Marina Smilec
Marina Smilec je bila bugarska despotica i „Prave majke Carevine Srba i Grka”. Tetka cara Stefana Dušana.[1]
| Marina Smilec | |
|---|---|
 Marina Pološki manastir | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | pre 1290. |
| Mesto rođenja | Anevo kale, Drugo bugarsko carstvo |
| Datum smrti | 7. april 1355. godine |
| Mesto smrti | Dušanovo carstvo |
| Grob | Crkva Svetog Dimitrija u Skoplju |
| Porodica | |
| Supružnik | Aldimir |
| Potomstvo | Jovan Dragušin |
| Roditelji | Smilec Smilecina |
| Dinastija | Smileci, Paleolozi i Terter |
| Despotica Krna | |
 | |
Posle napada na Nerodimlje i smrti kralja Stefana Dečanskog, ostaje Dušanov najbliži rođak. Verovatno ga je savetovala u svim njegovim poslovima nakon sastanka u Mraku.
Danilovi nastavljači tvrde da je car Dušan izgledao kao njegova majka, koja je umrla kad je Dušan bio dete, ali je verovatnije da je njegov kraljevski i carski lik skulpturao tetku. 1321. godine, Marina Smilec je stigla iz Carigrada u Rašku sa sestrom i suprugom kralja Stefana Dečanskog.
Poreklo
urediOna je najstarija ćerka bugarskog cara Smileca i njegove žene carice Smilcine Paleolog. Sestra je cara Jovana IV Smileca i raške kraljice Teodore Smilec.
Verovatno je rođena u Kopsišu, pre nego što je njen otac preuzeo trnovski presto, ali je detinjstvo provela u Trnovu.[2]
Despotica Krnska
urediPosle Smilecove smrti 1298. godine, Marinina majka carica Smilecina preuzima namesništvo nad svojim maloletnim sinom carem Jovanom IV Smilcom. Njeni glavni napori tokom ovog vremena bili su usmereni na jačanje vlasti njenog sina i neutralisanje preostalih pretendenata za krunu. Glavni pretendent na carski presto je despot Aldimir, brat cara Đorđa I Tertera, kojeg je smenio car Smilec. Da bi ga privukla na svoju stranu, Smilcina mu nudi ruku svoje ćerke Marine i upravu nad oblašću Krna. Aldimir prihvata ponudu i Marina postaje njegova žena. Aldimir je postao jedan od glavnih pristalica vlasti carice Smilcene i njenog sina cara Jovana IV[3]. Zajedno sa suprugom, Marina se nastanila u srednjovekovnom Krnu.
Despina Marina je despotu Aldimiru rodila jednog sina – Jovana Dragušina[4].
1300. godine, došlo je do promene vlasti u Trnovu. Teodor Svetoslav, sin svrgnutog cara Đorđa I Tertera i bratanac despota Aldimira, vratio se iz tatarskog ropstva zajedno sa Čakom, sinom tatarskog kana Nogaja. Njih dvojica ulaze u prestonicu, a carica i njen mladi sin traže spas kod Marine i njenog muža. Aldimir je u početku bio sumnjičav prema svom bratancu, ali su se posle uklanjanja tatara cara Čake sa vlasti odnosi između cara Teodora Svetoslava i Marininog muža poboljšali[5]. Njih dvojica su zaključili ugovor, nakon čega je despot Aldimir dobio gradove Jambol i Lardeju[6]. Verovatno je posle sklapanja ove saveza despot Aldimir tražio od tašte i njenog sina da napuste njegove posede. Carica Smilcena i njen sin su potom krenuli u Carigrad.
1304-1305. godine, odnosi između krnske despotovine i centralne vlasti u Trnovu pogoršavaju se. Car Teodor Svetoslav je sa vojskom zauzeo oblast, despot je poginuo ili je umro.[7] Verovatno progonjeni od bugarskog cara, despina Marina Smilec i njen sin našli su utočište u Carigradu, gde su se u to vreme nalazili despinina majka i brat.
Despina Marina Smilec je jaka ličnost. U tom pogledu, ona liči na svoju majku, caricu Smilcenu. Verovatno je imala značajnu ulogu u politici svog muža despota Aldimira, a njen sin Jovan Dragušin bio je mogući rival cara Teodora Svetoslava[8].
Progonstvo u Carigradu
urediPošto je bila Paleolog po majčinoj strani i rođaka cara Andronika II, Marina je stekla značajne položaje na carskom dvoru. Ovo je verovatno i zbog znatnog bogatstva koje poseduje kao nekadašnja despotica bogatog krnske oblasti.
