Mariner 7

Mariner 7 bila je američka letelica iz Mariner programa dizajnirana da istražuje Mars. Mariner 7 radio je zajedno sa Marinerom 6 koji je lansiran nekoliko dana pre Marinera 7. Ovo je predstavljalo prvi put da su dve letelice radile zajedno na jednoj misiji. Letelica je analizirala atmosferu Marsa na ekvatoru i polovima i na Zemlju poslala stotine slike. Takođe, Mariner 7 istraživao je i samo tlo planete iz vazduha posebnim senzorima. Dobijeni rezultati služili su za procenu da li je na Marsu nekada postojao život pošto se smatra da ako je na Marsu ikada bilo života, to bi sigurno ostavilo tragove u njegovoj atmosferi ili na samoj površini.

Mariner 7
Mariner 7
Operator	NASA
Proizvođač	Jet Propulsion Laboratory
Tip misije	orbiter
Raketa-nosač	Atlas-Centaur SLV-3C
Masa	411.8 kg
Snaga napajanja	449 W

Mars

Kontakt sa letelicom izgubljen je 29. jula 1969. nedelju dana pre uparenja sa Marinerom 6. Signal je uspeo da bude detektovan par dana kasnije i kontakt je uspostavljen koristeći pomoćnu antenu. Neka kasnija istrživanja pokazala su da je do ove nezgode došlo zbog procuravanja gasova iz baterije koji su oštetili antenu. Kasnije su i same baterije otkazale.

Ali bez obzira na to, Mariner 7 uspeo je da odradi svoju misiju i bio je reprogramiran u toku samog leta ka Marsu. Na Zemlju je vratio više slika od Marinera 6.

Sa snimanjem Marsa Mariner 7 počeo je 2. avgusta 1969. godine u 09:32:33 UT. Snimao je narednih 57 sati i završio svega 5 sati pre uparivanja sa marinerom 6. Kasnije, letelica je snimala osvetljeni deo planete, i to južnije nego predviđeno. Na najmanjoj udaljenosti od Marsa našla se u 05:00:49 UT 5. avgusta i bio je 3430 kilometara iznad površine. Osim istraživanja Marsa, Mariner 7 za misiju je imao snimanje zvezda i Mlečnog puta u ultraljubičastom delu spektra. Snimio je i kometu 1969-B.

Letelica

Mariner 7 i Mariner 6 bili su identični. Telo letelice bilo je oktogonalnog oblika izgrađenog od magnezijuma dugačko manje od pola metra. Letelica je posedovala 4 solarna panela i kupastu antenu na vrhu tela. Svi intrumenti zajedno su težili 57.6 kilograma a sa solarnim panelima i antenom Mariner 7 bio je dugačak 6 metara i visok 3.35 metara. Posedovao je softver koji mu je omogućavao sinhronizovanje i komunikaciju sa Marinerom 6.

Letelica je bila stabilizovana po sve tri ose. Za orijentaciju korišćene su po tradiciji zvezde Sunce i Kanopus. Imala je ugrađen žiroskop za orijentaciju, dva para motora, dva primarna i četiri sekundarna sunčana senzora. Zahvaljujući solarnim panelima, letelica je mogla da se snabdeva sa oko 450 W kad je bila kod Marsa i 800 W kad je bila kod Zemlje (više energije mogla je da prikupi blizu Zemlje jer je bliža Suncu)

Instrumenti

• kamere
• Spektrometar u infracrvenom delu spektra
• Spektrometar u ultraljubičastom delu spektra
• specijalni termometar
• oprema za komunikaciju (dva kanala)
• oprema za kontrolu fluksa i temperature

Vidi još

• Mariner 1
• Mariner
• Mariner 2
• Mariner 3
• Mariner 4
• Mariner 5
• Mariner 6
• Mariner 8
• Mariner 9
• Mariner 10

Izvori

• Građa letelice-Mariner 7 na nssdc.gsfc.nasa.gov
• O Marineru 6 i 7
• mariner 7 na ntrs.nasa.gov