Википедија

Marija Perković

Marija Perković (Vrbas, 19 septembar 1970) srpska je novinarka, feministkinja, antiratna aktivistkinja, članica Mreže Žena u crnom. Fokus njenog delovanja je na antimilitarizmu,antifašizmu i kritici političke ekonomije kao temelja kapitalizma.

Njen aktivistički angažman počinje sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji za vreme režima Slobodana Miloševića [1] tokom kojeg su mobilisani građani Srbije, iako rat nikada u Srbiji nije proglašen. Njeno aktivističko delovanje se produžava i na novoizabranu vlast 2000. godine gde nastavlja kritički odnos prema nacionalističkim i fundamentalističkim stremljenjima.[2] U svom javnog govoru i kroz ulične proteste ona se bori za punu emancipaciju žena, ali i muškaraca, koja je, kako ističe, pod stalnom pretnjom socialno-političke klime koja odbija suočavanje sa prošlošću. [3]

Biografija

uredi

U Novom Sadu završava srednju školu „Bogdan Šuput“ i stiče zvanje tehničarke dizajna grafike. OD 1990-1993. godine studira filozofiju na unverzitetima u Novom Sadu i Beogradu.[4]

Godine 1999. počinje da radi kao slobodna novinarka i piše za tada opopzicioni dnevni list Blic. Novosadski list „Vojvodina“, „ Nezavisni građanski vojvođanski list“, sarađuje sa agencijom BETA i radio stanicama B92, ANEM i Radio 021.

Nakon pada režima Slobodana Miloševića radila je za novosadski Dnevnik, radio Novi Sad, Radio 202 i na lokalnoj vrbaškoj TV stanici „Bačka“.

Godine 2000. se povlači iz novinarstva usled promene uređivačkih politika medija za koju smatra da nije ostavila prostor za kritičko novinarstvo. Od 2016. godine kao kolumnistkinja sarađuje sa javnim glasilom na rusinkom jeziku „Ruske slovo“.

Dobitnica je nagrade za najboljeg mladog novinara u 2002. godini.

Aktivizam

uredi

Kako je podizana u porodici levičara čiji su preci bili učesnici NOB-a i članovi ilegalne KPJ, Mariji je, oblikovanoj na marksističkim idejama, aktivizam došao prirodno.[5]

Učestvovala je na studentskim protestima 1992. godine, podržavala je proteste u Vrbasu i okolnim bačkim selima.

Sa Jasminom Pecelj Đurđević u periodu od 1998-1999.vodi feminističke radionice „Moja soba“ u okviru NGO „Osmeh“.

Marija Perković se pridružuje mirovnoj mreži Žena u crnom 1999. godine i kontinuirano radi sa njima do danas. Sa feminsitičkom teorijom i praksom upoznaje se 1992. godine, zahvaljujući feminstkinji iz Vrbasa Ljubinki Trši Ivezić, i solidarnoj podršci Lepe Mlađenović, koja je, u uslovima  medijske blokade, slala materijale i informacije o mirovnim i feminističkim inicijativama u manja mesta po Srbiji i Vojvodini.[1]

Od svog pridruživanja organizaciji, kontinuirano radi kao edukatorka i voditeljka regionalnih i međunarodnih mirovnih seminara i konferencija. Od 2011-2015 godine je bila jedna od koordinatorki na programu „Ženski sud – feministički prostup pravdi“[6] koji se odvijao na teritoriji bivše SFRJ.

Jedan od bitnih događaja u mirovnom pokretu Srbije i regiona jeste zajedničko obeleževanje Dana pobede nad fašizmom mirovnih pokreta u Srbiji i Hravtskoj, prvi put nakon završetaka ratova. Okrugli stolovi su paraleno održani 2002. godine u glavnim gradovima Hravtske i Srbije, a Marija Perković je u ime Žena u crnom govorila na skupu u Zagrebu.[7]

Za ženski mirovni pokret je takođe važna tačka angažmana pitanje Kosova, te je Marija učestvovala na dve konferemncije Ženske mirovne koalicije , 2006. i 2007.[8] godine koje su se sa feminističkog stanovišta bavile razrešenjem krize. Mirovne aktivistkinje sa Kosova i iz Srbije, akcenat su stavile na apsolutni primat ljudskih, a naročito ženskih prava, i primat koncepta humane bezbednosti nad državnim suverenitetom.

