Marija Skobcova
Marija Skobcova (rus. Mariя Skobcova) je bila ruska pravoslavna monahinja, pesnikinja i članica Francuskog pokreta otpora. U Pravoslavnoj crkvi se slavi kao svetiteljka i mučenica.[1]
Marija Skobcova | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 20. decembar 1891. |
| Mesto rođenja | Riga |
| Datum smrti | 31. mart 1945. (53 god.) |
| Mesto smrti | Koncentracioni logor Ravenzbrik |
| Supružnik | Dmitry Kuzmin-Karavayev |
| Roditelji | Pilenko Yuri Dmitrievich |
Rođenje i mladost
urediRođena je 1891. godine u Rigi (danas u Letoniji, tada delu Ruskog carstva) u aristokratskoj porodici kao Jelizaveta Pilenko . Kao tinejdžerka ostala je bez oca. Tokom tih godina postala je ateistkinja. Godine 1906 njena preselila se sa majkom u Sankt Peterburg, gde se uključila u radikalne intelektualne krugove. Sklopila je brak 1910. godine sa boljševikom Dmitrij Kuzminom-Karavajevim. Tokom svog braka kretala se u pesničkim krugovima i aktivno se bavila pisanjem poezije. Od svog muža se razvela 1913. godine. Sa ćerkom se preselila na jug Rusije, gde je njena religioznost porasla.
Revolucija u Rusiji
urediBila je nezadovoljna odlukom Lava Trockog da uglasi Socijalističku – revolucionarnu partiju i planirala je atentat na njega. Od te odluke su je odgovorile njene kolege, koje su je poslale u grad Anapu na jugu Rusije. Godine 1918 nakon boljševičke revolucije izabrana je za gradonačelnicu Anape. Kada su beloarmijske trupe osvojile Anapu bila je izvedena na pred sud zbog pripadanja boljševicima. Međutim, sudija je bio Danijel Skobcov, njen bivši učitelj i bila je oslobođena. Ubrzo nakon suđenja njih dvoje su se zaljubili i sklopili brak.[2]
Egzil
urediPolitička situacija je počela ponovo da se zakuvava. Da bi izbegli opasnost, Jelisaveta, Danijel, Gajana i Jelisavetina majka Sofija su napustile zemlju. Prvo su se preselili u Gruziju (gde je rođen njen sin Jurij) a potom u Jugoslaviju (gde je rođena njena ćerka Anastasija). Na kraju su se 1923. godine preselili u Pariz gde su i ostali do smrti. U Parizu Jelisaveta se u potpunosti posvetila studijama teologije i socijalnom radu. Godina 1926. bila je tragična za Jelisavetu. Te godine je umrla njena ćerka Anastasija. Njen brak sa Danijelom je okončan. Sin Jurij je prešao da živi kod oca, a ćerka Gajana je otišla na školovanje na internat u Belgiji. Jelisaveta se preselila u centar Pariza gde je imala mogućnost da direktno radi sa onima kojima je bila neophodna pomoć. Episkop ju je ohrabrivao da se zamonaši, što je ona bila spremna da prihvati samo pod uslovom da ne mora da živi u nekom izolovanom manastiru, odvojena od sveta. Crkveni razvod je bio odobren 1932 godine. Nakon toga se zamonašila, preuzevši ime Marija po Svetoj Mariji Egipćanki. Njen ispovednik je bio otac Sergej Bulgakov, čuveni ruski filozof. Iznajmila je kuću u centru Pariza i pretvorila je u svoj manastir. Manastir je bio otvoren za izbeglice i siromašne, ali je bio i centar za intelektualne i teološke diskusije. Za Mariju Skobcovu služenje siromašnima i teologija su išli ruku pod ruku.
Drugi svetski rat i smrt
urediNakon što je Nacistička Nemačka osvojila Francusku, Marija Skobcova je otvorila vrata svog manastira za Jevreje koji su bežali od nacista. Tamo im je izdavala lažne krštenice i skrivala ih od nacista. Gestapo je saznao za njene aktivnosti i uhapsio je nju, sveštenika Dmitrija i njenog sina Jurija (takođe sveštenika). Dmitrij i Jurij su preminuli u koncentracionom logoru Dora, dok je je Marija Skobcova na Svetu Nedelju 1945. dobrovoljno zauzela mesto mlade Jevrejke u grupi koja je bila određena za pogubljenje.[1]
Kanonizacija, odlikovanja i nasleđe
urediSveti Sinod Konstantinopoljske Patrijaršije je 2004. godine kanonizovao Mariju Skobcovu kao prepodobnomučenicu. Postoji jedna pravoslavna crkva u Klivlendu (država Tenesi, SAD) koja je posvećena njoj. Memorijalni centar Jad Vašem ubrojao ju je 1985. godine među "pravednike među narodima".[3] Ukazom Predsedništva Vrhovnog Saveta SSSR-a posthumno joj je dodeljen Orden Otadžbinskog rata II stepena. Jedna ulica u centru Pariza nosi njeno ime.[4]
Popularna kultura
urediBiografski film posvećen njoj u režiji Sergeja Kolasova snimljen je 1982. godine. Trenutno je u toku snimanje dokumentarnog filma o njoj pod nazivom Love to the end. Njena biografija je obrađena i u knjizi američkog autora Erika Metaksasa 7 woman and the secrets of their success
Reference
uredi- ^ a b „Mati Marija Skobcova Monahinja I Mucenica - EL MUNDO SEFARAD”. elmundosefarad.wikidot.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 6. 2018.
- ^ http://www.blmedia.rs.ba, BLMEDIA. „Sinđel Nikodim Burakov: HRIŠĆANSKA LJUBAV JAČA OD SMRTI”. manastir-lepavina.org. Pristupljeno 8. 6. 2018.
- ^ Marija Skobcova - Jad Vašem (jezik: engleski)
- ^ „Matь Mariя (Skobcova): Gorяčee serdce” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 8. 6. 2018.
