Majčino mleko
Majčino mleko, ljudsko mleko ili humano mleko je dinamična, višestruka tečnost koja sadrži hranljive materije i bioaktivne faktore potrebne za zdravlje i razvoj novorođenčeta, koju proizvode mlečne žlezde nakon porođaja koje se nalaze u grudima (dojkama) žene. Ono je osnovna namirnica i često jedina hrana u ishrani noovorođenčeta u prvih šest meseci života, koju sistem organa za varenje može u potpunosti da iskoristi za potrebe rasta i razvoja. Po svom sastavu, majčino mleko maksimalno zadovoljava nutritivne potrebe deteta tokom dojenja jer sadrži masti, proteine, ugljene hidrate (laktozu i oligosaharide humanog mleka) i promenljivi sastav minerala i vitamina. Majčino mleko takođe sadrži supstance koje pomažu u zaštiti odojčeta od infekcije i upale, a istovremeno doprinose zdravom razvoju imunog sistema i crevnog mikrobioma i regulacije rasta deteta.[1]
Urađeno je mnogo istraživanja o sastavu majčinog mleka, ali još uvek se identifikuje više komponenti majčinog mleka.[1]
Sazrevanjem noovorođenčeta povećavaju se i potrebe za energijom, vitaminima i mineralima, pa se odojčetu uvodi i ishranu pored majčinog mleka nemlečna hrana. Količina nemlečne hrane se postepeno povećava, tako da je na kraju prve godine života bebi dovoljno samo 500 mililitara mleka dnevno.
Opšte informacije uredi
Prvo mleko kojim porodilja hrani novorođenče zove se kolostrum. Praodukuje se u malim količinama i bogat je izvor imunoloških zaštitnih faktora i faktora razvoja. Savršeno je za bilo koju gestacijsku dob bebe kada se rodi. Ako je beba nedonošče kolostrum će joj pružiti dodatnu zaštitu.[1]
Majčino mleko se potom menja da bi zadovoljilo potrebe deteta, ali i dalje nastavlja da pruža odličnu ishranu, imunitet i druge zdravstvene i emocionalne prednosti za bilo koje godine uzrasta novorođenčeta.
Na početku hranjenja beba dobija majčino mleko sa manjim sadržajem masti. Pred kraj hranjenja dobija majčino mleko koje ima više masti. Jednostavno rečeno, što je dojka praznija, to je veći sadržaj masti i obrnuto. U ranom delu dana, ako dojilja ima veoma pune grudi, sadržaj masti će biti manji. Kasnije tokom dana, kako grudi dojilje omekšaju, sadržaj masti će biti veći.
Ako dojilja prati zahteve bebe i doji bebu kad god ona traži dojku, beba će dobiti ono što joj je potrebno.
Ukupan sastav masti, proteina i ugljenih hidrata u majčinom mleku je prilično sličan od majke do majke, čak iu različitim delovima sveta. Majka može minimalno da utiče na koncentraciju samo nekoliko hranljivih materija u majčinom mleku, jer čak i ako ima veoma ograničenu ishranu, obično dojilja produkuje kvalitetno mleko za svoju bebu.
Dojilja može da jedete širok izbor zdrave hrane za sopstveno zdravlje i blagostanje, ali njena ishrana ima vrlo mali, ako uopšte ima, uticaj na produkciju mleka.
Povremeno beba koja ima sklonost ka alergiju ili netoleranciju na određenu hranu može reagovati na majčino mleko, odnosno neke od sastojaka koje majka jede. U takvim slučajevima majka bi trebalo da potraži savet od zdravstvenog stručnjaka za dojenje ili hranjenje odojčadi, kao i za alergije na hranu i osetljivost.
Iako nekoliko komponenti u majčinom mleku pokazuju promene u količinama tokom dana u odnosu na noć (jer pokazuju cirkadijalni ritam), nema dokaza koji bi ukazivali na to da davanje majčinog mleka danju ili noću izaziva bilo kakve probleme. Međutim, to je oblast za koju je potrebno više istraživanja, posebno kada se radi o prevremeno rođenim bebama.
