Википедија

Majda Sepe

Majda Sepe (Ljubljana, 2. juli 1937 — Ljubljana, 11. april 2006) bila je popularna slovenačka i jugoslovenska pevačica zabavne muzike i jedna od najpoznatijih pevačica zlatnog doba Slovenske popevke. Njena pevačka karijera trajala je punih 55 godina.

Majda Sepe
Majda Sepe na Festivalu popevki u Opatiji, 1965
Lični podaci
Ime po rođenjuMajda Bernard
Datum rođenja(1937-07-02)2. jul 1937.
Mesto rođenjaLjubljana, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti11. april 2006.(2006-04-11) (68 god.)
Mesto smrtiLjubljana, Slovenija
Zanimanjepevačica
Porodica
SupružnikMojmir Sepe
DecaPolona Sepe
Muzički rad
Aktivni periodkraj 50-ih godina 20. veka—2004
Izdavačka kućaRTV Ljubljana,
PGP RTB,
Jugoton,
Balkaton,
Helidon

Biografija uredi

Majda Sepe rođena je kao Majda Bernard 1937. godine u Ljubljani. Roditelji su joj se upoznali u Ljubljani, gde je majka došla iz Primorske, bežeći od italijanskog fašizma, a otac iz Škofje Loke. Živeli su u Ljubljani, gde je otac bio vozač hitne pomoći, a majka službenica. Osim Majde imali su i starijeg sina Marjana.

Kao tinejdžerka, Majda je želela da postane pevačica i glumica. Pohađala je časove baleta i modernog plesa kod Mete Vidmar, prve slovenačke plesačice modernog baleta i osnivačice prve škole modernog plesa u Sloveniji. Uporedo sa gimnazijom završila je i srednju muzičku školu, a istovremeno je pohađala i časove pevanja. Još kao srednjoškolka prijavila se 1953. na konkurs za manekenke i bila odabrana. To je bio početak njene manekenske karijere, koja je trajala do kraja pedesetih godina 20. veka.

Na jednoj od modnih revija Majda je upoznala svog budućeg supruga, dirigenta i kompozitora Mojmira Sepea, koji je na tom događaju svirao u pratećem ansamblu. Venčali su se u novembru 1956. i sledeće godine dobili ćerku Polonu.[1]

Krajem 50-ih Majda se okreće pevanju. Njena pevačka karijera trajala je punih 55 godina. Poslednju ploču snimila je godinu i po dana pred smrt. Umrla je u Ljubljani, 2006. godine.

 
Majda Sepe 1967. godine

Manekenska karijera uredi

Manekenstvom je Majda Sepe počela da se bavi još kao srednjoškolka, 1953. godine. Vrhunac karijere bio je 1959. godine, kada je učestvovala na modnim revijama u tadašnjem Sovjetskom Savezu, koje su organizovane u Moskvi, Lenjingradu i Rigi 1959. Uprkos tome što je bila veoma uspešna jer ju je kamera volela, ubrzo je prestala da se bavi manekenstvom i okrenula se pevanju.[1]

Pevačka karijera uredi

 
Majda Sepe, 1959
 
Berta Ambrož, Elda Viler i Majda Sepe na Opatijskom festivalu '65

Preokret u Majdinom životu dogodio se kada je prošla na audiciji za pevače Ljubljanskog džez ansambla. Ansambl se u to vreme pripremao za jednomesečnu turneju u Parizu, a nedostajala im je pevačica. Po povratku iz Pariza njena pevačka karijera je krenula uzlaznom putanjom.

60-te uredi

Krajem 50-ih u Radiju Ljubljana su započeli snimanje prvih pesama. Majdin prvi originalni snimak bila je pesma Mojmira Sepea Prošnja i spomin. Godine 1960. nastupila je na prvom Džez Festivalu na Bledu. Na ovom Festivalu, koji se održavao do 1964. ostavila je snažan utisak. Njena karijera munjevito napreduje i ona nastupa širom sveta. Već u oktobru 1961. godine sa Marjanom Deržaj i Terezom Kesovijom nastupa na Sinaju. U pratnji orkestra Radio Beograda osam dana su pevale švedskim, indijskim, kanadskim, brazilskim i jugoslovenskim vojnicima u vojnim kampovima UNEF-a (United Nations Emergency Force). Na kraju su se pojavili u televizijskoj emisiji u Kairu, gde su tretirani kao prave zvezde.

