брачни савез са византијским царем Андроником III Палеологом оженивши се његовом ванбрачном ћерком Ирином.[4] Наклоност између њих двоје се убрзо охладила, а цар Василије је узео љубавницу која се такође звала Ирина, од које је добио четворо ванбрачне деце. Остаје неизвесно да ли је он заиста био разведен од супруге, али постоји занимљиво писмо цариградског патријарха Јована XIV Калекаса, Григорију митрополиту Трапезунtском. У овом писму Патријарх укорава митрополита и све остале свештенике у Трапезуту због злобе коју су дозволили да се догоди на повреду светих канона, и наређује им да овај проблем реше под претњом екскомуникације старешина Цркве.[5] Локално свештенство се, међутим, задовољило претварањем да заправо одаје почаст легитимној царици у својим службама пошто одаје почаст једној Ирини.

Нелагодну ситуацију у главном граду искористио је туркменски шеик Хасан, који је напао Трапезунт 5. јула 1335. Борбе су се водиле код палисаде Светог Керикија и на планини Минтрион, али је провиђење кише омогућило Трапезунтцима да разбију нападаче.[6]

Цар Василије је умро 6. априла 1340, очигледно отрован од своје законите жене Ирине Палеолог, која је одмах заузела престо.[7]

Деца уреди

Деца цара Василија и његове друге жене, Ирине Трапезунтске, била су:[8]

  • Ана, која се удала за Андреја Константиновича, великог кнеза Нижњеновгородско-Суздаљског 1343. године.
  • Алексије Трапезунтски (1327–око 1349)
  • Јован, касније преименован у цар Алексије III (1338–1390)
  • Марија, која се удала за Фахрудина Кутлуг бега, емира Ак Којунлуа 1352. године.[9]
  • Теодора, која се удала за хаџи Омара, емира Халивије (турски: Хаџемир) 1358. године.[10]

Од Ирине Палеологине или Ирине Трапезундске, Василије је вероватно имао ћерку:

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Алексије II Велики Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Василије Велики Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Џијаџак Џакели
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце уреди

  1. ^ William Miller, Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204–1461, 1926. . Chicago: Argonaut. 1969. pp. 44. 
  2. ^ Finlay, The History of Greece and the Empire of Trebyzond, (1204–1461). . Edinburgh: William Blackwood. 1851. pp. 418. 
  3. ^ Michael Panaretos, Chronicle, ch. 21. Greek text and English translation in Scott Kennedy, Two Works on Trebyzond, Dumbarton Oaks Medieval Library 52. . Cambridge: Harvard University. 2019. pp. 11–13. 
  4. ^ Michael Panaretos, Chronicle, ch. 21. Greek text and English translation in Scott Kennedy, Two Works on Trebyzond, Dumbarton Oaks Medieval Library 52. . Cambridge: Harvard University. 2019. pp. 11–13. 
  5. ^ Miller 1969, стр. 45
  6. ^ Miller 1969, стр. 46
  7. ^ Miller 1969, стр. 48
  8. ^ Miller 1969, стр. 60
  9. ^ Panaretos, Chronicle, ch. 52. Greek text and English translation in Kennedy, Two Works, p. 27
  10. ^ Panaretos, Chronicle, ch. 69. Greek text and English translation in Kennedy, Two Works, p. 33

Литература уреди

  • Miller, William (1969). Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204–1461. Chicago: Argonaut. стр. 15. 

Додатна литература уреди