Margareta Tereza Španska

Margareta Terezija Španska (12. jul 1651 - 12. mart 1673) je bila carica Svetog rimskog carstva, kraljica Nemačke, Češke, Ugarske i Hrvatske, kao supruga cara i kralja Leopolda Ι.

Margareta Tereza Španska
Mlade plemkinje, Dijego Velaskez
Lični podaci
Puno ime	Margareta Tereza Španska
Datum rođenja	(1651-07-12)12. jul 1651.
Mesto rođenja	Madrid, Španija
Datum smrti	12. mart 1673.(1673-03-12) (21 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrija
Grob	Carska kripta, Beč
Porodica
Supružnik	Leopold I
Potomstvo	Maria Antonia of Austria
Roditelji	Filip IV od Španije Marijana Austrijska
Dinastija	Habzburzi
carica Svetog rimskog carstva
Period	1666-1673
Prethodnik	Eleonora Gonzaga od Mantove
Naslednik	Klaudija Felicija Austrijska

Život u Španiji

Margareta Terezija je bila kćerka kastiljska-aragonskog kralja Filipa ΙV i njegove druge supruge, Marijane Austrijske. Za razliku od njenog mlađeg brata, kastiljsko-aragonskog kralja Karla ΙΙ, na Margareti Tereziji se videlo malo posledica ukrštavanja bliskih srodnika tokom nekoliko generacija. Za vreme njenog boravka u Španiji Margaretu Tereziju je slikao Dijego Velaskez, te se ona pojavljuje u mnogim njegovim slikama, uključujući i sliku "Mlade plemkinje".

Španska prestolonaslednica

Iz političkih razloga, kao dete je bila verena za Leopolda, brata svoje majke, koji je ujedno bio i sin njene tetke po ocu. Njen otac je odredio da će Margareta Terezija zadržati svoju poziciju u naslednom nizu za španska prestola, dok je svoju stariju ćerku iz prvog braka, Mariju Tereziju, naterao da se odrekne svojih naslednih prava pre nego što se udala za francuskog kralja Luja ΧΙV.

Otac joj je umro 1665. godine i ona je postala prestolonaslednica svoga brata, te je do svoje smrti bila prva u naslednom nizu za španske krune. Njen mlađi brat je bio toliko bolešljiv da se njegova smrt i dolazak Margarete Terezije na vlast očekivala svakog trenutka, ali ipak ju je nadživeo.

Brak

U leto 1666. godine napustila je Španiju i otputovala u Austriju gde ju je dočekao Leopold. Venčali su se u Beču 12. decembra iste godine. Margareta Terezija je bila veliki antisemista i imala je veliki uticaj na svoga ultrakatoličkog muža, a na nju samu je uticao njen ispovednik koji ju je uverio da su za sve njene pobačaje krivi Jevreji. Za njene mnogobrojne pobačaje koji su je iscrpili i uništili njeno zdravlje, kao i za kratak životni vek njene petoro živorođene dece, je zapravo bilo krivo njeno blisko srodstvo sa mužem, kao i blisko srodstvo njenih roditelja, itd. Jedina kćerka koja ju je nadživela bila je buduća bavarska vladarka Marija Antonija, čija deca nisu doživela punoletstvo. Carica i kraljica Margareta Terezija je umrla u 21. godini života. Njen udovac se oženio još dva puta.

Galerija

• 
  Dijego Velaskez (1654), Umetničko-istorijski muzej u Beču
• 
  Dijego Velaskez (1655), Luvr u Parizu
• 
  Dijego Velaskez (1656), Umetničko-istorijski muzej u Beču
• 
  Mlade plemkinje, Dijego Velaskez
• 
  Dijego Velaskez (1659), Umetničko-istorijski muzej u Beču
• 
  Infanta Margareta Tereza u ružičastoj haljini, Dijego Velaskez (1660), Prado, Madrid

Porodično stablo

16. Karlo V, car Svetog rimskog carstva

8. Filip II od Španije (=28)

17. Izabela od Portugala

4. Filip III od Španije (=14)

18. Maksimilijan II, car Svetog rimskog carstva

9. Ana od Austrije (1549—1580) (=29)

19. Marija od Španije

2. Filip IV od Španije

20. Ferdinand I, car Svetog rimskog carstva

10. Karl II Štajerski (=24, 30)

21. Ana od Češke i Ugarske

5. Margareta od Austrije (=15)

22. Albert V Bavarski

11. Marija Ana od Bavarske (1551—1608) (=25, 31)

23. Ana od Austrije (1528—1590)

1. Margareta Tereza Španska

24. Karl II Štajerski (=10, 30)

12. Ferdinand II, car Svetog rimskog carstva

25. Marija Ana od Bavarske (1551—1608) (=11, 31)

6. Ferdinand III, car Svetog rimskog carstva

26. Vilhelm V, vojvoda Bavarske

13. Marija Ana od Bavarske (1574—1616)

27. Renata od Lorene

3. Mariana of Austria

28. Filip II od Španije (=8)

14. Filip III od Španije (=4)

29. Ana od Austrije (1549—1580) (=9)

7. Marija Ana od Španije

30. Karl II Štajerski (=10, 24)

15. Margareta od Austrije (=5)

31. Marija Ana od Bavarske (1551—1608) (=11, 25)

Vidi još

• Carice Svetog rimskog carstva

Izvori

• KANN, Robert A., A History of the Habsburg Empire, 1526-1918, Paperback, 661 pages, University of California Press, edition (November 26, 1980), in English. ISBN 978-0-520-04206-3. ISBN 978-0-520-04206-3