U maju 1962. godine na Bledu je po prvi put je održan, u bivšoj SFRJ čuveni, festival izvornih slovenačkih pesama, Slovenska popevka. Cilj festivala bio je promocija domaćih melodija kvalitetnim tekstovima i dobrom interpretacijom. Na ovom festivalu nastupala je redovno do 1978. Sledeće, 1963. godine predstavila se tadašnjoj jugoslovenskoj publici na Zagrebačkom muzičkom festivalu. Kasnije je nastupala na mnogim muzičkim festivalima širom Jugoslavije: u Beogradu, Opatiji, Prištini, Splitu, Skoplju, Novom Sadu, Krapini, Cavtatu. Takođe je učestvovala i na jeugoslovenskim takmičenjima za predstavnika na Evroviziji.

Njena prva festivalska pobeda bila je na festivalu Doro u Italiji 1964. godine. Iste godine na festivalu u Opatiji nastupila je u duetu sa Arsenom Dedićem. Mnogi smatraju da je ovo Majdin prvi pravi nastup u Jugoslaviji. Posle toga otvorila su joj se vrata svih velikih festivala. Izuzetna pesma u njenoj karijeri je ‘’Čovjek koji nije’’ (‘’Človek, ki ga ni’’), s kojim je nastupila na Opatijskom festivalu 1969. i osvojila prvu nagradu stručnog žirija. Ova pesma utrla je put šansonama, na koje se polako prebacivala.[1]

70-te uredi

Godine 1970. Majda Sepe trebalo je da otpeva evrovizijsku pesmu ‘’Dođi, daću ti cvet’’ (‘’Pridi, dala ti bom cvet’’), ali je bila na turneji, pa je ovu pesmu otpevala mlada i tada nepoznata pevačica Eva Sršen. Sedamdesetih godina 20. veka Majda je pevala na brojnim festivalima i osvojila mnoge nagrade. Takođe je učestvovala i na međunarodnim festivalima, pa je tako na Međunarodnom festivalu u Drezdenu 1976. godine, sa pesmom ‘’Kraljica noći’’ (‘’Kraljica noči’’). Pevala je na nemačkom i dobila prvu nagradu publike.

Posebna godina u njenoj karijeri bila je 1975. Te godine, u Jugoslaviju je stigla delegacija Kube, sa ministrom Raulom Kastrom na čelu. U dvorcu Podvin Majda je nastupila na svečanom prijemu sa ansamblom Šok. Posle programa Kastro ih je pohvalio i pozvao da gostuju na Kubi. Mesec dana kasnije usledio je i zvaničan poziv, na koji se Majda odazvala zajedno sa Mojmirom. Pevala je na Kubi sa velikim orkestrom radio Havane. Iako je pevala pre svega slovenačke pesme, osvojila je publiku interpretacijom i dobrom muzikom.[1] Pred Titom je Majda pevala nekoliko puta. Prvi put krajem pedesetih na Bledu, kada je u Jugoslaviju došao Sukarno, zatim u Skupštini Jugoslavije u Beogradu, na Brionima, na Brdu kod Ljubljane.[2]

80-te uredi

Tokom osamdesetih Majda i dalje nastupa na brojnim domaćim i stranim festivalima. Poslednji međunarodni festival na kojem je nastupila bio je Festival mediteranskih pesama 1983. godine u Aleksandriji, na kome je pobedila sa pesmom Toplo hladno more (Toplo hladno morje).[1]

90-te i kraj karijere uredi

Već početkom devedesetih Majda retko nastupa. Poslednji njen nastup bio je 1992. godine na festivalu evergrin muzike Zlatni rog, kada je otpevala dva svoja velika hita i dobila nagradu Zlatni rog za najboljeg izvođača.

