Marija Semjonova
Marija Vasiljena Semjonova (rus. Мария Васильевна Семёнова; Sankt Peterburg, 1. novembar 1958) je ruska spisateljica i prevoditeljica, a po obrazovanju avio-inženjer.
| Marija Semjonova | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Marija Vasiljevna Semjonova |
| Datum rođenja | 1. novembar 1958. |
| Mesto rođenja | Lenjingrad, SSSR |
| Književni rad | |
| Period | 1989 - |
| Uticaji od | Džejms Heriot, Volter Skot, Džejms Fenimor Kuper |
| Najvažnija dela | istorijski romani i fantastika bazirani na staroslovenskoj o nordijskoj mitologiji |
| Zvanični veb-sajt | |
| www | |
Njene knjige su žanrovski u domenu fantastike i istorijske fikcije zasnovane na slovenskoj i nordijskoj mitologiji. Njena najpoznatija dela su istorijska tetralogija Vukodav[1] koja je 2007. ekranizovana u film Vukodav iz roda Sivog Psa i naučno-popularna knjiga Mi, Sloveni koja je u kasnijim izdanjima preimenovana u Život i verovanja starih Slovena. Smatra se jednim od osnivača slovenske fantastike.[2]
Dobitnica je brojnih književnih priznanja.
Biografija uredi
Semjonova je rođena 1958. u Lenjingradu (današnji Sankt Peterburg) gde je završila prestižnu aeronautičku akademiju i stekla zvanje avio-inženjera. Njena opčinjenost istorijskim romanima datira još iz školskih dana nakon što je pročitala knjigu o normanskim osvajanjima Engleske 1066. godine. Svoju prvu knjigu za decu Labudovi lete (Lebedi uletaюt) objavila je 1989. godine, a već 1992. i knjigu Pelko i vukovi (Pelko i volki).
Nakon objavljivanja druge knjige napustila je aeronautički institut i posvetila se prevodilačkom i književnom radu. Prevodila je uglavnom fantastičnu literaturu i uvek je kritikovala domaće pisce zašto zanemaruju domaće teme:
Zašto se uvek toliko insistira na toliko puta prožvakanom tolkinovskom sendviču, a naš prebogati domaći materijal se gura pod tepih?
Godine 1995. objavila je prvi deo tetralogije Vukodav koja je nastala kao rezultat tog „vraćanja“ vlastitim istorijskim korenima. Nakon velikog uspeha Vukodava godine 1997. objavila je i drugi deo Vukodav: Pravo na dvoboj (Volkodav. Pravo na poedinok), a potom su sledili Vukodav: Znamenje puta (Volkodav: Znamenie puti) i Vukodav: Dijamantske gore (Volkodav: Samocvetnыe gorы).
U međuvremenu i njene druge knjige postižu zapažene uspehe. Valkira, Put labudova, Dva kralja, Vikinzi, Dvoboj sa zmajem. Napisala je i naučno-popularnu ediciju Mi, Sloveni koja je u kasnijim izdanjima preimenovana u Život i verovanja starih Slovena gde se za čitace na interesantan način bavi prošlošću starih Slovena.
Godine 2005. na tržištu se pojavila i prva video igrica po motivima Vukodavovih avantura, a 2007. snimljen je i film Vukodav iz roda Sivog Psa u režiji Nikolaja Lebedeva.
Nagrade uredi
- 1989 - nagrada za najbolju dečju knjigu Labudovi lete
- 1996 - Belajeva nagrada za roman Vukodav
- 2005 - nagrada Elita
- 2007 - nagrada Mir fantastiki za najbolji roman fantastike za delo Tamo gde šuma ne raste
- 2008 - Roskonova nagrada za književnika godine
Vidi još uredi
- Vukodav (roman)
- Vukodav iz roda Sivog Psa - filmska adaptacija
Reference uredi
- ^ Юрий Нерсесов: В поисках благородного врага Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2010) // Вечерняя Москва. — 2001.
- ^ „Mariя Semёnova i eё tvorčestvo”. Mariя Semёnova: «V sočinitelьstve я – Salьeri». Arhivirano iz originala 28. 10. 2012. g. Pristupljeno 9. novembar 2012.
