Maršal Sovjetskog Saveza

Maršal Sovjetskog Saveza (rus. Маршал Советского Союза) je u praksi bio najviši vojni čin u Sovjetskom Savezu. Najviši čin u teoriji je bio generalisimus Sovjetskog Saveza, koji je uveden za Staljina, i on je bio jedina osoba sa ovim činom. Čin maršala Sovjetskog Saveza je uveden 1935, a ukinut je 1991. Četrdeset jedna osoba je imala čin maršala Sovjetskog Saveza. Mornarički ekvivalent ovom činu je do 1955. bio čin admiral flote a od 1955. je čin admiral flote Sovjetskog Saveza.

Maršalska epolenta od 1943.

Maršalska epolenta od 1955.

Istorija čina

Prvih 5 maršala sleva nadesno: Mihail Tuhačevski, Kliment Vorošilov, Aleksandr Jegorov (sede) a Semjon Buđoni i Vasilij Bljuher (stoje)

Vojni čin maršal Sovjetskog Saveza je uspostavljen dekretom Sovjetskog kabineta, Saveta narodnih komesara (Sovnarkom), 22. septembra, 1935. 20. novembra, čin je dodeljen petorici ljudi: Narodnom komesaru za odbranu, i boljševičkom veteranu Klimentu Vorošilovu, šefu generalštaba Crvene armije Aleksandru Jegorovu, i trojici visokih komandanata, Vasiliju Bljuheru, Semjonu Buđoniju i Mihailu Tuhačevskom.

Trojica od njih, Bljuher, Tuhačevski i Jegorov su ubijeni tokom Staljinove Velike čistke 1937 — 1938. 7. maja, 1940, su postavljena tri nova maršala: novi Narodni komesar za odbranu, Semjon Timošenko, Boris Šapošnjikov, i Grigorij Kuljik.

Iako su tradicionalni oficirski činovi vraćeni 1935, generalski činovi u Crvenoj armiji nisu uvedeni do 1940. Novi sistem činova je bio zbunjujući, jer je imao i čin maršala i generala armije, ali su mu nedostajali brigadir, i general; poziciju između general-potpukovnika i generala armije je držao general-pukovnik. Ovakav raspored sugeriše da se general armije može smatrati ekvivalentom feldmaršala i generala armije u SAD, što ostavlja čin maršala u najvećoj meri kao počasni čin.

Tokom Drugog svetskog rata, Timošenko i Buđoni su razrešeni dužnosti, a Kulik je degradiran zbog nesposobnosti, a čin maršala Sovjetskog Saveza je dodeljen većem broju vojnih komandanata zbog njihovih zasluga. Među njima su bili Georgij Žukov, Ivan Konjev i Konstantin Rokosovski. 1943, i sam Staljin je postao maršal Sovjetskog Saveza, a 1945. mu se pridružio šef policije, Lavrentij Berija. Ovim „političkim“ maršalima se 1947. pridružio Nikolaj Bulganjin.

Dva maršala su ubijena u posleratnim čistkama: Kuljik 1950. i Berija 1953, nakon Staljinove smrti. Nakon toga je ovaj čin dodeljivan samo profesionalnim oficirima, uz izuzetak Leonida Brežnjeva, koji je sam sebi dao maršala 1976. Poslednji maršal Sovjetskog Saveza je bio Dmitrij Jazov, unapređen 1990, koji je zatvoren nakon neuspelog puča protiv Mihaila Gorbačova 1991. Maršal Sergej Ahromejev je izvršio samoubistvo 1991, tokom raspada Sovjetskog Saveza.

Čin je ukinut raspadom Sovjetskog Saveza, decembra 1991. Nasledio ga je čin maršala Ruske Federacije, koji je imala samo jedna osoba, maršal Igor Sergejev, koji je bio ruski ministar odbrane od 1997. do 2001, a zatim savetnik za bezbednost tadašnjeg ruskog predsednika, Vladimira Putina.

Maršali spadaju u tri generacijske grupe.

• Oni koji su stekli reputaciju tokom Ruskog građanskog rata. U ove spadaju oni koji su pali u čistkama 1937—1938, (Bljuher, Tuhačevski i Jegorov), i oni koji su imali visoke komandne dužnosti u ranim danima Drugog svetskog rata (Buđoni, Kulik, Šapošnjikov, Timošenko i Vorošilov). Svi oni, izuzev Šapošnjikova i Timošenka, su proglašeni nesposobnima, i smenjeni.
• Oni koji su stekli reputaciju tokom Drugog svetskog rata, i komandovali u kasnijem periodu rata. Među njima su Žukov, Vasilevski, Konjev, Rokosovski, Malinovski, Tolbuhin i Čujkov.
• Oni koji su imali visoke komenande dužnosti tokom ere Hladnog rata. Svi oni su bili oficiri tokom Drugog svetskog rata, ali su na visokim pozicijama bili u Varšavskom paktu ili kao sovjetski ministri odbrane. Među njima su Grečko, Jakubovski, Ustinov, Kulikov, Ogarkov, Ahromejev i Jazov.