Poslednju nagradu, Zlatnog pijetla, Majda je osvojila 1997. godine za album Među iskrenim ljudima (Med iskrenimi ljudmi).

Poslednji doprinos Majde Sepe bio je dvostruki album Sa tobom (S teboj), koji je snimila zajedno sa suprugom Mojmirom, a koji je izašao u decembru 2004, nešto više od godinu dana pre njene smrti.[1]

Filmska karijera uredi

Paralelno sa pojavljivanjem na pevačkim pozornicama, Majda se takođe pojavila i na filmu. Prvi put 1969. godine u slovenačkom filmu Sedmina, u režiji Matjaža Klopčiča, a zatim, 1973. u filmu Begunac, režisera Jane Kavčiča.[1]

Diskografija uredi

Singlovi uredi

 
Album Pogledaj pevače (Glej pevke) iz 1961
 
Singlica Triglavska bajka (Triglavska Pravljica) iz 1966
 
Singlica Marioneta iz 1967
  • Majda i Marjana - U duetu ‎(Jugoton, 1962)
  • Majda i Nino - Bele lađe ‎(Jugoton, 1962)
  • Peter Brown ‎(Jugoton, 1963)
  • Medison ‎(PGP RTB, 1963)
  • Tancevalьnaя Muzыka ‎(Balkanton, 1966)
  • Triglavska bajka ‎(Triglavska Pravljica; PGP RTB, 1966)
  • Marioneta (Jugoton, 1967)
  • Ne prati me ‎(Ne hodi za menoj; Jugoton, 1968)
  • To Su Djeca / Čovek kog nema (Človek Ki Ga Ni) - duet sa Ibricom Jusićem ‎(PGP RTB, 1969)
  • Sirota ‎(Helidon, 1970)
  • Ringe raja ‎(Helidon, 1971)
  • Srce u Ciganu / Regrat ‎(Helidon, 1971)
  • Butterfly ‎(Helidon, 1972)
  • Pokraj Puta Kuća Žuta ‎(Jugoton, 1972)
  • Vagabund / Mama ‎(Helidon, 1973)
  • Zbogom, zbogom dragi moj / U senci mojih misli ‎(Helidon, 1973)
  • Uspavanka za mrtve vagabunde / Dobar dan - duet sa Edvinom Fliserom (RTV Ljubljana, 1974)
  • Kraljica Noći ‎(Helidon, 1976)
  • Pismo za Meri Braun / Barbara - duet sa Bracom Korenom - (RTV Ljubljana, 1976)
  • Čovek koga više nema / Ribar, ribar me je znao ‎(Čovik ča ga više ni / Ribič, ribič me je vjel; Helidon, 1979)

Albumi uredi

  • Majda Sepe - sa vokalnim Ansamblom Do i ansamblom Mojmira Sepeta ‎(PGP RTB, 1961)
  • Majda Sepe (RTV Ljubljana, 1971)
  • Sa tobom - dvostruki CD sa Mojmirom Sepetom (S teboj; 2004)

Kompilacije uredi

  • Sve moje reči ‎(Vse moje besede ; Helidon, 1978)
  • Među iskrenim ljudima ‎(Med iskrenimi ljudmi; Helidon, 1996)[3]

Festivali uredi

Slovenska popevka, Bled:

