Marko Popović (fizičar)

Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Marko Popović.

Marko Popović (Nakučani, 1936—Beograd, 2011) bio je doktor fizike i jedan od osnivača Instituta za fiziku u Beogradu.

Marko Popović
Lični podaci
Datum rođenja	(1936{{month}}{{{day}}})1936.
Mesto rođenja	Nakučani, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	19. maj 2011.(2011-05-19) (74/75 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija
Obrazovanje	Univerzitet u Beogradu, Univerzitet Pjer i Marija Kiri
Naučni rad
Polje	fizika

Biografija

Rođen je 1936. godine u Nakučanima kod Šapca, u učiteljskoj porodici. U Šapcu je završio gimnaziju i u Beogradu je 1960. godine diplomirao fiziku i zaposlio se u Geozavodu. Da bi već sledeće godine, na poziv profesora Aleksandra Milojevića prešao u tek osnovani Institut za fiziku.

Tokom 1963. u Francuskoj, na Univerzitetu Pierre et Marie Curie (Paris VI), dve godine je studirao fiziku atmosfere i odbranio Doctorat de l’ Universite. Po povratku u Beograd, uz podršku Aleksandra Milojevića i njegovog zamenika Vladete Uroševića, Popović osnovao je prvu laboratoriju Instituta, gde je vodio grupu koja proučava fiziku neidealne plazme.

Popović će u Beogradu doktorirati 1972. godine sa tezom „Proučavanje plazme u uslovima jakostrujnog impulsnog pražnjenja pod visokim pritiskom”. Tokom karijere će postati naučni savetnik i profesor Univerziteta, a biće rukovodilac većeg broja naučnih projekata, grupa i laboratorija. Od 1977. postaje direktor tadašnjeg OOUR-a za fiziku konverzije energije, kojim će rukovoditi više od deset godina.

Marko Popović je izabran za generalnog direktora Instituta za fiziku 1989. godine. Tokom tog perioda Popović će formirati više spin-off preduzeća, reorganizovati naučni rad i uspostaviti novu organizaciju po centrima, da bi uz sve to uspeo da ublaži odliv kadrova i da očuva živim veze sa inostranstvom.

U svom naučnom radu, bavio se fizikom atmosfere i fizikom gasnih pražnjenja, da bi se potom u većoj meri posvetio laserima, ali i drugim izvorima svetlosti. Deo karijere je proveo radeći na primenama, a nakon direktorskog mandata, posvećuje se energetici i fizici životne sredine. Bio je poslednji predsednik Jugoslovenskog društva fizičara koje je trajalo do raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore, 2006. godine. U više navrata je odlazio na studijske boravke u Francusku, Rusiju i Sjedinjene Američke Države. Bio je aktivno angažovan u organizaciji međunarodne saradnje.

Bibliografija i naučni radovi

Objavio je više od 150 naučnih radova u međunarodnim časopisima i na konferencijama. Uredio je tri knjige iz oblasti fizike plazme, preveo je sa francuskog i ruskog veći broj knjiga i pisao enciklopedijske odrednice iz oblasti fizike. Držao je više osnovnih i postdiplomskih kurseva iz fizike na univerzitetima u Nišu i Kragujevcu. Bio je profesor po pozivu na Univerzitetu Pierre et Marie Curie (Paris VI).