Bila je govornica na Antifašističkim skupovima u Novom Sadu[9] 2007. i 2014. godine na kojem je istakla da kapitalizam proizvodi „ratove među ljudima, polovima i protiv radničke klase."[10]

Bila je kourednica, urednica i autorka tekstova u više izdanja publikacije „Žene za mir[11]“, „Neko je rekao feminizam“[12], „Sekularizam i žene“ iz edicije Feminizam, Pacifizam, nasilje[13], „Ženski sud-feministički pristup pravdi[6]“, „Nezavisni monitoring primene rezolucije 1325 u Srbiji“ i drugima.

Aktivistički fokus na nacionalne manjine

uredi

Marija Perković je takođe bila angažovana u Romskom centru za žene i decu „Daje“[14] gde je u periodu 2016-2017 bila koautorka projekta i angažovana na programu širenja ženske romske mreže u neformalnim beogradskim naseljima. Takođe je u periodu od 2014-2016 godine bila angažovana na projektu podrške Romkinjama u neformalnim naseljima poplavljenim maja 2014. godine.

Smatrajući da emancipacija žena ne može da zaobiđe pripadnice nacionalne zajednice, i da je potrebno da i one postanu vidljive kao politički subjekt, Marija Perković u saradnji sa novinarkama Novinske agencije Rusina[15] kreira serijal „ Minijature o maksi temama“[16] koji se emitovao na Radio Novom Sadu. Ovaj dvojezični serijal, na srpskom i rusinkom jeziku, obrađivao je teme nacionalizma, fašizma i militarizma.

2017. godine radi kao asistentkinja na programu „Karpatske paralele“ , koji je bio emitovan na Radio Novi Sad. Ovaj program je bio namenjen mladima iz  četiri različite nacionalne zajednice u Vojvodini.

2018. godine radi na serijalu „Znameniti Rusini“

Ženski sud i pitanje ratnog zločina silovanja

uredi

Feministička antimilitarističa organizacija Žene u crnom se septembra 1992. godine pridružuje inicijativama međunarodnih organizacija za ljudska prava i za formiranje međunarodnog suda za ratne zločine na tertoriji bivše Jugoslavije. U zajedničkoj izjavi Žena u crnom i organizaciji SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja iz 26. decembra 1992 godine[17] se jasno traži da se silovanje u ratu proglasi za ratni zločin i da se formira međunarodni sud za silovanje u ratu čije bi članice bile isključivo žene. Ova inicijativa se odnosila na sve vojnike silovatelje svih vojski u svetu jer silovanje prati sve ratove. Velika prisutnost medija u Zalivskom ratu pa zatim i u ratu na prostoru Jugoslavije učinila je mogućim da se zločin ratnog silovanja pojavi u javnosti. Žene iz Bosne i Hercegovine su prve prekinule ćutanje i seksualno zlostavljanje tokom rata u BiH je Međunarodni sud za ratne zločine na područiju bivše Jugoslavije prvi put okarakterisao kao ratni zločin 12. juna 2002. godine presudom za slučaj Foča.

Mirovne aktivistkinje iz bivše Jugoslavije, 18 godina kasnije pokreću inicijativu za formiranje Ženskog suda za bivšu Jugoslaviju, nezadovoljne učinokom međunarodnih i domaćih sudova za ratne zločine[18]. Marija Perković  je bila koordinatorka Ženskog suda u prve dve godine postojanja ove organizacije kao i kourednica čitanke „Ženski sud“ i javno je govorila o problemu zločina ratnog silovanja i važnosti suočavanja sa ratnom prošlosti.[3]

„Žene su marginalizovane i njihove priče se retko kada čuju. Najveće žrtve ratova su civilne žrtve, a većinu civilnih žrtava čine žene, jer žena će se mnogo teže odbraniti od muškarca koji je za vreme rata uglavnom naoružan. Jedan od prećutanih zločina je i embargo, kada su žene na svojim plećima iznele opstanak svojih porodica u teškim ekonomskim uslovima.“

— Marija Perković, "Blic", 06.04.2012. tekst "Moralni, ne institucionalni sud"

Završnica procesa formiranja prvog Ženskog suda na teritoriji Evrope odigrala se od 7-10 maja 2015. godine u Sarajevu.