  • Pojdi spet na Bled, '62, treća nagrada publike
  • Drevo, '63, treća nagrada publike
  • S teboj, '64
  • Mesečnik Anton, '65
  • Polnočna pravljica, '66, treća nagarada žirija
  • Sedi na oblak, '67
  • Ladja iz papirja, '69
  • Pesen o pomladi in prijateljstvu, 70, treća nagrada publike i nagrada za aranžman
  • Lonec brez medu, 71, treća nagrada publike i sedmična nagrada Pavliha za tekst koji „kaže najmanje reči u većini reči“
  • Med iskrenimi ljudmi, '72, Grand prix međunarodnog žirija (Stop magazin)i prva nagrada stručnog žirija
  • Ljubljanske ulice, '73
  • Uspavanka za mrtve vagabunde, '74, prva nagrada publike, prva nagrada međunarodnog žirija, zlatni prsten časopisa Stop i nagrada za tekst
  • Izpoved, '75
  • Pismo za Mary Brown', '76, prva nagrada publike
  • Kadar te zavrne barska punca, '77
  • Kaj je ta ljubezen, '78
  • Šanson o staranju, '79
  • Ne ubežiš mi, '80

Vaš šlager sezone, Sarajevo:

  • Kuća na brdu, '68
  • Prekasno, '73

Opatija:

  • Priča o ljubavi br.9, '65
  • Gledam te (alternacija sa Senkom Veletanlić) / Odtrgala bom zelen list (alternacija sa Bertom Ambrož), '66
  • Nokturno, '67
  • Bil je soldat, '68
  • Človek ki ga ni, '69, prva nagrada stručnog žirija
  • Rano popoldne (alternacija sa Eldom Viler), '70
  • Nekoć,nekje, '73
  • Najin sin, '74
  • Gledam te, '76, druga nagrada stručnog žirija
  • Kje je kista trava (Veče šansona i slobodnih formi), '78
  • Sreća (Veče šansona i slobodnih formi), '79
  • Stihi mojiga spomina (Veče šansona i slobodnih formi), '80

Beogradsko proleće:

Split:

  • O, obalo moja, '73
  • Mornaru moj, '77
  • Čovik ča ga više nema, '79
  • Toplo, hladno morje, '84

Zagreb:

  • Nijemi osmijeh (alternacija sa Dragom Diklićem), '63
  • Ringe, raja / Praznik ljubavi, '71
  • Sjeti se jedina, '73
  • Ljubezen (Veče šansona), '76
  • U sasvim starinskom šeširu, '77
  • Nekje na sredi, '84

International Song Festival Sopot, Poljska:

  • Historie d’amour No. 9, osmo mesto, '66

Pesma leta:

  • Danes, '67
  • Tipi topi, tipi top, '69
  • Pokraj puta kuća žuta, '72

Jugoslovenski izbor za Evrosong:

  • Sulamit, treće mesto, Zagreb '62
  • Najlepši časi, drugo mesto, Beograd '63
  • Grad iz peska, drugo mesto, Zagreb '69
  • Regrat, Domžale '71

Festival vojničkih pesama:

  • Dolgolasi partizani, 70
  • Stara navada, '71

Krapina:

  • Kak ste čudni, '72
  • Kušni im zorju, '84

Karneval fest, Cavtat:

  • Kraljica noči, '75
  • Nema više karnevala, '82
  • Harlekino, '84

Akordi Đerdapa:

  • Brodovi neka prolaze, '70

Skoplje:

  • Jas imav se, '74

Internationales schlagerfestival, Dresden:

  • Königin der nacht, '75

Melodije mora i sunca, Piran / Portorož:

  • Ribič, ribič me je ujel, '78, treća nagrada publike
  • Vrni se domov, 79
  • Pridi, pridi, beli moj spomin, 80
  • Gregorino, '81
  • Poj, kitara mojega srca, '82
  • Valovi in morje, '84, nagrada za najbolji aranžman

Melodije Istre i Kvarnera:

  • Prozor prema jugu, '86

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e Roškar, Robert. „Majda Sepe”. Trzalica.com (na jeziku: slovenački). Arhivirano iz originala 18. 08. 2020. g. Pristupljeno 1. 11. 2019. 
  2. ^ Luković, Petar (7. 2. 2019). „Majda Sepe: Od Titovog pogleda imala sam tremu”. XXZ. Pristupljeno 1. 11. 2019. 
  3. ^ „Majda Sepe”. discogs.com. Pristupljeno 1. 11. 2019. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Majda Sepe na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мајда_Сепе&oldid=26932603”