Majčino mleko i imunizacija uredi
Iako dojenje majčinim mlekom često smanjuje težinu bolesti kod bebe, ono nije zamena za imunizaciju, jer dojenje ne obezbeđuje bebi potpuni imunitet na bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom. Vakcine razvijene za borbu protiv teških, po život opasnih bolesti kao što su dečija paraliza, difterija i morbila pružaju dodatnu zaštitu.[2]
Dojenje majčinim mlekom takođe može poboljšati bebin odgovor na neke vakcine. Dojene majčinim mlekom kod bebe proizvodi veće nivoe antitela kao odgovor na neke vakcine nego bebe hranjene mlečnom formulom.[2]
Sasatav majčinog mleka uredi
Sadržaj makronutrijenata uredi
Sastav makronutrijenata (ukupnih masti, proteina i ugljenih hidrata) u majčinom mleku je robustan čak i među različitim populacijama žena uprkos varijacijama u statusu ishrane majke.[3] Prosečan sastav makronutrijenata u majčinom mleku je približno:
| Makronutrijenat | Količina g/dL | Karakteristike |
|---|---|---|
| Masti | 3,6 | Mast je najpromenljiviji makronutrijent u majčinom mleku. Što je dojka puna mleka, to je niža ukupna koncentracija masti u majčinom mleku. Dok što je dojka više drenirana, to je veća ukupna koncentracija masti.[4] To je zato što je prvo mleko koje poteče pri svakom hranjenju mleko sa niskim sadržajem masti, tako da je koncentracija masti veća u mleku koje je ostalo. Masne kiseline u majčinom mleku variraju u odnosu na ishranu majke. Ako majka konzumira više dugolančanih polinezasićenih masnih kiselina (npr omega-3 masnih kiselina u svojoj ishrani), njeno majčino mleko će sadržati veće proporcije tih masti.[5] |
| Laktoza | 7,4 | Laktoza (glavni ugljeni hidrat u majčinom mleku).[6] Drugi značajni ugljeni hidrati u majčinom mleku nazivaju se oligosaharidi, koji čine približno 1 g/dL u majčinom mleku.[7] |
| Proteini | 1,2 | Najzastupljeniji proteini u majčinom mleku su kazein, α-laktalbumin, laktoferin, sekretorni imunoglobulin IgA, lizozim i serumski albumin.[8] |
Energetski sadržaj uredi
Približni energetski sadržaj majčinog mleka je 70 kcal/dL i značajno je povezan sa sadržajem masti u majčinom mleku.[6]
Sadržaj mikronutrijenata - vitamini i minerali uredi
Prosečna ishrana obično obezbeđuje majkama koje doje dovoljne količine vitamina i minerala. Postoji samo nekoliko vitamina ili minerala za koje će nekim majkama koje doje možda trebati suplementacija kako bi se obezbedila odgovarajuća koncentracija u majčinom mleku.
Vitamin B12
Majke koje doje koje su veganke (a možda i vegetarijanke) mogu imati nedostatak vitamina B12 i stoga im je potrebna suplementacija kako bi se osigurala odgovarajuća koncentracija u majčinom mleku.[9]
Vitamin D
Izlaganje sunčevoj svetlosti smanjuje rizik od nedostatka vitamina D. Međutim, bezbedan nivo izlaganja sunčevoj svetlosti za decu nije poznat. Dojene bebe koje su najviše izložene riziku od nedostatka vitamina D uključuju one koje su tamne puti, čija majka ima nedostatak vitamina D i koje primaju premalo sunčeve svetlosti (npr. žive na višim geografskim širinama).
Jod
Preporučuje se trudnicama i dojiljama da uzimaju suplementaciju jodom.[10]
Bioaktivni faktori uredi
Majčino mleko sadrži različite bioaktivne faktore (npr žive ćelije, antitela, citokine, faktore rasta, oligosaharide, hormone). Bioaktivni faktori su elementi koji utiču na biološke procese i na taj način utiču na telesne funkcije ili stanja i na kraju na zdravlje dojilje.
Dok nauka tek treba da otkrije funkcije svih bioaktivnih komponenti majčinog mleka, ono što se sa sigurnošću može reći je da je majčino mleko mnogo više od ishrane. Majčino mleko sadrži niz faktora koji igraju značajnu ulogu u zdravlju i razvoju bebe. Mnogi od ovih faktora u majčinom mleku rade zajedno, što znači da je malo verovatno da će suplementacija sa pojedinačnim faktorima imati isti efekat.
Majčino mleko sadrži različite faktore rasta koji značajno utiču na creva, krvne sudove, nervni i endokrini sistem bebe u razvoju.[3]
Anti-infektivni faktori uredi
Majčino mleko pomaže u zaštiti od infekcije i upale. Specifični faktori u majčinom mleku koji pomažu u zaštiti beba od infekcije i upale su ogromni i nauka tek počinje da otkriva neke od njihovih složenih funkcija.
Majčino mleko sadrži mnogo različitih živih ćelija (npr bela krvna zrnca, matične ćelije). U ranoj laktaciji, beba koja je dojena može konzumirati do 10 triliona belih krvnih zrnaca majke svakog dana. Sekretorni IgA je najzastupljenija klasa antitela u majčinom mleku. Sekretorna IgA antitela posebno štite površine sluzokože. Takođe postoje mnogi drugi antiinfektivni proteini u majčinom mleku, kao što su lizozim i laktoferin.
Oligosaharidi u majčinom mleku razlikuju se po sastavu od onih kod bilo kog drugog sisara. Oni su prebiotici koji selektivno podstiču rast korisnih bakterija (probiotici). Pored toga, oligosaharidi deluju kao upijači za patogene. To je zato što se patogeni mogu vezati za oligosaharide u bebinim crevima i izbaciti iz organizma sa izmetom. Zbog toga, patogeni nisu u stanju da prođu kroz bebin crevni zid uđu u krvotok i izazovu bolest.[11]
Svojstava majčinog mleka uredi
Neka od svojstava majčinog mleka su:[12]
- Sadržaj faktora koji pomažu u zaštiti vaše bebe od infekcije i upale i pomažu u razvoju njenog imunološkog sistema i zdravog crevnog mikrobioma.
