Menelaj
Menelaj (grčki: Μενελαος) - spartanski kralj, sin kralja Atreja iz Mikene i Aerope, brat Agamemnonov, muž lepe Jelene, zbog koje je otpočeo Trojanski rat.[1]
| Menelaj | |
|---|---|
 | |
| Porodica | |
| Supružnik | Helena Trojanska |
| Potomstvo | Hermiona, Xenodamus, Nicostratus, Megapenthes, Pleisthenes |
| Roditelji | Atrej Aeropa |
| Prethodnik | Tindarej |
Atreja je ubio njegov nećak, Egist, koji je preuzeo tron u Mikeni i vladao njome zajedno s ocem Tijestom. Za to vreme su Menelaj i njegov brat, Agamemnon, kao izbeglice živeli kod Tindareja, kralja Sparte, čije su kćerke Jelenu i Klitemnestru oženili. Jelena i Menelaj imali su jednu kćer, Hermionu.[2]
Menelaj je nasledio Tindareja, (čiji su sinovi, Kastor i Poluks postali bogovi), a Agamemnon je, uz bratovljevu pomoć, zbacio Egista i Tijesta i povratio tron svoga oca. On je proširio svoju državu osvajanjima i postao najmoćniji vladar u Grčkoj.
Kada je došlo vreme da se Jelena, Tindarejeva kćer uda, mnogi grčki kraljevi i prinčevi su došli da je prose ili su slali emisare da to učine u njihovo ime. Među takmacima bili su Odisej, Menestej, Ajant veliki, Patroklo i Idomenej, ali je Menelaj bio favorit, iako se, po nekima, nije pojavio lično već ga je predstavljao brat Agamemnon. Svi sem Odiseja doneli su bogate darove.
Tindarej nije želeo da primi ni jedan poklon, ali nije smeo ni da odbije prosce iz straha da zbog toga između njih ne izbije svađa. Odisej je obećao da će rešiti problem na zadovoljavajući način ako mu Tindarej pomogne da dobije za ženu Penelopu, Ikarijevu kćerku. Tindarej se spremno saglasio i Odisej je predložio da se, pre nego što se donese konačna odluka, svi prosci zakunu najsvečanijom zakletvom da će braniti izabranog Jeleninog muža protiv bilo kog neprijatelja. Ovo lukavstvo je uspelo i Jelena i Menelaj su se venčali. Posle Tindarejeve smrti, Menelaj je postao kralj Sparte, jer su jedini muški naslednici, Kastor i Poluks poginuli i uzdignuti na Olimp.
Nekoliko godina kasnije, Paris, trojanski princ, je došao u Spartu i oteo Jelenu, koju mu je boginja Afrodita obećala za ženu (videti: Parisov sud). Paris se sa Jelenom vratio u Troju, iako se predanja razlikuju u tome da li je ona otišla svojom voljom, jer je bila zaslepljena Afroditinim moćima. Ova priča je opisana u četvrtoj knjizi Homerove Odiseje.
Menelaj je pozvao ostale prosce da ispune svoje obećanje i tako je počeo Trojanski rat.[3] Gotovo svi grčki junaci su učestvovali u ratu, ili napadajući Troju s Menelajem, ili je braneći od njega.
U Ilijadi se kaže da se Menelaj hrabro borio, čak je bio i ranjen, a proslavio se kada je spasio Patroklovo telo koga je ubio Hektor. Iako je opisan kao mudar i pravedan vladar, imao je običaj da se ponaša nepromišljeno u odsudnim trenucima.
Za vreme rata, Menelajev nosač oružja bio je Eteonej. (Odiseja IV, 22, 31.)
Pošto su Grci pobedili Trojance, Jelena se vratila u Spartu s Menelajem (mada je posle Parisove smrti bila udata za njegovog brata, Deifoba, a Menelaj je i njega ubio). Po nekim verzijama, Menelaj je neko vreme ostao na dvoru kralja Poliba iz Tebe.
Prema Odiseji, oluja je Menelajevu flotu na povratku kući odnela na Krit i u Egipat, odakle nisu mogli da otplove jer nije bilo vetra. Menelaj je morao da uhvati Proteja, morskog boga da bi saznao kakvu žrtvu treba da prinese da bi obezbedio miran povratak kući. Protej je takođe rekao Menelaju da mu je sudbina odredila da će posle smrti boraviti u Jelisejskim poljima. Menelaj se s Jelenom konačno vratio u Spartu.[4]
Posle Menelajeve smrti, njegov nezakoniti sin Megapent je poslao Jelenu u progonstvo.
Reference uredi
- ^ „Menelaj”. proleksis.lzmk.hr. Pristupljeno 21. 1. 2021.
- ^ „Menelaj – mitologija”. opsteobrazovanje.in.rs. Pristupljeno 21. 1. 2021.
- ^ „ILIJADA – HOMER”. srednjeskole.edukacija.rs. Pristupljeno 21. 1. 2021.
- ^ „Trojanski rat je rat koji se vodio između antičke Grčke i Troje u 12. veku pne.”. arheologija.fr.gd. Pristupljeno 21. 1. 2021.