Hapšenja

uredi

Marija Perković je bila organizatorka akcije gađanja farbom bilborda „Šešelj srpski junak“[19] na centralnog gradskom trgu u Vrbasu. Zbog ovoga je privedena na informativni razgovor i protiv nje je podignuta krivična prijava za remećenje javnog reda i mira.

5. oktobra 2011. godine počelo je rušenje radničkih baraka na Novom Beogradu[20]. Veliki broj pripadnika policije i komunalne policije kao i gradskih i opštinskih službenika se okupilo ispred baraka da podrže rušenje. Porodicama koje su tu živele nije bio obezbeđen alternativni smeštaj. Policija je primenjivala silu. Marija Perković je tom prilikom uhapšena zbog krivičnog dela ometanja službenog lica.

Izbor tekstova

uredi
  • Marija Perković, "Ekonomija brige – kratak istorijski prikaz", ISBN-13: 978-86-85451-51-5
  • Neko je rekao feminizam, Heinrich Böll Stiftung ,tekst „Ženska mirovna politika“, str. 306
  • Rezolucija 1326, 10 godina posle, „ O strategiji bezbednosti Republike Srbije“ stra 31-35, ISBN: 9788685451348
  • Žene za mir 2009, Marija Perković „Antimilitarizam i svetska ekonomska kriza, str 197-201, ISBN: 978868545128

Reference

uredi
  1. ^ a b „Marija Perković - Žena koja se usudila da kaže “Smrt kapitalizmu””. Optimist LGBT+ magazin (na jeziku: engleski). 2015-10-01. Pristupljeno 2022-12-18. 
  2. ^ „Panel - Preteći znaci fundamentalizma - Žene u crnom”. zeneucrnom.org. Pristupljeno 2022-12-18. 
  3. ^ a b „Značaj UN Deklaracije o seksualnom nasilju u sukobima”. balkans.aljazeera.net (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2022-12-18. 
  4. ^ „Intervju sa Marijom Perković”. 
  5. ^ „Mixcloud”. www.mixcloud.com. Pristupljeno 2022-12-18. 
  6. ^ a b „Ženski sud - feministički pristup pravdi” (PDF). 
  7. ^ „Fašizam i neofašizam danas: Srbija - Žene u crnom”. zeneucrnom.org. Pristupljeno 2022-12-20. 
  8. ^ „Ženska mirovna platforma za pregovore o statusu Kosova - Žene u crnom”. zeneucrnom.org. Pristupljeno 2022-12-20. 
  9. ^ „Sutra skup "Stop fašizmu"”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-12-18. 
  10. ^ slobodanradosavljevic (2014-10-23). „Veliki antifašistički skup u Novom Sadu”. Autonomija (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-12-20. 
  11. ^ „Žene za mir”. 
  12. ^ „"Neko je rekao feminizam"” (PDF). 
  13. ^ Perković, Marija (2007). Feminizam, pacifizam, nasilje. Žene u crnom. ISBN 9788685451218. 
  14. ^ „Home” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-20. 
  15. ^ „NAR – Novinarska Asocijacija Rusina” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-12-20. 
  16. ^ „Audiomack | Free Music Sharing and Discovery”. audiomack.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-20. 
  17. ^ „"Mala čitanka antiratnog otpora u Srbiji 1991-1992"” (PDF). 
  18. ^ „ženski sud”. www.zenskisud.org. Pristupljeno 2022-12-20. 
  19. ^ „Jajima na Šešeljev lik”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-12-18. 
  20. ^ „Podlistak "Žene, mir, bezbednost"” (PDF). 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Перковић&oldid=26927862”