- Sadržaj mnogo različitih živih ćelija, na primer belih krvnih zrnaca i matičnih ćelija. U ranoj fazi dojenja novorođeče dojenjem može konzumirati do 10 belih krvnih zrnaca majke svakog dana.
- Sadržaj antitela za zaštitu bebine sluzokože (npr unutrašnje obloge usta, nosa, želudca i pluća). A tu su i citokini, faktori rasta, oligosaharidi i hormoni. Glavni tip antitela u majčinom mleku su IgA. IgA antitela koja štite unutrašnje površine tela, kao što su usta, stomak, creva i pluća. Ova antitela beba ne vari. Umesto toga, oni oblažu bebina creva i blokiraju ulazak infekcija koje bi inače mogle da izazovu bolest. Pored toga, postoji niz drugih faktora u majčinom mleku koji bebi koja je dojena daje efikasniji imuni sistem. Na primer, bebe koje se doje razvijaju veću timusnu žlezdu od beba hranjenih formulom. Timusna žlezda čini vrstu belih krvnih zrnaca koja pomaže u zaštiti od infekcija. Sve ovo igra značajnu ulogu u zdravlju i razvoju bebe.[2]
- Oligosaharidi, koji se u majčinom mleku razlikuju od bilo kog drugog sisara. Oni selektivno podstiču rast korisnih bakterija (probiotika). Oni takođe deluju kao upijači za patogene, sprečavajući ih da izazovu bolest kod vaše bebe.
- Sinergija svih bioaktivnih i antiinfektivnih faktora koji rade zajedno. To znači da je malo verovatno da će davanje dodataka bebi sa pojedinačnim faktorima imati isti efekat.
- Da majčino mleko nije sterilno, i da sadrži sopstvenu mikrobnu zajednicu koja verovatno pomaže u oblikovanju razvoja crevnog mikrobioma bebe.[13]
Izvori uredi
- ^ a b v „What’s so great about breastmilk? | Australian Breastfeeding Association”. www.breastfeeding.asn.au. Pristupljeno 2022-12-27.
- ^ a b v „Breastfed babies are less likely to get infections than formula-fed babies. U: Breastfeeding and immunity | Australian Breastfeeding Association”. www.breastfeeding.asn.au. Pristupljeno 2022-12-27.
- ^ a b Ballard O, Morrow AL (2013), Human Milk Composition: Nutrients and Bioactive Factors. Pediatr Clin North Am 60(1):49–74.
- ^ Kent JC, Mitoulas LR, Cregan MD, Ramsay DT, Doherty DA, Hartmann PE (2006), Volume and frequency of breastfeedings and fat content of breast milk throughout the day. Pediatrics 117(3):e387–395.
- ^ Martin MA, Lassek WD, Gaulin SJ, Evans RW, Woo JG, Geraghty SR, Davidson BS, Morrow AL, Kaplan HS, Gurven MD (2012), Fatty acid composition in the mature milk of Bolivian forager-horticulturalists: controlled comparisons with a US sample. Matern Child Nutr 8(3):404–418.
- ^ a b Nommsen LA, Lovelady CA, Heinig MJ, Lonnerdal B, Dewey KG (1991), Determinants of energy, protein, lipid, and lactose concentrations in human milk during the first 12 mo of lactation: the DARLING Study. The American journal of clinical nutrition 53(2):457–465.
- ^ Morrow AL, Ruiz-Palacios GM, Jiang X, Newburg DS (2005), Human-milk glycans that inhibit pathogen binding protect breast-feeding infants against infectious diarrhea. The Journal of nutrition 135(5):1304–1307.
- ^ Lonnerdal B (2004), Human milk proteins: key components for the biological activity of human milk. Advances in experimental medicine and biology 554:11–25.
- ^ National Health and Medical Research Council (2012), Infant feeding guidelines. Canberra: National Health and Medical Research Council
- ^ „National Health and Medical Research Council (2010), Iodine supplementation for pregnant and breastfeeding women.”. Arhivirano iz originala 27. 12. 2022. g. Pristupljeno 27. 12. 2022.
- ^ Newburg DS, Ruiz-Palacios GM, Morrow AL (2005), Human milk glycans protect infants against enteric pathogens. Annual review of nutrition 25:37–58
- ^ „Find out more about the amazing properties of breastmilk, What’s so great about breastmilk? | Australian Breastfeeding Association”. www.breastfeeding.asn.au. Pristupljeno 2022-12-27.
- ^ Cabrera-Rubio R, Collado MC, Laitinen K, Salminen S, Isolauri E, Mira A (2012). The human milk microbiome changes over lactation and is shaped by maternal weight and mode of delivery. The American journal of clinical nutrition 96(3):544–551.
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