Svi posleratni maršali su bili oficiri tokom Drugog svetskog rata. Čak i Jazov, koji je imao 20 godina kada se rat završio, bio komandir voda. Međutim, za razliku od visokih oficira američke vojske u hladnoratovskoj eri, nijedan sovjetski maršal nije imao borbenog iskustva posle 1945. Istrajnost veterana iz Drugog svetskog rata u sovjetskom vojnom rukovodstvu je i bio jedan od faktora opadanja sovjetskog vojnog kapaciteta u kasnom sovjetskom periodu.

Spisak maršala Sovjetskog Saveza

• Kliment Vorošilov (1881—1969), unapređen 20. novembra 1935.
• Mihail Tuhačevski (1893—1937), unapređen 20. novembra 1935. (po nalogu Staljina razrešen i streljan 1937. a rehabilitovan 1957)
• Aleksandar Jegorov (1883—1939), unapređen 20. novembra 1935. (po nalogu Staljina streljan 1939. a rehabilitovan 1956)
• Semjon Buđoni (1883—1973), unapređen 20. novembra 1935.
• Vasilij Bljuher (1890—1938), unapređen 20. novembra 1935.
• Semjon Timošenko (1895—1970), unapređen 7. maja 1940.
• Grigorij Kuljik (1890—1950), unapređen 7. maja 1940. (po nalogu Staljina degradiran 1942. a rehabilitovan 1957)
• Boris Šapošnjikov (1882—1945), unapređen 7. maja 1940.
• Georgij Žukov (1896—1974), unapređen 18. januara 1943.
• Aleksandar Vasilevski (1895—1977), unapređen 16. februara 1943.
• Josif Staljin (1879—1953), postao 6. marta 1943. (od 1945. Generalisimus Sovjetskog Saveza)
• Ivan Konjev (1897—1973), unapređen 21. februara 1944.
• Leonid Govorov (1897—1955), unapređen 18. juna 1944.
• Konstantin Rokosovski (1896—1968), unapređen 29. juna 1944. (bio je takođe maršal Poljske od 1949. do 1956)
• Rodion Malinovski (1898—1967), unapređen 12. septembra 1944.
• Fjodor Tolbuhin (1894—1949), unapređen 14. septembra 1944.
• Kiril Mereckov (1897—1968), unapređen 26. oktobra 1944.
• Lavrentij Berija (1899—1953), postao 9. jula 1945. (razrešen i streljan 1953)
• Vasilij Sokolovski (1897—1968), unapređen 3. jula 1946.
• Nikolaj Bulganjin (1895—1975), unapređen novembra 1947. (degradiran1958)
• Ivan Bagramjan (1897—1982), unapređen 11. marta 1955.
• Sergej Birjuzov (1904—1964), unapređen 11. marta 1955.
• Andrej Grečko (1903—1976), unapređen 11. marta 1955.
• Andrej Ivanovič Jerjomenko (1892—1970), unapređen 11. marta 1955.
• Kiril Moskalenko (1902—1985), unapređen 11. marta 1955.
• Vasilij Čujkov (1900—1982), unapređen 11. marta 1955.
• Matvej Zaharov (1898—1972), unapređen 8. maja 1959.
• Filip Golikov (1900—1980), unapređen 6. maja 1961.
• Nikolaj Ivanovič Krilov (1903—1972), unapređen 29. aprila 1962.
• Ivan Jakubovski (1912—1976), unapređen 12. aprila 1967.
• Pavel Baticki (1910—1984), unapređen 15. aprila 1968.
• Petr Koševoj (1904—1976), unapređen 15. aprila 1968.
• Leonid Brežnjev (1906—1982), unapređen 2. maja 1976.
• Dmitrij Ustinov (1908—1984), unapređen 30. jula 1976.
• Viktor Kulikov (1921—2013), unapređen 14. januara 1977.
• Nikolaj Ogarkov (1917—1994), unapređen 14. januara 1977.
• Sergej Sokolov (1911—2012), unapređen 17. februara 1978.
• Sergej Ahromejev (1923—1991), unapređen 25. marta 1983.
• Semjon Kurkotkin (1917—1990), unapređen 25. marta 1983.
• Vasilij Petrov (1917—2014), unapređen 25. marta 1983.
• Dmitrij Jazov (1924–2020), unapređen aprila 1990.

Vidi još

• Admiral flote Sovjetskog Saveza

Spoljašnje veze

• „Biografije svih maršala i admirala SSSR”. marshalu.com (na jeziku: (jezik: ruski) (jezik: engleski)). Maršalы i Admiralы Flota Sovetskogo Soюza. Pristupljeno 06. 10. 2013. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)