Godine 1314, proterani od kralja Stefana Uroša II Milutina, u Carigrad su stigli Marinina sestra Teodora Smilec, njen poluslepi muž Stefan Dečanski i njihovi sinovi Stefan Dušan i Dušica. Marina verovatno postaje finansijska i moralna podrška porodici svoje sestre. To se vidi i iz velikodušnosti sa kojom se Stefan Dečanski odnosio prema Marini i njenom sinu Jovanu Dragušinu nakon što je 1321. godine, preuzeo presto u Raškoj.
Život u Makedoniji
uredi
Iz živopisa i natpisa crkve Svetog Georgija u Pološkom manastiru kod Kavadarcija jasno se vidi da su despina i njen sin dobili prostrane zemlje duž Crne reke u Makedoniji, naseljene uglavnom Bugarima.[9] Tako su se despina i sinovljeva porodica posle stupanja njenog zeta na presto naselili u Raškoj kraljevini, gde su posle smrti kraljice Teodore Smilec, despina Marina i njena porodica ostali najbliži krvni srodnici po majčinoj liniji Stefana Dušana, koji je bio po majci, unuk cara Smileca i potomak cara Đorđa I Tertera, koji je, osim što je Marinin sestrić, oženjen i sestrom cara Jovana Aleksandra, Jelenom. Kasnije se Marina zamonašila pod imenom „Marija“[10], ali je nastavila da igra aktivnu ulogu u političkom životu. Verovatno je stala na stranu svog sestrića Stefana Dušana kada je on pao u nemilost svog oca, koji je planirao da ga razbaštini u korist dece iz drugog braka sa kraljicom Marijom Paleolog[11]. Iz ovih razloga verovatno je i činjenica da u pomenutim natpisima Stefan Dušan svoju tetku naziva svojom „...pravom majkom...”, a svog rođaka Jovana Dragušina svojim „...pravim bratom...”. , što potvrđuje blizak odnos između Stefana Dušana i Marinine porodice.
Despina Marina Smilec nadživela je svog sina, čiji je grob pronađen tokom arheoloških iskopavanja u Pološkom manastiru. U manastirskoj crkvi despina je prikazana sa dečakom, sinom Jovana Dragušina. Despina Marina Smilec umrla je 7. aprila 1355. godine,[12] i sahranjena je u Skoplju[13]. Deo despininog nadgrobnog spomenika otkrio je 1852. godine, monah Gedeon Josif Jurišiči i ugrađen je u zid skopske crkve „Sveti Dimitar“[14]. Za vreme Prvog svetskog rata natpis je postavljen u Narodni arheološki muzej u Sofiji. Posle dugih diplomatskih pregovora i na lično zalaganje kralja SHS Aleksandra I, 28. jula 1925. godine, spomenik je vraćen u Skoplje[15].
Reference
uredi- ^ Despotica Marina e veroяtnata sobstvenička na zlatnite bižuta
- ^ Pavlov, Plamen. Tъrnovskite carici. V.t.:DAR-RH, 2006
- ^ Pavlov, Plamen. Tъrnovskite carici. V.t.:DAR-RH, 2006
- ^ Pavlov, Plamen. Tъrnovskite carici. V.t.:DAR-RH, 2006
- ^ Pavlov, Plamen. Tъrnovskite carici. V.t.:DAR-RH, 2006
- ^ Pavlov, Plamen. Tъrnovskite carici. V.t.:DAR-RH, 2006
- ^ Pavlov, Plamen. Tъrnovskite carici. V.t.:DAR-RH, 2006
- ^ Pavlov, Plamen. Tъrnovskite carici. V.t.:DAR-RH, 2006
- ^ Pavlov, Plamen. Tъrnovskite carici. V.t.:DAR-RH, 2006
- ^ Pavlov, Plamen. Tъrnovskite carici. V.t.:DAR-RH, 2006
- ^ Pavlov, Plamen. Tъrnovskite carici. V.t.:DAR-RH, 2006
- ^ Ovčarov, Nikolaй. Prez HIV v. v Skopie živeli bolяri ot roda na Terterovci.// v-k „Trud“, 11.04.2020, elektronno izdanie.
- ^ Pavlov, Plamen. Tъrnovskite carici. V.t.:DAR-RH, 2006
- ^ Ovčarov, Nikolaй. Prez HIV v. v Skopie živeli bolяri ot roda na Terterovci.// v-k „Trud“, 11.04.2020, elektronno izdanie.
- ^ Ovčarov, Nikolaй. Prez HIV v. v Skopie živeli bolяri ot roda na Terterovci.// v-k „Trud“, 11.04.2020, elektronno izdanie.
Literatura
uredi- Pavlov, Plamen.Pъrvite dami na Srednovekovna Bъlgariя Arhiv na originala ot 2011-07-15 v Wayback Machine.
- Pavlov, Plamen.Buntari i avantюristi v srednovekovna Bъlgariя. Varna: LiterNet, 2005
